"Ovo mi je drugi put da sam u Parizu", kaže Marina Ovsjanikova, sedeći u prljavim kancelarijama "Reportera bez granica", nevladine organizacije za slobodu medija. Juče mi je ćerka rekla: "Prošli put sam bacala novčiće u fontane, ali nisam očekivala da ću se ovako vratiti", govori u razgovoru za Fajnenšl Tajms.
Ovsjanikova je bila urednica na ruskoj državnoj TV koja je prošle godine upala u prenos uživo, mašući natpisom ispisanim na svom kuhinjskom stolu flomasterom: „Zaustavite rat – Ne verujte propagandi – Lažu vam“. Advokat ju je na kraju upozorio da će „trunuti u zatvoru“ ako ne pobegne iz Rusije.
Uz pomoć „Reportera bez granica“ pobegla je sa svojom ćerkom, putujući u sedam različitih automobila i na kraju se izgubila hodajući preko granice, prepričava u svojim novim memoarima, objavljenim na nemačkom jeziku.
Sada dok se skriva od Putinovih ubica po pariškim sigurnim kućama, „posramljeni“ bivši točak u njegovom propagandnom sistemu otkriva kako on funkcioniše.
Ono što je ključno, Ovsjanikova je više sovjetskog nego ruskog porekla. Rođena je u Odesi, u Ukrajini 1978. godine, od majke Ruskinje i oca Ukrajinca, koji je umro kad je bila beba. Ona i njena majka završile su u Čečeniji, sve dok ih rat nije učinio izbeglicama. U slobodnoj, ali haotičnoj Rusiji devedesetih postala je novinarka, kako piše, „kako bi poniženima i uvređenima dala glas“. Godine 2003. pridružila se Kanalu 1, „najvažnijem TV kanalu u zemlji“.
„U to vreme to još nije bio propagandna mašina. Emitovao je stvarne informacije. Malo po malo, Putinova retorika postala je agresivnija prema Zapadu i Ukrajini. Kanal se transformisao u pravi propagandni alat nakon rata u Gruziji 2008. godine, kada je Kremlj shvatio da je izgubio informacioni rat“, tvrdi.
Sada, procenjuje Ovsjanikova, 80 do 90 odsto novinara državne televizije niti veruje niti gleda sopstvenu propagandu.
„Ujutro anonimno potpisuju peticije za slobodu govora ili Alekseja Navalnog, a naveče su obavezni stvarati te priče“, kaže.
Slično kao i njihovi američki kolege iz Fox Newsa, svesno zombifikuju starije gledaoce iz provincije. Njena majka upijala je njihovu propagandu ceo dan, „učeći da mrzi Ukrajince i Amerikance“.
Pročitajte još:
Ipak, Ovsjanikova je ostala na Kanalu 1, negujući zapadnjačke sagovornike koji su bili voljni dugo, i ponekad dosadno, pričati o Kremlju. Više nije bilo pravih novinarskih poslova na koje bi se mogla preseliti, objašnjava ona.
Kolege koje su dale otkaz nisu otišle nigde. Malo su postali jutjuberi, ali u struci su bili poznati kao „srušeni avioni“.
U svakom slučaju, Ovsjanikovu je propaganda izdašno plaćala da radi jedan, do dva dana. To joj je pomoglo da odgaji dvoje dece nakon razvoda od supruga, kolege koji je postao pravi putinistički vernik.
„Kao dete, nikad nisam imala normalan život, kuću. Uložila sam toliko truda gradeći svoj život, gradeći svoju kuću. Kad sam napokon pomislila da svojoj deci mogu pružiti miran život, počeo je rat“, govori ona.
Ruski propagandisti dobili su sopstvene informacije sa zapadne televizije. Na svojim radnim monitorima, Ovsjanikova je videla uplakane ukrajinske izbeglice.
„Opet te slike mog detinjstva“, rekla je.
Njena poslednja prekretnica bio je poziv britanskog prijatelja novinara koji je upravo preživeo rak. Pitao ju je radi li još uvek za Kanal 1.
„Odgovorila sam: ‘Znaš da nemam izbora. Sama sam s dvoje dece. Trebam li umreti?’.
„Samo uvek ostani na strani dobroga“, odgovorio joj je.
Stoga je odlučila da upadne u prenos uživo i pokaže svoj natpis hiljadama ljudi. Je li tih šest sekundi bili vredno toga?
„To je teško pitanje jer sam izgubila sve: svoj dom, deo porodice, domovinu. Nikada ne bih verovala da ću 30 godina kasnije ponovno postati izbeglica“.
Većina njenih bivših kolega ostala je na dužnosti. U ratu, objašnjava Ovsjanikova, režim se brine za svoje vojnike, bezbedonosne snage i propagandiste. Njenim kolegama „jednu su platu povećali uoči rata, a drugu neposredno nakon mog protesta“.
Na društvenim mrežama objavljuju slike s egzotičnih odmora na Maldivima ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima dok Ukrajinci umiru.
Malo Ukrajinaca može oprostiti Ovsjanikovoj njenu raniju saradnju s ruskom državnom TV. Neki veruju da je ona ruski agent.
Međutim, ne traži ona saučešće za sebe, nego za zatvorene i mučene ruske novinare.
„Mislim da sam se dobro izvukla iz toga“, kaže.
„Marija Ponomarenko, koja je mojih godina, koja ima dvoje dece, svakodnevno trpi maltretiranje. Prerezala je vene kako bi pobegla. Spasili su je, a kad se malo oporavila, vratili su je u ćeliju. Nema bega“, govori.
Dakle, što je Ovsjanikovoj domovina na koncu svega, pita se autor ovog teksta.
„Normalni demokratski svet“, odgovara ona i uspoređuje Rusiju s Nemačkom iz 1944. godine.
„Decenijama će se kupati u ovoj sramoti“, zaključuje.
BONUS VIDEO: Koje su posledice ukoliko ruska državna televizija Raša tudej otvori predstavništvo u Srbiji
