Novi talas protesta u Iranu: Najmanje 36 mrtvih, više od 1.200 uhapšenih

Novinska agencija organizacije Aktivisti za ljudska prava u Iranu, sa sedištem u SAD, saopštila je da je više od 1.200 osoba uhapšeno tokom protesta započetih 28. decembra, koji su se proširili na više od 270 lokacija u 27 od 31 iranske provincije.

Ta organizacija, koja podatke dobija od mreže aktivista u Iranu, objavila je da je u prethodnih devet dana poginulo 30 demonstranata, četvoro dece i dva pripadnika iranskih snaga bezbednosti, prenosi Asošiejted pres (AP).

Iranska novinska agencija Fars, koja važi za blisku Čuvarima islamske revolucije, javila je kasno sinoć da je u demonstracijama povređeno 45 pripadnika te elitne jedinice i oko 250 policajaca.

Agencija je večeras javila da je jedna osoba poginula i da je nekoliko ranjeno u sukobima nakon što je gnevna grupa, koja je došla sa sahrane dva demonstranta, demolirala tri banke u Malekšahiju, u zapadnoj provinciji Ilam. U toj provinciji, u kojoj pretežno žive Kurdi i Luri, ekonomska situacija je naročito teška.

U Teheranu je danas došlo do sukoba demonstranata i policije na Velikom bazaru, viševekovnom središtu iranskog ekonomskog i političkog života. Na Velikom bazaru, svojevrsnom lavirintu međusobno povezanih uličica, dvorišta i zgrada, demonstranti su seli na pod u jednom prolazu ispred pripadnika snaga bezbednosti, koji su na kraju bacili suzavac i rasterali okupljene.

Iranska teokratska vlada za sada nije objavljivala podatke o nemirima, ali je ipak priznala da ih ima - predsednik Irana Masud Pezeškijan naložio je kasno sinoć Ministarstvu unutrašnjih poslova da formira poseban tim za "potpunu istragu" dešavanja u provinciji Ilam, pošto su na mrežama objavljeni snimci na kojima se vidi kako snage bezbednosti pucaju na demonstrante.

Predsednik Irana je takođe potvrdio da se dogodio "incident u bolnici u gradu Ilam". Na jednom od objavljenih snimaka vidi se kako pripadnici snaga bezbednosti upadaju u bolnicu u gradu Ilam, u koju su se, prema navodima aktivista, sklonili ranjeni demonstranti, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Napad na tu bolnicu osudilo je američko ministarstvo spoljnih poslova, koje je incident okarakterisalo kao "zločin protiv čovečnosti".

"Upad na bolnička odeljenja, premlaćivanje medicinskog osoblja i napad suzavcem i municijom na ranjene jasan je zločin protiv čovečnosti. Bolnice nisu bojna polja", naveo je Stejt department na Iksu.

Rast broja mrtvih na protestima povećava izglede za neki oblik intervencije SAD u Iranu, ocenjuje AP. Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Teheran u petak da će SAD "priskočiti u pomoć" iranskim demonstrantima ako ih vlast bude ubijala dok mirno protestuju.

Iako je nepoznato da li će i na koji način Tramp intervenisati, zvaničnici Irana su odmah gnevno reagovali na njegove komentare, zapretivši da će izvesti udare na američke vojnike na Bliskom istoku. Trampovi komentari su dodatno dobili na značaju dan kasnije, 3. januara, kada je američka vojska upala u Venecuelu i zarobila njenog predsednika Nikolasa Madura, dugogodišnjeg saveznika Teherana.

Najnoviji protesti su najrasprostranjeniji u Iranu od 2022. godine, kada su širom zemlje izbile masovne demonstracije zbog smrti u pritvoru Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje koju je policija za moral uhapsila jer nije nosila hidžab u skladu sa propisima. Međutim, najnoviji protesti za sada nisu rasprostranjeni i intenzivni kao demonstracije zbog smrti Mahse Amini, za koju svedoci tvrde da je posledica policijske brutalnosti. I istražitelji Ujedinjenih nacija su zaključili da je njena smrt posledica fizičkog nasilja.

Protesti su izbili 28. decembra, kada su prodavci izašli na ulice Teherana kako bi izrazili gnev zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute rijal u odnosu na američki dolar. Studenti su se ubrzo pridružili protestima, koji su počeli da se šire na druge gradove.

Rijal je danas potonuo na rekordno nizak nivo, a inflacija je porasla na 40 odsto, nakon što su Ujedinjene nacije u septembru ponovo uvele sankcije Iranu zbog nuklearnog programa te zemlje. Pogoršanju ekonomske situacije doprineo je i 12-dnevni rat Irana i Izraela u junu prošle godine, okončan američkim udarima na iranska nuklearna postrojenja.

Iranska centralna banka je zbog protesta ukinula povlašćeni kurs dolara u odnosu na rijal za sve proizvode osim lekova i pšenice. Iranska vlada je prethodnih meseci nudila taj kurs uvoznicima i proizvođačima u pokušaju da obezbedi protok osnovnih dobara uprkos međunarodnim sankcijama. Međutim, mnoge firme su razliku u kursu iskoristile i ostvarivale sve veći profit dok je ušteđevina običnih ljudi brzo gubila vrednost.

Iako su protesti u početku bili fokusirani na ekonomska pitanja, demonstranti su ubrzo počeli da skandiraju i protiv vlade, navodi BBC. Između ostalog, uzvikivali su "Smrt diktatoru", misleći na vrhovnog vođu Irana Alija Hamneija, i "Pahlavi se vraća", aludirajući na opozicionara u egzilu Rezu Pahlavija, sina nekadašnjeg iranskog šaha Mohamada Reze Pahlavija (1941-1979).

Razmere najnovijeg talasa protesta za sada nisu poznate. Iranski državni mediji pružaju malo informacija o demonstracijama, dok su snimci koji se pojavljuju na mrežama kratki i nedovoljno jasni. Novinari u Iranu se u načelu suočavaju sa ograničenjima, budući da im je potrebna dozvola za putovanje po zemlji, ali i sa pretnjama.

Izvesno je da se protesti za sada ne smiruju, čak ni pošto je vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei u subotu rekao da "izgrednici moraju da budu stavljeni na svoje mesto".

U Iranu je u proteklih 50 godina bilo nekoliko talasa protesta.

Uoči Islamske revolucije 1979. protestovali su studenti, zaposleni u naftnim kompanijama i drugi, zahtevajući političke slobode. Te masovne demonstracije su vršile snažan pritisak na teško bolesnog autokratskog šaha Mohamada Rezu Pahlavija, koji je u januaru 1979. pobegao iz zemlje. Za vreme njegove vladavine, Iran je bio jedan od glavnih saveznika SAD na Bliskom istoku. Američka CIA je čak podstakla puč 1953. koji je učvrstio njegovu vladavinu.

Revolucija je okončana u februaru 1979. godine, kada je ukinuta monarhija i uspostavljena tvrdokorna šiitska teokratija na čelu sa ajatolahom Ruholahom Homeinijem. U novembru 1979. studenti su upali u Ambasadu SAD u Teheranu, tražeći izručenje Pahlavija, i uzeli za taoce 66 Amerikanaca. Talačka kriza je trajala 444 dana i dovela je do prekida diplomatskih odnosa Irana i SAD.

Nova Homeinijeva vlada pogubila je hiljade ljudi. Zbog radikalnog obračuna sa neistomišljenicima, ali i zbog rata Irana i Iraka (1980-1988), masovnih demonstracija nije bilo godinama.

Tokom većeg dela 1990-ih u Iranu je bilo samo sporadičnih protesta u nekoliko gradova, uglavnom zbog ekonomskih problema i naglog skoka cena.

U julu 1999. u Teheranu su izbili masovni studentski protesti zbog gašenja reformističkih novina. Posle brutalnog noćnog napada bezbednosnih snaga na studente, demonstracije su se proširile na univerzitetske kampuse u brojnim gradovima. Ipak, proteste su ubrzo ugušile snage bezbednosti. Više studenata je ubijeno, desetine su povređene, a stotine uhapšene.

U junu 2007. u Teheranu i drugim gradovima širom Irana izbili su jednodnevni, ali nasilni protesti, nakon što su mere populističkog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, uvedene radi ograničenja uvoza nafte, dovele do formiranja dugih redova na benzinskim pumpama. Demonstranti su zapalili nekoliko benzinskih pumpi i banaka.

Najmasovniji protesti u Iranu do sada izbili su u leto 2009. godine. Milioni Iranaca su mesecima protestovali u većim gradovima širom zemlje, osporavajući pobedu tvrdokornog Ahmadinedžada na predsedničkim izborima. Demonstracije su ugušene početkom 2010. brutalnom represijom, koja je rezultirala sa desetinama mrtvih i hiljadama uhapšenih, kao i ograničenjem interneta - blokiran je pristup Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu i hiljadama sajtova.

Narednih godina je bilo sporadičnih protesta, pre svega zbog ekonomskih teškoća, da bi u septembru 2022. ponovo milioni izašli na ulice širom zemlje, izražavajući gnev i želju za promenama posle smrti Mahse Amini. Tokom višemesečne represije ubijeno je više od 500 ljudi, a 22.000 su uhapšene.