1
Američki predsednik Donald Tramp izgleda da je odlučio da preostale nedelje u Beloj kući iskoristi za konačni obračun sa Kinom. Tramp je na kratko prestao sa pokušajima da ospori izborni rezultat na osnovu kog je izgubio od demokrate Džoa Bajdena i potpisao uredbu kojom se zabranjuju američka ulaganja u kineske kompanije za koje administracija kaže da su u vlasništvu ili pod kontrolom kineske vojske, zakucavši tako poslednji ekser u mrtvački kovčeg odnosa dve supersile.
Pročitajte još:
Rivalstvo Pekinga i Vašingtona definitivno je nešto što će obeležiti 21. vek. Iako je uspon Kine izazivao zabrinutost i prethodnih administracija – Bušove i Obamine, tek sa dolaskom Trampa, narativ o Kini se sa „strateškog partnera“ pretvorio u „strateškog konkurenta“, a Tramp je uspeo da uradi nešto što je delovalo naizgled nemoguće – da ujedini republikance i demokrate u borbi protiv Pekinga.
Tramp svoj uspeh na izborima 2016. delom duguje i Kini. Kao kandidat, Donald Tramp je američkim radnicima rekao da ih je Kina dugo varala, kradući im poslove i pretvorivši sebe u ekonomsku supersilu. Zahvaljujući podršci radničke i srednje klase kojoj je vrlo prijala deviza „Učinimo Ameriku ponovo sjajnom“ i koji su bez razmišljanja prihvatili ideju da im kineski radnici otimaju poslove, Tramp je postao predsednik.
Odmah posle Trampove posete Kini 2017. u medijima se pojavio izveštaj Strategije za nacionalnu odbranu u kome se navodi da Kina i Rusija žele da oblikuju svet koji neće biti u skladu sa etičkim vrednostima i interesovanjima SAD, kao i da Kina pokušava da zauzme mesto SAD u Indo-pacifičkom regionu, proširi svoj uticaj i preoblikuje region po svom ukusu.
Tokom svog boravka u Beloj kući, Tramp je konstantno radio na uništavanju koliko toliko prijateljskih odnosa Vašingtona sa Pekingom, podrivajući strategiju koju je još 1970ih osmislio i sproveo u delo Ričard Nikson, a to je oblikovanje Kine u odgovornog činioca i zemlju koja poštuje pravila međunarodnog poretka.
Tramp se nije previše udubljivao u komplikovane odnose dve sile, fokusiravši se umesto toga na „predatorsku“ ekonomiju, trgovinu i tehnologiju i razvoj kineske vojske.
Željan da smanji ogromne trgovinske deficite sa Kinom, Tramp je Peking optužio za nelojalnu konkurenciju i uveo dodatni porez na kineski uvoz, istovremeno razbesnevši saveznike u odnosima sa Kinom uvođenjem kaznenih taksi Kanadi, promenom trgovinskih dogovora sa Japanom i Južnom Korejom i smanjenim učešćem u NATO.
Uz to, Trampova administracija je počela da izlazi iz globalnih institucija posvećenih trgovini, klimatskim promenama i ljudskim pravima napravivši tako prostor Kini da uskoči na njihovo mesto i postane vodeća svetska supersila, što je Peking i uradio.
Pandemija koronavirusa, koja je krenula iz Kine, pružila je priliku Trampu da se dodatno obruši na Peking optuživši ih da su pustili u svet „kineski virus“.
Uz „kineski virus“, poslednju godinu Trampove vlade obeležila su „nova dna“ u odnosima sa Pekingom – sankcije kineskim haj tek kompanijama, uzajamno zatvaranje konzulata, zabrana izdavanja viza novinarima, studentima i stručnjacima, kao i sukobi oko Hongkonga i Tajvana.
Pročitajte i:
Ono što je počelo kao pritužbe Trampa na trgovinske odnose sa Kinom vrlo brzo je preraslo u nešto što mnogi zovu „novi Hladni rat“ a Tramp je danas „zacementirao“ svoju kinesku politiku potpisivanje izvšne uredbe na osnovu koje se Amerikancima zabranjuje da investiraju u kineske firme za koje je administracija procenila da su u vlasništvu ili pod kontrolom kineske vojske.
Uredba se odnosi na 31 kinesku kompaniju, uključujući Huavei i jednog od najvećih proizvođača opreme za nadzor Hikvisiona, a tu su i Čajna Telekom i Čajna Mobajl, kompanije koje trguju na Njujorškoj berzi.
Uredba, koja stupa na snagu 11. januara, poslednja je u nizu Trampovod obračuna sa kineskim tehnološkim kompanijama. Poslednjih godina, Vašington je pokušavao na sve načine da obuzda i ograniči rad Kine na razvoju veštačke inteligencije, provodnika i telekomunikacionih industrija.
Vašington je ranije ove godine pojačao sankcije uperene protiv Huaveija iz, kako su naveli, straha za nacionalnu bezbednost. Restrikcijama je dodatno onemogućen pristup Huaveiju američkom tržištu zbog čega je kompanija pretrpela velike gubitke a slično će sada biti i sa Hikvisionom koji je demantovao da ima bilo kakve veze sa vojskom ali koga optužuju da je radio sa vlastima u Ksindžiangu koje su optužene za kršenje ljudskih prava Uigura i drugih manjina.
Tramp možda nije potpuno promenio Vašington ali je njegova administracija uspela da u nečemu ujedini i republikance i demokrate, a to je da je u odnosima sa Pekingom potrebna „čvrta ruka“. To je nešto što čak ni izabrani predsednik Džo Bajden neće moći tako lako da promeni, čak i ako je najavio ukidanje taksi na kinesku robu.
U platformi Demokratske partije navodi se da će Kina, ako joj to pođe za rukom, nastaviti sa akcijama pljačkanja Sjedinjenih Država i američkih kompanija i krađom njihove tehnologije i intelektualnog vlasništva.
Bajden je poručio da želi da naprvi ujedinjeni front SAD, njihovih saveznika i partnera u borbi protiv neprijateljskih kineskih akcija i kršenja ljudskih prava.
Bivši kineski diplomata i pomoćnih ministra spoljnih poslova Hi Jafei, međutim, veruje da SAD i Kina mogu da pokrenu dijalog o drugim pitanjima uključujući finansije, sajberspejs, javno zdravlje, reforme Svetske trgovinske organizacije.
Da li će do toga doći, ostaje da se vidi. Američko-kineski odnosi drastično su se promenili tokom Trampove vladavine i to je nešto što se neće lako, ni brzo, promeniti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
