0
Još jedno novo istraživanje ide u korist hipoteze prema kojoj bi letnja vrućina, vlaga i sunce trebalo da spreče ako ne i zaustave širenje koronavirusa. Međutim, stručnjaci za zarazne bolesti takođe upozoravaju da bi sve pozitivne strane već spomenutih letnjih uslova mogle brzo "pasti u vodu" ako ljudi ne nastave držati socijalnu distancu.
„Ovde je o vremenu najbolje razmišljati kao o sekundarnom faktoru“, kaže Mohammad Jalali, docent na Harvardu koji je istraživao kako vreme utiče na širenje virusa.
S obzirom da mnoge države polako izlaze iz karantine, ljudi jedva čekaju da odu na plaže, bazene, u parkove – sva ta mesta do pre nekoliko meseci bila su potpuno benigna, ali sad se na njih gleda s dozom straha zbog rizika od prenošenja virusa, piše The Washington Post.
Plivanje u hloriranom bazenu trebalo bi biti sigurno, pod uslovom da ljudi budu na međusobnoj udaljenosti od dva metra, a preporučuje se i nošenje maski, ali ne u vodi, jer kad su mokre, one mogu otežati disanje, objavio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
„Nema dokaza da se COVID-19 može širiti preko vode u bazenima ili vrućim kupkama. Pravilnim radom i održavanjem (uključujući dezinfekciju hlorom i bromom) ovih postrojenja, virus u vodi trebalo bi da se deaktivira“, objasnila je Kate Grusich, potparol Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, preneo je Jutarnji.
Ali ljudi još uvek mogu preneti virus bliskim, ličnim interakcijama u bilo kojim uslovima, unutra ili spolja, na suncu ili kiši. Globalna slika otkriva da se koronavirus može širiti u bilo kojoj klimi – države sa toplim vremenskim prilikama, u koje spadaju Singapur, Indoneziju, Brazil i Ekvador, beleže značajno širenje virusa.
U poslednjih nekoliko nedelja brojne istraživačke studije, temeljene na laboratorijskim eksperimentima, računskim modelima i sofisticiranim statističkim analizama, podržale su mišljenje da će letnje vreme znatno da smanji širenje koronavirusa.
Tako istraživači s Harvard Medical Schoola, MIT-a i drugih institucija ispituju niz vremenskih uslova – od temperature i relativne vlage do omorina, na čak 3.739 lokacija širom sveta kako bi pokušali da utvrde kako vremenske prilike utiču na širenje virusa COVID-19. Dosad su otkrili da prosečne temperature iznad 25 stepena Celzijusovih znatno smanjuju rizik od infekcije.
Međutim, prelazak na letnje vreme neće biti dovoljan da se u potpunosti obuzda prenos koronavirusa. Ostali koronavirusi, poput SARS i MERS, pokazali su sezonalnost – slabili su tokom toplijeg vremena, baš kao i sezonski grip, a mnogi stručnjaci veruju da bi se novi COVID-19 mogao da se ponaša isto. Ali, sezonski faktori kod prenošenja virusa deluju i obrnuto, pa bi, nakon smanjenja zaraze leti, verovatno usledio porast infekcija u jesen.
Važnu ulogu u širenju koronavirusa ima i vlažnost vazduha. Prethodna istraživanja već su pokazala da se virusi lako šire zimi na suvom vazduhu, pogotovo u zatvorenim prostorima, dok suprotno tome, veća vlaga čini da kapljice, koje su najčešći vektori virusa, brže padnu na zemlju ili pod, što automatski smanjuje prenošenje virusa vazduhom.
David Heymann, profesor s londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, svejedno upozorava kako laboratorijske studije o ponašanju koronavirusa u različitim vremenskim uslovima treba uzeti s velikim oprezom.
„To ipak nisu stvarne situacije. Iz dana u dan svedočimo prenosu virusa COVID-19 u većini delova sveta, čak i u tropskim područjima“, rekao je Heymann, a prenosi The Washington Post.
Dodaje kako su epidemiolozi ipak fokusirani na ono što se događa u stvarnim okruženjima, na primer u pogonima za pakovanje mesa i staračkim domovima, koji beleže zabrinjavajući broj obolelih. Laboratorijske studije, rekao je, treba pratiti takva opažanja kako bi se ispitalo kako najbolje zaštititi ljude u tim sredinama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
