0
Kada su se Evropljani i Amerikanci ovog proleća užasavali pred dokazima ruskih zločina u Ukrajini, Nebjoša Jović, direktor univerziteta na severu Kosova, odlučio je da mora da reaguje: organizovao je ulični protest da bi ohrabrio Rusiju. Reporter Njujork tajmsa sada je obišao Kosovo i saznao šta se krije iza snažne podrške Putinu.
„Želeli smo da pošaljemo poruku Zapadu, posebno njegovom sedištu u Sjedinjenim Državama, da prestane da progoni Ruse“, rekao je Jović.
Jović je istakao da se pojavilo samo nekoliko ljudi zbog „kruga straha“ koji okružuje sever Kosova, region koji je uglavnom etnički Srbi, koji nije u skladu sa ostatkom zemlje, gde etnički Albanci čine više od 90 odsto stanovništva.
Posmatrano iz Londona ili Vašingtona, strahote koje je Rusija posetila u Ukrajini nude jasan i neizbežan moralni izbor. Ali, filtrirana kroz prizmu tuge i istorije na mestima koja su izmučena sopstvenim sukobima, beda Ukrajine bledi u korist lokalnih zahteva za žrtve.
„Rusija je jedini tračak nade koji nam je preostao“, rekao je Miloš Damjanović, lokalni istoričar u većinski srpskom delu podeljenog grada Mitrovice, na severu Kosova, i vatreni zagovornik teze da su za to odgovorni Zapad i njegov NATO vojni savez za rasparčavanje Jugoslavije, čiji je deo bilo Kosovo sve do balkanskih ratova 1990-ih.
Na glavnom putu iz Mitrovice ka severu — pored stražarskog mesta sa američkim vojnicima — bilbord uverava lokalne Srbe da ne stoje sami protiv Zapada i da još uvek imaju uticajne prijatelje: prikazuje slike predsednika Vladimira Putina, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i srpske teniske zvezda Novaka Đokovića.
Putin se nije pojavio da bi dobio svoju titulu počasnog građanina, ali on i dalje figurira u glavama mnogih stanovnika kao potencijalni spasitelj kojem su se mnogo nadali, najnoviji u dugom nizu Rusa koji su, prema srpskom računovodstvu prošlosti, neumorno su radili da zaštite svoju slovensku „braću“ od neprijateljskih stranaca.
U centru Mitrovice stoje statue u čast kneza Lazara i Grigorija Ščerbine, ruskog izaslanika u regionu koje je u blizini grada ubio muslimanski vojnik 1903. godine. Na poslanikovom kipu stoji natpis: „Kap bratske ruske krvi pridružuje potok srpske krvi koji teče vekovima“.
Nije pomenuto da je ruski izaslanik bio ukrajinskog porekla.
Istorija, koja je najvećim delom krvava i kojom dominiraju priče o muškoj borilačkoj hrabrosti, nazire se širom Balkana, posebno u proslavljanju — ili odbacivanju — „bratskih“ veza između Rusije i Srbije, obe pretežno pravoslavne hrišćanske nacije.
„Imamo previše istorije i previše balkanske muškosti“, rekla je Ljiljana Dražević, koja vodi malu firmu za tkanje vunenih šalova. Skeptična da je Putin ponudio spas, rekla je: „Ljudi su očajni, ali nikada nisam imala nadu da ću dobiti nešto od Rusije“.
Osim što podržava Srbiju u Ujedinjenim nacijama i daje diplomatski značaj tvrdnjama da Kosovo još uvek pripada Srbiji, Rusija je pružila malo konkretne pomoći. I, više puta pozivajući se na intervenciju Zapada na Kosovu da bi opravdao rusko zauzimanje Krima i druge ukrajinske zemlje, Putin je potkopao princip teritorijalnog integriteta na kome Srbija zasniva svoje pravo na Kosovo.
Ali, rekao je Marko Jakšić, bivši lokalni odbornik Severne Mitrovice, srpskog dela grada: „Kada izgubite svaku nadu, verujete u čuda. Za mnoge ljude ovde Rusija je poslednja nada u zaštitu“.
Aljbin Kurti, premijer Kosova, žalio se da je Putin postao svetac zaštitnik najnepopustljivijih etničkih Srba.
„Za ekstremističke grupe na Kosovu, Putin je njihov idol“, rekao je Kurti u intervjuu u Prištini, glavnom gradu Kosova.
Većina etničkih Srba, bilo da žive u Srbiji ili u enklavama na Kosovu i uBosni i Hercegovini, gleda na Rusiju kao na svog prijatelja, ne zato što im se nužno sviđa gde je Putin odveo svoju zemlju, već zato što im se gadi NATO. Ovo je posebno izraženo na severu Kosova, gde se kampanja NATO bombardovanja 1999. smatra krajnjim izvorom svih problema enklave.
Uloga Severne Mitrovice kao tvrđave proruskih osećanja stvorila je problem za Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. On je odbacio uvođenje sankcija Moskvi zbog invazije, a godinama je podsticao osećaj žrtve. Međutim, istovremeno se trudio da ubedi Zapad da on nije u džepu Kremlja.
Za Vučića, lidera koji pokušava da svoju zemlju uvede u Evropsku uniju, navijanje etničkih Srba na Kosovu za Rusiju čvrsto je loša reklama.
Jović, organizator promoskovskog protesta, požalio se da lokalni zvaničnici lojalni predsedniku Srbije strogo kontrolišu sve političke aktivnosti u regionu i otežavaju organizovanje otvorenih demonstracija podrške Kremlju.
POGLEDAJTE JOŠ:
Bojeći se da budu označeni kao ekstremisti i da ne narušavaju Vučićevu ravnotežu između Istoka i Zapada, zvaničnici etničkih Srba na severu Kosova nude samo prigušenu podršku Rusiji i poriču da traže podršku od Moskve.
„Rusija ovde ima simpatije, ali mi od nje ne tražimo nikakvu pomoć“, rekao je Igor Simić, zamenik šefa glavne političke stranke koja predstavlja Srbe na Kosovu.
Čak je i Damjanović, anti-NATO istoričar, priznao da je Rusija često razočarala. Jedan primer je bio u junu 1999. godine, rekao je on, kada je Moskva poslala trupe na Kosovo samo nekoliko sati pre dolaska NATO snaga. Uprkos ekstatičnoj dobrodošlici od strane etničkih Srba koji mašu ruskim zastavama, ruske snage nisu učinile ništa da spreče većinsko albansko stanovništvo da izvrši nasilnu osvetu nakon što su srpska policija i vojska napustili. I trupe NATO-a su uglavnom stajale po strani.
Ali to je, primetio je Damjanović, bilo kada je Boris Jeljcin bio na čelu Kremlja.
„Sada je to Putin. Što je Rusija jača, to je bolje za Srbe. Ne znam nikoga na Kosovu ko podržava Ukrajinu“, dodao je on, zanemarujući skoro univerzalnu podršku Ukrajini među etničkim Albancima.
BONUS VIDEO Jeremić: Vučić bi želeo da bude srpski Putin, a zapravo je Jeljcin
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
