Više od devet godina ruski turisti koji odlaze na odmor na Krim nisu se mnogo opterećivali zbog činjenice da njihova zemlja ratuje protiv Ukrajine ili da im je ležaljka postavljena na okupiranoj teritoriji. Međutim, usled ukrajinske kontraofanzive, ovo južno ukrajinsko poluostrvo više nije bezbedno utočište za ove turiste.
Poslednjih nedelja, Krim je doživeo niz napada, uključujući pomorski napad ukrajinskih specijalnih snaga u četvrtak i seriju napada dronovima u petak. Mostovi koji povezuju Krim sa Rusijom i južnim ukrajinskim oblastima pod ruskom kontrolom više puta su napadani poslednjih meseci. Za neke od napada, Ukrajina je preuzela odgovornost, a ministar odbrane Aleksij Reznikov upozorio je da će napadi samo da se intenziviraju.
Usled tih peripertija, ruski turisti počeli su da razmišljaju o nekim drugim letnjim destinacijama. Svitlana, Ruskinja koja je nekada radila kao menadžer u turističkoj agenciji na Krimu, rekla je za CNN da je bezbednosna situacija u zemlji dovela do toga da je njen posao gotovo prestao. Napustila je Krim ranije ovog leta i preselila se u Sankt Peterburg u Rusiji.
„Nedavno sam ponovo otišla tamo u nadi da će se sve (rat) uskoro završiti i da će doći do dogovora kojim će se okončati sukob. Međutim, ostavši četiri meseca, shvatila sam da se kraj ne nazire. Turizam je nestao. Prošle godine je bilo manje, a ove godine turizam je potpuno nestao. Prošle godine turisti su otkazivali rezervacije kada je sve počelo, a ove godine nisu ni rezervisali“, rekla je.
Krim ekonomski zavisi od turističke industrije, zbog čega lokalne vlasti podstiču posetioce da dođu na poluostrvo uprkos napadima. Resorno ministarstvo ovog leta je uspostavilo novu liniju za pomoć ruskim turistima i saopštilo da pregovara sa hotelima ne bi li obezbedili da turisti koji kasno stignu ili odu na Krim, zbog bezbednosnih problema ne budu suočeni sa dodatnim troškovima.
Turističke organizacije i hoteli takođe nude velike popuste i besplatne pogodnosti kako bi privukli više turista. Ruski sindikat turističke industrije saopštio je da su cene hotela na Krimu ove letnje sezone pale za 30 odsto u odnosu na 2022. zbog pada potražnje.
Ali popusti nisu urodili plodom. Administracija koju je imenovala Rusija saopštila je da je prosečna stopa rezervacija za avgust iznosila 40 odsto, što znači da je većina hotelskih soba ovog leta ostala prazna.
Svitlana je rekla da većina ljudi koji još odmaraju na Krimu, rezervišu niskobudžetne odmore, bilo kampovanje ili boravak u najjeftinijim hotelima ili privatnom smeštaju. Ljudi koji bi mogli da priušte boravak u luksuznijim odmaralištima odlaze na druge, bezbednije destinacije. Svitlana je za CNN rekla da nije uživala na Krimu.
„Tako sam umorna od stalnih nadletanja ratnih aviona, od vojske u gradu, ranjenika, od jadnih i uplašenih ljudi koji mahnito beže, od vojnih vozila“, rekla je ona i spomenula incident kada se jednom prilikom zamalo sudarila sa tenkom.
Krim je oduvek bio popularan među ruskim turistima, od kojih se mnogi sećaju odmora u vreme Sovjetskog Saveza. Oko pet miliona je došlo 2015. godine, prve godine od ruske okupacije, a taj broj je porastao na 9,4 miliona do 2021. godine.
Tokom pandemije ljudi su ostajali kod kuće, a onda su pohrlili na (Krim) kada se sve otvorilo“, rekla je ona.
Ukrajina kaže da se priliv ruskih građana na Krim ne odnosi samo na turizam. Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk u martu je rekla da se, od okupacije, 800.000 Rusa trajno preselilo na Krim. Sav dobijeni novac, krimske vlasti uložile su u infrastrukturu poluostrva.
Među glavnim investicijama bio je most u Kerčkom moreuzu, vredan 3,7 milijardi dolara, najduži most u Evropi i Putinov „ljubimac“. Njegovo otvaranje 2018. godine, označeno je kao „ponovno ujedinjenje“ Krima sa Rusijom.
Most od 19 kilometara dodatno je ruskim turistima olakšao putovanje na Krim, i to u vreme kada su druge turističke destinacije postale mnogo skuplje – većina zapadnih zemalja uvele su ekonomske sankcije Rusiji nakon aneksije, a vrednost rublje je pala.
Nakon što je Moskva pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, brojne zemlje zatvorile su svoja vrata za ruske turiste. Evropska unija suspendovala je svoj sporazum o viznim olakšicama sa Rusijom, što otežava Rusima podnošenje zahteva za vizu EU. Prema Asocijaciji ruskih tursitičkih agencija (ATOR), putovanja Rusa u evropske zemlje, u poređenju sa prvom polovinom 2019. godine, smanjena su za 88 odsto u prvoj polovini ove godine. Takođe, ne postoje direktni letovi između Rusije i EU.
Krim je iznenada postao jedna od retkih destinacija koju ruski turisti još uvek mogu da posete, a da pritom ne moraju da potroše mnogo novca.
„Ljudi dolaze na Krim jer je Evropa zatvorena, a cene u Turskoj su buknule. Gde još možemo da se odmorimo? Soči (odmaralište u Rusiji) je prepun, a cene su ludačke. Nemamo gde drugde da idemo, pa ljudi idu na Krim“, rekla je Svitlana za CNN.
Ali strateški i simbolički značaj Kerčkog mosta učinio ga je značajnom metom za Ukrajince.
Prvi napad dogodio se prošlog oktobra, kada je ogromna eksplozija ozbiljno prekinula drumski i železnički saobraćaj na mostu. Iako Kijev tada nije komentarisao incident, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) u junu je priznala da stoji iza napada.
Još jedan veliki napad dogodio se prošlog meseca – ukrajinski dron naneo je ozbiljnu štetu na mostu i prema ruskim zvaničnicima, u tom napadu poginula su dva civila.
Napad je bio dovoljno strašan da uplaši mnoge ruske turiste koji su planirali dolazak. Šef Državnog saveta Krima, kojeg je postavila Rusija, Vladimir Konstantinov, rekao je da je za naredni period, deset odsto rezervacija za odmor na Krimu otkazano.
ATOR je saopštio da su rezervacije hotela pale za 45 odsto u drugoj polovini jula u odnosu na prvu polovinu.
Bezbednost na mostu je pojačana nakon napada, a ATOR je prošlog meseca saopštio da su se na mostu u pojedinim prilikama stvarale saobraćajne gužve duge 12 kilometara.
Vlasti su rekle turistima da izbegavaju most i da umesto toga putuju kroz okupiranu Ukrajinu, rutu koja je duga oko 800 kilometara i prolazi kroz oblasti koje su pogođene ratom, uključujući Marijupolj, koje je Rusija gotovo sravnila prošlog proleća.
„Postoje vojni i policijski kontrolni punktovi duž rute“, navodi se u uputstvu turistima koji žele da putuju na Krim kroz okupirana područja, dodajući da prolazak kroz kontrolne punktove ne bi trebalo da traje „više od deset minuta“.
Ipak, kako piše pomenuti medij, malo je verovatno da će bezbednosna situacija uskoro da se poboljša.
Kijevske snage intenzivirale su napade u poslednja dva meseca, gađajući i poluostrvo i brodove koji plove ukrajinskim teritorijalnim vodama. Krimski lučki grad Sevastopolj glavna je pomorska baza ruske Crnomorske flote.
Ukrajinska vojska saopštila je da je u poslednjem napadu na poluostrvu u četvrtak ujutru poginulo najmanje 30 Rusa.
Ukrajina koristi vazdušne i morske dronove za gađanje skladišta municije, nafte i drugih objekata.
„Sve mete su zvanične mete, jer će to smanjiti njihov kapacitet da se bore protiv nas i pomoći će u spasavanju života Ukrajinaca. Ne možemo zamisliti Ukrajinu bez Krima“, rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.
Prema ukrajinskoj vladi, više od 50.000 ljudi je, nakon aneksije, pobeglo sa Krima u druge delove Ukrajine. Međutim, krimske nevladine organizacije procenjuju da bi broj izbeglica mogao da bude duplo veći, jer nisu svi zvanično registrovani.
Pre aneksije na Krimu je živelo oko 2,5 miliona ljudi.
„Mnogim od onih koji su otišli, ruske vlasti su konfiskovale imovinu i prodale je na aukciji, a prihod je otišao ruskim oružanim snagama. Letnje kuće koje su u vlasništvu Ukrajinaca, uključujući stan na Jalti koji pripada ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, Rusija je nacionalizovala“, kaže Konstantinov.
Svitlana je rekla da je deo imovine koju su zaplenile ruske vlasti prosleđen ruskim državljanima i ljudima koji su dolazili na Krim.
Grupe za ljudska prava su dokumentovale slučajeve aktivista, političara, javnih ličnosti i građana koje su proruske vlasti kidnapovale.
Preostali građani Ukrajine bili su primorani da podnesu zahtev za rusko državljanstvo, a prema Krimskoj grupi za ljudska prava, oni koji su to odbili bili su prognani.
CNN je razgovarao sa jednim ukrajinskim stanovnikom Krima koji je potvrdio atmosferu terora. Ta osoba je toliko bila uplašena za svoju bezbednost da je tražila da se sakrije njen identitet i ne objave njeni citati.
Pročitajte još...
Ukrajinski zvaničnici, uključujući Zelenskog, više puta su govorili da se rat neće završiti dok se Krim ne vrati Ukrajini.
Pre aneksije, Krim je bio dom za oko pet odsto ukrajinskog stanovništva i činio je skoro četiri odsto njegovog BDP-a.
„Ne možemo da zamislimo Ukrajinu bez Krima. I dok je Krim pod ruskom okupacijom, to znači samo jedno – rat još nije završen“, rekao je Zelenski u intervjuu za CNN prošlog meseca.
BONUS VIDEO Ukrajina pomorskim dronom napala ruski ratni brod
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar