0
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden odobrio je slanje američke kasetne municije za Ukrajinu. Ova odluka izazvala je žestoke reakcije, budući da je reč o "podlim bombama" kako se još nazivaju. Smatraju se najsurovijim ratnim oružjem koje je dobro poznato i građanima Srbije jer su korišćene u NATO bombardovanju 1999. godine.
Naime, kako saznaje Vašington post, ovo smrtonosno oružje bi trebalo da počne da se povlači i iz zaliha američkog Ministarstva odbrane već danas.
Time će se zaobići američki zakon koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu ili prenos kasetne municije sa stopom neuspeha većom od jedan odsto.
Ovo će i te kako značiti Ukrajini, jer bi mogla da reši dva glavna pitanja: potrebu za više municije za artiljerijske i raketne sisteme koje su SAD i drugi obezbedili, i način da se smanji brojčana superiornost Rusije u artiljeriji.
Međutim, ova isporuka je problematična, pre svega iz moralnih razloga.
Naime, kasetne bombe izbacuju se iz aviona ili se ispaljuju kao rakete iz haubica, topova i raketnih bacača. One sadrže stotine malih eksplozivnih naprava koje se rasprše na veoma velikom području – od veličine nekoliko fudbalskih igrališta, do više hektara zemlje.
Zbog njihovog ovakvog delovanja, korišćenje kasetnih bombi je od 2008. zabranjeno takozvanim Sporazumom iz Osla. Ta konvencija predstavlja prekretnicu u borbi korišćenja protiv kasetnih bombi. Međunarodna zabrana stupila je na snagu 2010. godine. Zemlje koje su joj pristupile obavezale su se da tu vrstu oružja neće ni da proizvode, ni da skladište, ni da koriste. Konvenciju je ratifikovalo 110 zemalja, a 13 ju je potpisalo, ali nije ratifikovalo.
Značajno je to da konvenciju nisu prihvatile najveće svetske sile poput Rusije, SAD, Kine, Indije, ali i Pakistana. Naročito u Aziji, na Bliskom istoku, u severnoj Africi i istočnoj Evropi brojne zemlje nisu prihvatile konvenciju.
Inače, kasetne bombe pale su i na teritoriju Srbije pre 23 godine. Najviše posledica uzrokovale su u Nišu. Grad na jugu je bombardovan ovom prljavom municijom dva puta – 7. maja i 12. maja 1999. godine tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. To su jedni od najozbiljnijih napada u toku bombardovanja u kojem je došlo do stradanja civila korišćenjem kasetnih bombi.
Bombe su pale u blizini centra grada, koji je udaljen više od 3-5 km od aerodroma od njihove pretpostavljene mete. Usmrtile su ukupno 16 civila, a najmanje 20 ranjeno.
Takođe, postoje informacije da su u godinama nakon bombardovanja ostaci kasetnih bombi pronađeni na Kosovu i Kopaoniku.
Trebalo bi napomenuti da američki predsednik nije od početka bio za ovaj predlog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Stavovi Bajdenove administracije o obezbeđivanju kasetne municije Ukrajini su se promenili tokom prošle godine.
Pročitajte još:
0
0
0
Pre nešto više od devet meseci, u decembru prošle godine portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da su SAD zabrinute u vezi sa slanjem kontroverznog oružja.
Ipak, Bela kuća nije ni tada odbacila tu opciju kao krajnje sredstvo, ako zalihe počnu da se opasno smanjuju.
Što se po svemu sudeći i dogodilo.
BONUS VIDEO Trenutak eksplozije Nove Kahovke