3
Uz sve stroge mere za suzbijanje širenja koronavirusa, koje su preduzele zemlje širom sveta, ali i one koje to nisu, rezultat je isti. Naime, uz veliki broj zaraženih, ali i visoku smrtnost, zabrinjavajuće nizak procenat ljudi na planeti je dosad razvio antitela da bi se moglo uopšte govoriti o postizanju kolektivnog imuniteta ili "imuniteta stada", pa ostaje nada da nam ipak samo vakcina može pomoći.
Naime, snimak doktora Majkla Rajana, iz Svetske zdravstvene organizacije, doživeo je viralnu kritiku kada je on ljutito izjavio da „Ljudi nisu stada“, protestvujući zbog metode kolektivnog imuniteta u pojedinim zemljama, koja je ubila na hiljade ljudi, pretežno starih.
„Mislim da moramo biti veoma oprezni kada na ovaj način koristimo izraze oko prirodne infekcije kod ljudi, jer to može dovesti do vrlo brutalne aritmetike što ljude i život i patnju ne stavlja u središte te jednačine“ rekao je Rajan.
Od Ujedinjenog Kraljevstva do Švedske mnogo se pričalo o imunitetu stada, dok vlade koje se bore sa koronavirusom takođe izjavljuju da „korona nikad neće nestati“.
„Imunitet stada“ je pojam u epidemiologiji koji opisuje kako ljudi mogu kolektivno da se izbore sa infekcijama ako neki procenat stanovništva stekne imunitet na neku bolest. I dok nam se ovaj termin možda ne dopada, to je jedan od dva načina za postizanje visokog nivoa imuniteta. Drugi način je – vakcina!
Međutim, ako pokušavamo da otkrijemo da li smo negde blizu imuniteta stada, postoje dva ključna pitanja na koja još uvek nemamo tačne odgovore: Koliko je populacije zaraženo? Koliko dugo imaju imunitet?
Iako još uvek nismo sigurni u ovo poslednje, podataka je sve više o tome koliko je ljudi već zaraženo i oni nisu dobri, jer smo tek na početku pandemije.
Pretpostavlja se da je u Španiji do sada zaraženo samo pet odsto stanovništva, a rezultati se značajno razlikuju po celoj zemlji: stopa prevalencije u Madridu je 11,3 odsto, a u provincijama na jugu, istoku i severozapadu zemlje, stopa je znatno niža. U Sevilji, na primer, 2,3 odsto ljudi ima COVID-19.
Esterdai, anketa o 11.000 domaćinstava u Engleskoj, pokazala je da je jedan od 400 ljudi inficiran virusom, što je samo 0,27 odsto stanovništva. U Francuskoj, studija koju je vodio Institut Paster, kaže da je zaraženo 4,4 odsto stanovništva Francuske (2,8 miliona ljudi). Istraživači kažu da je stopa čak i u najugroženijim delovima zemlje – u istočnom delu i u Parizu i oko nje – i dalje u proseku samo između devet i deset procenata. Isti istraživači nastavljaju da objašnjavaju da „oko 65 odsto populacije treba da bude imuno ako želimo da kontrolišemo pandemiju sredstvima imuniteta“.
Jasno je da smo daleko od toga, osim u Švedskoj u kojoj Johan Giseke, epidemiolog koji savetuje tamošnje vlasti, kaže da bi Stokholm mogao da dobije imunitet stada do juna. Švedska, međutim, već ima stopu smrtnosti tri puta veću od smrtnosti svojih suseda u Danskoj i sedam puta više od Finske.
Pročitajte još:
Sve je više zaraženih koronavirusom u svetu, pa je i sve jasnije da nismo ni blizu „imuniteta stada“.
Stanovništvo postiže tu referentnu vrednost kada se dovoljno ljudi zarazi, ali i oporavi – stvarajući tako antitela koja se bore protiv patogena – kako bi se sprečilo širenje virusa. Za COVID-19, stručnjaci procenjuju da je prag za „imunitet krda“ kada je 70 odsto populacije razvilo antitela.
Do sada je prvi talas koronavirusa odneo više od 300.000 života širom sveta i opustošio globalnu ekonomiju, ali čak i najteže pogođene zemlje otkrivaju da je jedva 10 odsto stanovništva razvilo antitela.
Ove nedelje, istraživanja u Španiji i Francuskoj pokazala su da više od pet odsto populacije nije razvilo antitela na COVID-19, a u ovim zemljama je više od 27.000 smrtnih slučajeva. Španija dokazuje da „velike epidemije i prekomerna smrtnost ne dovode do imuniteta stada“, napisao je na Tviteru Viliam Bil Hanage, epidemiolog sa Harvarda.
This is an important thread on the emerging evidence that large outbreaks and excess mortality do NOT produce meaningful herd immunity. If *everyone* with abs in Madrid are immune (11%), it would drop an R0 of 2.5 to Rt~2.25 https://t.co/TxQUaXNvvr
— Bill Hanage (@BillHanage) May 13, 2020
U SAD-u, gde je umrlo skoro 85.000 ljudi, izgledi za masovni imunitet nisu ništa bolji. U aprilu, istraživanje u okrugu Santa Klara u Kaliforniji procenilo je da između 2,5% i 4,2% stanovnika poseduje antitela. Studija okruga Los Anđelesa dala je sličnu procenu: 2,8% do 5,6% „seroprevalencija“ (izraz za procenat ljudi koji imaju antitela u krvi).
Studija o antitelima iz Njujorka otkrila je da je 13,9% stanovnika Njujorka zaraženo koronavirusom. U Njujorku, seroprevalencija je bila čak 21,2%, ali to je bilo među ljudima koji su tražili testove (što znači da su možda mislili da imaju simptome). To je još uvek daleko od 50-70% potrebnih za imunitet krda ili stada.
Zabrinjava situacija u ostalim delovima SAD-a, koji se još nisu suočili sa razornim talasom infekcija kao Njujork, šta tek njih čeka i kolikse će biti cifre kada se zaraza proširi.
„U SAD-u procenjujem da nema više od 5% seroprevalencije“, napisala je na Tviteru Natali Din, biostatističarka sa Univerziteta na Floridi. „Ne vidim nijedan realan način da se dostigne bilo koji prag [imunitet stada] bez mnogo, mnogo više smrti.“
In the US, I estimate there is no more than ~5% seroprevalence. Already over 70,000 people have died! I don't see any realistic way to reach any threshold without many, many more deaths. We know the way forward – it's test, trace, isolate. Please, let's pursue that. FIN 19/19
— Natalie E. Dean, PhD (@nataliexdean) May 9, 2020
Čak i Švedska, koja je većinom omogućila da se život nastavi normalno, od početka pandemije, čini se kao da nikako ne dostiže imunitet stada ili kolektivni imunitet.
Švedska zdravstvena agencija za javno zdravlje procenila je da bi u najboljem slučaju oko četvrtina stanovništva Stokholma morala da se zarazi koronavirusom pre postizanja kolektivnog imuniteta. Preko 3.800 ljudi je već umrlo u zemlji, a više je od 12% potvrđenih slučajeva.
„Ta ideja da će možda zemlje koje su imale lažne mere i nisu učinile ništa, iznenada magično dostići neki imunitet stada, iako usput izgube nekoliko hiljada starih ljudi je zaista opasna, opasna kalkulacija“, rekao je Majk Rajan, izvršni direktor za vanredne situacije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sa početka teksta.
Na kraju bi zajednice ili države mogle postići imunitet stada samo vakcinacijom. Stručnjaci kažu da bi svet trebalo da planira da u naredne dve godine živi bez virusa COVID-19.
Dok vakcina ne postane široko dostupna, stručnjaci preporučuju pažljivo praćenje virusa širokim testiranjem i traženjem kontakata, zatim izolovanje zaraženih ljudi i svakoga sa kim su došli u kontakt. Vlade će takođe morati ponovo da zatvore preduzeća i ponovo uspostave ograničenja ako infekcije zaprete da ponovo nadmaše kapacitete lokalnih bolnica.
„Veoma nizak procenat ispitanika ima antitela“, rekla je Marija Van Kerkhova, epidemiolog SZO na konferenciji za štampu.
„Pred nama je dug put, jer ovaj virus planira da zarazi još mnogo, mnogo ljudi.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
