0
Mađarski premijer Viktor Orban nije jedini evropski lider koji je odbio zahtev prvog čoveka Ukrajine Vladmira Zelenskog da uvede sankcije Rusiji. Isto je uradio i Redžep Tajip Erdogan čija je pozicija u trenutnoj situaciji možda još komplikovanija nego Orbanova. Turska ne samo da nije uvela sankcije Moskvi, nego nije ni zatvorila nebo za ruske avione ni luke za jahte ruskih oligarha.
Slično Viktoru Orbanu koji je na zahtev Zelenskog da uvede sankcije Rusiji rekao da ne može da rizikuje zaustavljanje mađarske privrede, obzirom da ta zemlja uvozi 85 odsto gasa iz Rusije i više od 60 odsto nafte, Erdogan je odbijanje sankcija obrazložio strahom da bi tuska privreda previše trpela i da bi radijatori u stanovima u Turskoj bili hladni. Takođe, Turska zavisi od uvoza pšenice iz Rusije, ali i ruskih turista koji je među najčešćim gostima turske obale.
“Prvo, ne mogu da ostavim svoj narod da se smrzava zimi, a drugo, ne mogu u potpunosti da ponovo pokrenem našu industriju“, rekao je Erdogan po povratku sa NATO samita koji je u četvrtak održan u Briselu.
Prvi čovek Turske dodao je da “ne može da stavi po strani odnose sa Rusijom” i naglasio da polovina prirodnog gasa koji Turska koristi dolazi iz te zemlje. Kao dodatni razlog, naveo je projekat izgradnje nuklearne elektrane Akuja koju Turska gradi sa Rusijom. Čak, Erdogan tvrdi da je ove argumente izneo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i da mu je on “rekao da je u pravu”.
„Imamo zemlju od 85 miliona ljudi. Imamo svakakve obaveze. Osim toga, poslali smo 56 kamiona sa humanitarnom pomoći Ukrajincima. Snabdevamo ih hranom, odećom, lekovima. Isporuke će se povećati“, naglasio je Erdogan koji je i pre početka invazije nudio da njegova zemlja bude posrednik između dve strane, a kasnije i domaćin eventualnom sastanku Vladmira Putina i Vladmira Zelenskog.
Turska je nakon dve nedelje rata u Ukrajini bila domaćin sastanka ministara spoljnih poslova dve strane Sergeja Lavrova i Dimtra Kulebe, koji je do danas ostao sastanak na najvišem nivou između Ukrajine i Rusije. Iako napredak u pregovorima nije postignut, Turska i dalje insistira na posredovanju, zbog čega je i Erdogan razgovarao sa Zelenskim po povratku iz Brisela.
Pored odbijanja da uvede sankcije Rusiji, Turska je jedna od retkih zemlja u Evropi koja nije zatvorila svoje nebo za ruske avione i ruske avio kompanije. Tačnije, jedina uz BiH i Srbiju. Zbog toga letovi do Moskve tokom poslednje dve nedelje vode preko aerodroma u Istanbulu.
Pročitajte još:
Takođe, turske luke su sigurno utočište za jahte ruskih oligarha, o čemu svedoči i nedavni dolazak superjahte Romana Abramoviča u Bodrum.
U većini drugih evropskih luka jahte ruskih oligarha su zaplenjivane kao deo paketa sankcija koje su uvedene pojedincima iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu. Na spisku zaplenjenih jahti je čitav niz stotonama miliona evra vrednih brodova koje su u vlasništu biznismena koji se smataju bliskim Kremlju poput Ališera Usmanova ili Alekseja Mordašova. Međutim, Turska nije zaplenila nijednu jahtu u vlasništvu ruskih državljana.
U prilog tome govori i današnja izjava ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušogla koji je rekao da su „ruski oligarsi dobrodošli u Turskoj.
„Ako ruski oligarsi … ili bilo koji građanin Rusije žele da posete Tursku, naravno da mogu. Ako mislite da li ovi oligarsi mogu da posluju u Turskoj, onda ću naravno – ako je to legalno, a ne protivno međunarodnom pravu – razmotriti. Ako je protiv međunarodnog prava, onda je to druga priča“, rekao je.
Ukrajinski predsednik mnogo puta je molio članice NATO-a i EU-a da daju oružje njegovoj zemlji da se brani. Ukrajina od prvog dana rata koristi turske dronove tipa Barjaktar TB2, za koje su tamošnji vojni zvaničnici tvrdili da su nekoliko puta uspešno dejstvovali protiv ruske vojske. U prvima danima rata, društvenim mrežama su kružili brojni snimci na kojima se vidi Barjaktar u akciji protiv ruske vojske.
Ukrajina je ove dronove, koje Turska smatra ponosom svoje vojne industrije, nabavila 2019. godine, ali nije sasvim jasno koliko. Pominju se brojke između 20 i 50, dok sa druge strane Rusija je u nedavnom izveštaju navela, između ostalog, da je uništila 35 od 36 dronova Barjaktar koliko navode da ukrajinska vojska ima.
Ukraine lost 35 of its 36 Turkish Bayraktar TB2 drones. 97% destroyed!!
— G219_Lost (@in20im) March 26, 2022
That's 97% "ineffective" in combat zone of Ukraine. pic.twitter.com/VXbvP0RU4Y
Prema navodima “Fajnenšl tajmsa” od 12. marta, dve nedelje nakon početka invazije, vojna saradnja Turske i Ukrajine je nastavljena, ali ne kao donacija već kao komercijalna saradnja sa kompanijom koja proizvodi dronove, a čiji je suosnivač Erdoganov zet.
“Ovo nije pomoć Turske. To je proizvod koji je Ukrajina kupila od kompanije u Turskoj“, rekao je Javuz Selim Kiran, zamenik ministra spoljnih poslova, za novine „Dejli Sabah“ hvaleći dronove „koji menjaju igru“.
While we are waiting for new #BayraktarTB2 footage.. 🔥
— This is the (@SpiritOfKabanah) March 25, 2022
Artillery and #BayraktarTB2.. Force multiplier. #Ukraine #drone #SlavaUkraini pic.twitter.com/0fh9gj5UHt
„Činjenica da je naš dron postao jedan od glavnih elemenata ukrajinske vojske zapravo pokazuje uspeh i kvalitet proizvoda koje proizvodi naša kompanija“, rekao je on.
Ipak, kada su se nekoliko dana uoči NATO samita u Briselu pojavili navodi da je Amerika nezvanično tražila od Turske da prosledi sistem S-400 Ukrajini, Ankara je to odbila.
Erdogan je kupio sistem S-400 2019. godine, iako je Turska članica NATO-a. Vašington se snažno usprotivio kupovini ruskog protivavazdušnog sistema, s obrazloženjem da S-400 predstavlja pretnju NATO odbrambenim sistemima, suspendovao je Tursku iz svog visokotehnološkog programa borbenih aviona F-35 i zapretio uvođenjem sankcija.
Ruski protivvazdušni sistem S-400 od tada je “kost u grlu” američko-turskih odnosa, što se još jednom videlo na nedavno završenom NATO samitu.
Prema navodima medija, turski zvaničnici i američka ambasada u Ankari snažno su se zalagali za sastanak Erdogana i Bajdena, makar i na marginama samita, ali do njega nije došlo. Kao zvaničan razlog naveden je pretrpan Bajdenov raspored koji je u Briselu, pored NATO samita, prisustvovao i samitu lidera EU i samitu G7. Međutim, Bajden je našao vremena za sastanak sa predsednikom Francuske Emenuelom Makronom, ali ne i za sastanak sa Redžepom Tajipom Erdoganom.
BONUS VIDEO Marijupolj iz vazduha posle mesec dana borbi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
