Neverovatni predsednik Islanda koji je "razbio" izbore

Odziv glasača je bio 66,9 odsto, odnosno za „novog starog“ predsednika glasalo je ukupno 168.821 birača od oko 350.000 Islanđana.Johaneson (52), koji je 2016. pobedio na predsedničkim izborima, tada je postao najmlađi predsednik Islanda ikada.Tokom svog mandata koji će produžiti za još četiri godine pokrenuo je postupak izmene ustava, koji treba da bude finalizovan do 2025.

Čovek iz naroda

Iako je reč o najmiroljubivijoj državi na svetu, koja od 2008. dvanaest punih godina ima taj neprikosnoveni status, interesantan je rezultat koji je aktuelni šef države postigao na ovim izborima.

Podrška birača veća od 90 odsto realnost je u Severnoj Koreji, Kazahstanu ili Belorusiji, ali se teško može reći da je uobičajena pojava da se jednom predsedniku sa severa Evrope ukaže toliko poverenje."On se smatra čovekom iz naroda, koji nije pompezan niti uvek veoma zvaničan. Građani ga vole i žele da im ponovo bude predsednik", rekao je politikolog Olafur Hardarson.Predizborne ankete proricale su mu ubedljivu pobedu sa više od 90 odsto glasova. Iako je epidemija koronavirusa praktično nestala na tom ostrvu, vlasti su naložile da se na birališta ide sa maskama i rukavicama i da se poštuje fizičko odstojanje.

Predsednik države na Islandu inače ima protokolarnu ulogu osim ustavnog prava da blokira primenu nekog zakona i da za taj zakon organizuje referendum.

Školovanje

Islandski predsednik je išao na koledž u Rejkjaviku, a onda diplomirao istoriju i političke nauke na Univerzitetu Vorvik u Engleskoj 1991. Magistrirao je istoriju na islandskom Univerzitetu 1997, a studirao je i nemački i ruski jezik.Na Univerzitetu u Oksfordu 1999. završio je master studije istorije, a onda 2003. doktorirao na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu.Gudni Johaneson je radio kao predavač na univerzitetima na Islandu i Velikoj Britaniji.U vreme predsedničke kandidature radio je kao viši predavač istorije. Njegovo polje istraživanja je savremena istorija Islanda u kojoj je objavio niz radova. Između 1992. i 1997. preveo je četiri dela popularnog američkog autora Stivena Kinga na islandski. Od 2011. do 2015. Gudni je bio predsednik Islandskog istorijskog društva.

Najmlađi šef Islanda

Johaneson je odlučio da se kandiduje za predsednika 5. maja 2016. Pre kandidature on se često pojavljivao na televiziji kako bi davao komentare o i istorijskom kontekstu nakon objavljivanja Panamskih papira i skandala koji je izbio oko premijera Sigmundura Gunlaugsona.Nakon njegovih televizijskih nastupa usledili su pozivi da se kandiduje za predsednika.Johaneson nije član političke stranke. Opisujući sebe, kaže da je manje politički predsednik od svog prethodnika Olafura Ragnara Grimsona i uvek naglašava važnost jedinstva za malu nordijsku naciju.

Sa 48 godina Gudni Johaneson je 2016. postao najmlađi predsednik Islanda. Izabran je kada su Islanđani želeli da obnove svoju političku klasu. Uveo je jednostavan i opušten stil koji se dopada njegovim zemljacima.Početkom svog mandata morao je da nadgleda pregovore o formiranju vlade na Islandu u jeku parlamentarnih izbora. Ti pregovori su bili teški, jer nijedna predizborna koalicija nije imala većinu, a sve moguće većinske koalicije imale su stranke sa izrazito različitim političkim stavovima.U decembru 2016. ankete su pokazale da ima podršku 97 odsto građana. Tako visok procenat podrške za islandske političare inače nisu presedan.

Vera i brak

Islandski predsednik nije vernik, iako je odgajan u duhu katoličke religije. Napustio je Katoličku crkvu zbog odloženog i prigušenog odgovora na izveštaje o zločinima od strane sveštenika.Njegov moto je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, po kojoj se ljudska bića rađaju slobodna, jednaka u dostojanstvu i pravima.Oženio se 2004. Kanađankom Elizom i zajedno imaju četvoro dece. Par se upoznao na studijama u Velikoj Britaniji, a preselio na Island 2003. Predsednik ima i ćerku iz prethodnog braka.

Ananas na pici

Gudni je privukao međunarodnu pažnju u februaru 2017. kada se zakleo da će zabraniti havajsku picu, odnosno da se ananas dodaje kao prilog na picu.

Reč je bila o šali koju su pokrenuli islandski mediji tokom posete šefa države sredinom februara jednoj srednjoj školi. Na pitanje đaka šta misli o havajskoj pici s ananasom, on je odgovorio da je mrzi i da bi je najrađe zabranio.Predsednik se onda ponovo oglasio o tom osetljivom pitanju i na Fejsbuku napisao u najozbiljnijem tonu sledeće reči:"Nemam ovlašćenje da donosim zakone koji zabranjuju građanima da stavljaju ananas na picu. Drago mi je što je tako, jer predsednici ne bi trebalo da imaju neograničenu vlast. Za prilog na picu preporučujem morske plodove".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram