Fabrike vrve, novi stanovi se brzo razgrabe, a još posla stoji na raspolaganju. Kada je Kina u petak objavila svoje nove ekonomske pokazatelje, pokazali su izuzetan napredak i porast u vremenu posle pandemije, prenosi Njujork tajms. Pitanje je mogu li mala preduzeća i kineski potrošači u potpunosti učestvuju u dobrim vremenima.
PROČITAJTE JOŠ:
Kina je u petak izvestila da je njena ekonomija porasla za 18,3 odsto u prva tri meseca ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Iako je brojka strma, to je jednako odraz prošlosti – proizvodnja zemlje se smanjila za 6,8 odsto u prvom kvartalu 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije – koliko je i pokazatelj kako Kina sada napreduje.
Pre godinu dana su zatvoreni čitavi gradovi, prizemljeni avioni, blokirani auto-putevi radi sprečavanja širenja koronavirusa. Danas je globalna potražnja za ekranima računara i video konzola koju Kina proizvodi sve veća kako ljudi rade od kuće i dok se najavljaje oporavak od pandemije. Ta potražnja se nastavlja dok Amerikanci pod kontrolom podsticaja troše novac na nameštaj u dvorištu, elektroniku i drugu robu proizvedenu u kineskim fabrikama, prenosi Njujork tajms.
Oporavak Kine takođe je pokretala velika infrastruktura. Dizalice grade nove nebodere. Građevinski prijekti za auto-puteve i železnice pružili su nove poslove. Prodaja imenovine je takođe pomogla u jačanju ekonomske aktivnosti.
Ali izvoz i investicije u nekretnine mogu nositi rast Kine samo kao do sada. Sada Kina pokušava da natera svoje potrošače da se vrate na svoje prepandemijske načine, nešto što sa čime će druge zemlje uskoro morati da se uhvate u koštac, čim više vakcina bude postalo dostupno.
Očekuje se da će potražnja za kineskim izvozo oslabiti kasnije tokom godine. Kreatori politike krenuli su da zaustavljaju pregrevanje na tržištu nekretnina i u korporativnom sektoru, gde su se neke firme zaduživale iznad svojih mogućnosti. Mnogi ekonomisti traže znakove šireg oporavka koji se manje oslanja na izvoz i vladu, a vie na kineske potrošače.
Polako uvđenje vakcinacije i sveža sećanja na zaključavanje ostavili su mnoge potrošače u zemlji ćudljivijim. Restorani se još uvek trude da se vrate u posao. Konobari, trgovci i studenti još nisu spremni za „osvetu“ za koju se ekonomisti nadaju će potaknuti rast. Kada se pojave nova žarišta, kineske vlasti brzo postavljaju nove blokade, što nanosi štetu malim preduzećima i njihovim kupcima.
Da bi izbegle talas pandemija u februaru, vlasti su otkazale planove putovanja miliona radnika migranata za lunarni novogodišnji praznik, najveći prazik u Kini.
„Kineska stragetija protiv koronavirusa bila je da ga slomi kada se ponovo pojavi, ali čini se da postoji mnogo ljudi koji poštuju mere socijalnog distanciranja, a to utiče na usluge“, rekao je Šaun Roače, glavni ekonomsta za azijsko-pacifički region S&P Global.
„To koči normalnizaciju“, dodao je.
Vu Zhen vodi porodičnu firmu od 13 restorana i desetina banket sala u Jingtanu. Kada je Kina prošle godine počela da se vraća, više ljudi je počelo da odlazi u njene restorane po svoja omiljena jela, poput dinstane svinjetine. Ali baš kada su ona i njeni zaposleni počeli da se pripremaju za kinesku novu godinu, nova epidemija Kovida-19 podstakla je vlasti da ograniče broj ljudi kojima je dozvoljeno da se okupe na jednom mestu njih 50.
Ove godine je gospođa Vu odlučila da bi zatvaranje celokupnog posla tokom praznika bilo jeftinije. Biće to druga godina zaredom da restorani zatvaraju vrata tokom praznika.
Gospođa Vu je posao nasledila od oca pre dve godine i zapošljava više od 800 ljudi. Pre pandemije, tri četvrtine poslovnog prihoda je dolazilo od velikih banketa za venčanja i porodična okupljanja.
Rekla je se posao nije vratio u normalu nakon višemesečnog suzbijanja virusa. Padovi sa kojima se suočavaju vlasnici malih preduzeća takođe utiču na redovne potrošače koji se nerviraju oko otvaranja novčanika.
Prema Zhaopinu, kineskoj najvećoj platformi za zapošljavanje, dostupno je više poslova u hotelima i restoranima, zabavnim uslugama i nekretninama nego pre godinu dana. Ali domaćinstva su i dalje oprezna u pogledu potrošnje.
Porodice nastavljaju da štede brže nego što su to radile pre pandemije, nešto što brine ekonomiste poput Luisa Kuijsa, koji je šef azijske ekonomije u Oksford Ekonomiksu.
On na štednju domaćinstava gleda kao na pokazatelj da su kineski potrošači spremni da počnu da se razmeću novcem nakon nekoliko meseci kod kuće.
Mnoge porodice su se prošle godine više zaduživale za kupovinu imovine i pokrivanje troškova tokom pandemije. Kini još uvek u velikoj meri nedostaje vrsta mreže socijlane zaštite koju pružaju bogate zemlje, a neke porodice moraju da uštede u zdravstvu i drugi velikim troškovima.
Za razliku od većine razvijenog sveta, Kina ne subvenioniše svoje potrošače. Umesto da prošle godine deli čekove za pokretanje ekonomije, Kina je naložila državnim bankama da daju zajmove preduzećima i ponudila povraćaj poreza.
Ograničenja putovanja tokom lunarnog novogodišnjeg praznika prigušila je apetit potrošača i usporila zamah kineskih kupaca. Međutim, podaci o maloprodaji u petak pokazali su da je martovska prodaja bila bolja nego što se očekivalo što je probudilo nadu da će potrošači možda početi da se osećaju sigurnije tokom narednih meseci.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar