0
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu (74) ima rezidenciju u Jerusalimu, u blizini suši restorana, vinskog bara i skloništa za bombe. Ali kako rat protiv Hamasa ulazi u treći mesec, premijer je retko kod kuće - svoje vreme deli između Kneseta i Hakirije, ili „Kampusa“, oblasti u Tel Avivu gde je sedište vojske.
Bibi, nadimak koji ima od detinjstva, pobedio je na šest izbora. Kao premijer zemlje sa najdužim stažom, on je na toj funkciji ukupno 16 godina i čini se kao da nikada nije imao veću moć nego sada. On, koji je i sam bivši vojnik specijalnih snaga, odlučiće o sledećoj fazi rata u Gazi. On je taj koji može da okonča operacije. A, ako bude i dalje na funkciji, odlučiće kako će izgledati „dan posle“, piše The Telegraf.
„On ima kontrolu“, kaže direktor Britansko-Izraelskog centra za komunikacije i istraživanje, Ričard Pater.
Ipak, raste globalni pritisak zbog velikog broja poginulih Palestinaca, koji sada iznosi oko 18.000 ljudi. Koliko će tačno Netanjahu obraćati pažnju na sve veće pokušaje Britanije i Amerike, najbližeg izraelskog saveznika, delimično zavisi od nacionalne politike.
Pre nego što je izbio rat, Netanjahu je bio na na vrhu – ponovo je postao premijer, zahvaljujući dogovoru sa izraelskom desnicom, stvarajući rascepkanu koaliciju. I dalje je upleten u višegodišnje suđenje koje se tiče korupcije.
Ranije ove godine, stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice u znak protesta protiv reforme pravosuđa za koju su mnogi smatrali da daje vladi preveliku moć nad vrhovnim sudom zemlje.
Kada su teroristi Hamasa 7. oktobra upali preko granice, ubivši 1.200 ljudi i zarobivši 240 talaca, mnogi su za taj bezbednosni propust okrivili vladu Netanjahua.
„Razočaranje je što se to dogovdilo za vreme njegovog mandata„, rekla je analitičarka u istraživačkom centru u Tel Avivu, Dalija Šejndlin.
Mnogi Izraelci smatraju da više ne sme da se dogodi napad poput onog 7. oktobra.
Porodice talaca sredinom novembra su stale ispred kapije Netanjahuovog kabineta u Jerusalimu nakon marša iz Tel Aviva, jer od njega zahtevaju bolje reakcije, ne bi li se članovi njihovih porodica vratili kući.
Mnogi od onih koji su odvedeni ili ubijeni tog kobnog oktobarskog dana došli su iz levičarskih kibuca koji su se uveliko protivili Netanjahuovoj vladavini.
„Želeo sam da ode ranije, a sada to želim još više“, rekla je meštanka kibuca Beri, Ajelet Hakim.
Tog dana provela je 17 sati sa suprugom i dvoje dece, od četiri i 11 godina, krijući se u sobi dok su napadači bili oko kuće. Porodica je preživela, ali Hamas je odveo njenu sestru Raz Ben-Ami (57) i oslobodio je nakon 54 dana. Ali njen suprug Ohad i dalje je u zatočeništvu, zajedno sa još 137 talaca.
„Netanjahu bi trebao da da ključeve (svog kabineta) nekom drugom i da taj drugi preuzme stvari u svoje ruke“, rekla je Raz.
Mirijam Gad-Mesika (45), takođe meštanka Berija, rekla je da će se osećati sigurno kada izraelska vojska „dovrši ono što je započela – da vidimo more i obalu“, misleći na obalu duž Gaze, pogled iz njenog doma koji je blokirao takozvani „zid“.
„Palestinci imaju mnogo zemalja u kojima mogu da se nastane. Izrael je tako mali, ako ne žele da budu u miru sa nama – neka idu! Ne moraju da budu ovde“, rekla je ona.
Možda su oni koji bi najviše voleli da Netanjahu ode sa vlasti dva miliona Palestinaca koji žive u Gazi, od kojih se većina bori za opstanak usred žestokih sukoba između izraelskih vojnika i militanata Hamasa.
Za njih, palestinska zemlja je nelegalno okupirana već 75 godina – otkako je Izrael proglasio nezavisnost, potez koji je izazvao arapsko-izraelski rat 1948. godine, u kojem je, prema nekim procenama, proterano oko milion ljudi.
Danas u Gazi mnogi Palestinci kažu da nemaju gde da odu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, rat je raselio oko 80 odsto stanovništva.
Krš, prljavština i prašina su sve što je ostalo od onoga što su nekada bile pekare i domovi. Hrana, gorivo i voda postali su luksuz.
„Pokušavam da ne pogledam deci u oči. Osećam da mi govore ‘učini nešto za nas, hladno nam je, gladni smo'“, kaže Sami Abu Salem, otac četvoro dece koji je bio primoran da spava napolju bez ikakvog skloništa.
Mnoge porodice ne mogu da priušte 1.000 izraelskih šekela što je oko 250 evra, potrebnih za kupovinu šatora, iako to ne bi pružilo nikakvu zaštitu od bombi, a kamoli protiv zimskih temperatura koje noću padnu i na minus deset stepeni Celzijusa.
Malo ko u Gazi ima vremena da se bavi politikom. Postoji gnev protiv Netanjahuovog vođstva, koji samo raste sa porastom broja poginulih. Ipak, vlada zajednički osećaj – rat mora biti završen.
Pročitajte još...
0
0
0
Ako Netanjahu razmišlja o „danu posle“, izraelski birači takođe vagaju šta da rade sa njim.
Vlasnik popularne prodavnice delikatesa u Jerusalimu, Boaz Cidkijahu, posle invazije Hamasa, izgubio je poverenje u svog premijera.
„Više ga ne podržavam“, rekao je ovaj 62-godišnjak i dodaje da će mnogi vladini zvaničnici morati da podnesu ostavke.