Adu Bojanu, na crnogorskom primorju, omiljeno letovalište mnogobrojnih gostiju iz Srbije, neumorno guta more - pa se u godini kada ovo rečno ostrvo ulazi u petu deceniju postojanja kao turistički centar, traže rešenja kojima bi se erozija zaustavila.

Sve je počelo pre dvadesetak godina – dejstvom prirodnih faktora, klimatskih promena, podizanjem nivoa mora ali i nedostatkom sedimenta koji bi sačuvao obale rečnog ostrva, jer su na pritoci Bojane, na Drimu, podignute hidrocentrale, čije brane zaustvljaju pesak i šljunak koji su ranije stizali sa rekom i gradili ostrvo na ušću Bojane u more.

Do prošle godine voda je progutala tlo koje bi moglo da zauzme 60 prosečnih fudbalskih stadiona, a odmaralište je ostalo bez 15 apartmana i dva restorana „Ulcinjska rivijera“.

„U zadnje dvije godine smo, uz pomoć nekih stručnjaka iz Italije i nekih naših, uspjeli da napravimo takozvanu veštačku dinu ispred naših objekata koje bila visine nekih dva metra i prošle godine ona je dala dobre rezultate“, rekao je Bojan Đakonović, direktor HTP .

„Postoje neke kratkoročne mjere, a svakako bi dugoročne mjere bile ,prije svega , da se vidi da li se može, na neki način povratiti taj pijesak koji je prije priranjivao Adu Bojanu, kroz Bojanu.Treba reći, da je pozitivna stvar što Ada nije urbanizovana, u smislu da ima dosta prostora,tako da se može govoriti o tom održivom turizmu“, istakla je Ivana Stojanović, Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.

Dok se rešenja traže, ne zaboravlja se i neophodnost zaštite prirode, jer je Ada staniše i biljnih i životinjskih vrsta koje su jedinstvene u Evropi.

Predanje nastanak Ade Bojane smešta u 17. ili 19. vek, kada se ovde, posle jedne oluje nasukao jedrenjak Merito. Godinama se potom, na olupinu broda taložio rečni nanos, vremenom je nastao sprud, a potom i ada.

Tako se između dva toka Bojane, koja se račva do svog ušća u more, ugnezdilo ostrvo i postalo jedinstveni turistički centar.

„Ada je omiljena destinacija za turiste iz Srbije, pogotovo iz Beograda i Novog Sada. Prošle godine, kada smo bili pod tim korona mjerama i mogu reći da nije bilo turista iz Srbije, da bi sezona bila veoma upitna i da je njihov udio bio, gotovo polovina svih gostiju koji su došli“, istakao je Bojan Đakonović, direktor HTP .

Taj trend se kažu nastavlja, a da bi se kapaciteti očuvali, grade se novi bungalovi u zaleđu- građevine povlače pred silom Jadrana, i uređuju preostale plaže. I mada je sve teže sačuvati Adu, jedno je sigurno – sačuvana je zauvek u filmu koji je ušao u sve anale naše kinematografije.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram