Nemačka je od početka rata u Ukrajini izuzetno oprezna kada je reč o sankcijama Rusiji i naoružavanju Ukrajine. Na iznenađenje mnogih, Olaf Šolc je odlučio da stopira gasovod Severni tok 2, što je otvorilo pitanje kako Nemačka može da se reši zavisnosti od ruskog gasa.
„Dobro došli u svet u kom će Evropljani plaćati 2.000 evra za 1.000 kubnih metara gasa“, poručio je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev nakon što je Šolc stopirao Severni tok 2.
Kada je o evropskim zemljama reč, Nemačka je najveći uvoznik ruskog gasa, pa je bojazan tamošnjih vlasti razumljiva. I pre početka rata, Šolc je pokušavao diplomatijom da odgovori Vladimira Putina od napada, svestan šta će to značiti za njegovu zemlju.
Nemačka se plaši praznih radijatora i hladnih stanova, upozorili su tamošnji zvaničnici, ali je ipak došao momenat koji je zahtevao uvođenje neke recipročne mere Rusiji. To se dogodilo kroz Severni tok 2, ruski gasovod koji je sada stopiran, dok zemlja sada pokušava da se reši velike zavisnosti od ruskog gasa. Nemačka je prošle godine uvezla oko 56 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije. Ukupan uvoz gasa u EU iz Rusije iznosi oko 168 milijardi kubnih metara.
Put u Katar
Prvi korak ka „osamostaljenju“ od ruskog gasa Nemačka je preduzela nedavno, kada je ministar ekonomije Robert Habek otputovao u Katar.
On je tamo sklopio ugovor o isporuci tečnog prirodnog gasa (LNG) koji će pomoći Nemačkoj da se u nekoj meri oslobodi zavisnosti od ruskih energenata.
„Sjajno je što mogu da kažem da je čvrsto dogovoreno da se uđe u dugoročno energetsko partnerstvo. Kompanije koje su sada uključene u ovo ući će u pregovore o ugovoru sa katarskom stranom“, rekao je Habek, ali nije naveo detaljne podatke o planiranom uvozu iz Katara.
Očekuje se da će Katar skoro udvostručiti svoju proizvodnju prirodnog tečnog gasa do 2025. godine.
Ministar Habek, lider Zelenih u nemačkoj koalicionoj vladi, suočio se poslednjih nedelja sa oštrim kritikama zbog odbijanja da uvede potpuni energetski embargo Rusiji, po zahtevu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Ukrajinski predsednik optužio je Nemačku da ima samo tri prioriteta – ekonomiju, ekonomiju, ekonomiju, zbog čega tamošnje vlasti i izbegavaju da pošalju oružje njegovoj zemlji ili potpuno obustave uvoz ruskog gasa.
Ankete pokazuju da bi većina Nemaca bila spremna da se žrtvuje, uključujući i veće cene gasa, ako bi to pomoglo da se Rusija zaustavi u Ukrajini, ali nemačka vlada odbija da preduzme „drastične korake“.
Greška koja je dovela do zavisnosti
Habekova poseta Kataru poklopila se sa putovanjem britanskog premijera Borisa Džonsona u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Džonson je pokušao da ubedi dva tradicionalna britanska saveznika da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se odvikavanje od ruskog gasa sprovelo što pre moguće.
Habek je u Dohi naglasio da je budućnost Evrope raznovrsnost dobavljača i da nema smisla da Nemačka prenosi svoju zavisnost sa jednog dobavljača na drugog. Nemačka takođe pregovara sa Norveškom, Kanadom i SAD. On je priznao da su prethodne nemačke administracije napravile grešku postavši toliko zavisne od Rusije.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kao rezultat toga, Nemačka je insistirala da EU ne sankcioniše dve banke preko kojih idu uplate za gas iz Nemačke u Rusiju.
Bivši šef ukrajinske državne energetske kompanije Naftogas – Andrij Koboljev veruje da bi Nemačka mogla da zauzme tvrđi stav ako nastavi da uvozi rusku energiju, ali odbija da plati gas dok se Rusija ne povuče iz Ukrajine. On je rekao da Rusija ne može jednostavno da isključi snabdevanje gasom, i da će to biti dovoljno da Nemačka preživi sledeću zimu.
Sama EU je saopštila da ima za cilj da smanji uvoz gasa iz Rusije za skoro dve trećine do kraja 2022. i da učini Evropu nezavisnom od svih ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Harkov u plamenu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
