1
Nemačka birokratija je odavno na lošem glasu, a jedna služba je posebno problematična: zdravstvena. Oni kao da su još u sedamdesetim godinama prošlog veka. Čak i ako imaju računare, to ne znači da umeju da ih koriste.
Pročitajte još:
Nemački softver razvijen u cilju borbe protiv epidemija već se pokazao kao heroj u ratu protiv bolesti. Ebola, majmunske boginje, Lasa-groznica, Neisseria meningitis… Zemlje poput Nigerije ili Gane hvale i koriste nemački program SORMAS (Surveillance Outbreak Response Management and Analysis System). Uz pomoć tog softvera, a preko mreže računara, tačno može da se prati kako se bolest širi i gde su žarišta zaraze.
Program je još 2014. razvio Centar za istraživanje zaraznih bolesti Helmholc (HZI) iz Braunšvajga, u vreme kada se u Africi širila ebola. U međuvremenu je sistem tako usavršen da praktično radi sam. Koristi se u Evropi, recimo u računarima zdravstvenih službi Francuske i Švajcarske, ali i širom sveta, sve do Fidžija u Pacifiku. I mnoge zemlje nameravaju da počnu da ga koriste: Burkina Faso, Obala Slonovače, Nepal, Avganistan…
Hemijska olovka je najsigurnija…
A Nemačka? Stručnjaci HZI razvili su poseban program za Nemačku koji su u maju prošle godine još doradili i prilagodili najnovijoj pretnji. I sigurno da bi taj softver pomogao u borbi protiv korone, kad bi uopšte bio instaliran na računare nemačkih zdravstvenih službi. Ali najvećim delom – nije. On se koristi samo u 132 od oko 400 opštinskih službi za javno zdravlje širom Nemačke.
Mnogi koji rade u sličnim službama, npr. u Bocvani, uhvatili bi se za glavu kada bi videli kako izgleda svakodnevica u većini kancelarija zdravstvene službe u Nemačkoj: piše se hemijskom olovkom na papir, dok se ne nađe neko ko će sve to da unese u tabelu u računaru. Ali i to samo da bi tabela lepo izgledala, jer se ona zatim štampa i faksom šalje tamo gde treba. Onda neko tamo uzima faks koji je stigao – pod pretpostavkom da ima tonera i papira – pa onda opet to ukucava u računar.
Kad je aktuelni ministar zdravlja Jens Špan stupao na dužnost, našalio se rekavši da ni u jednom drugom sektoru ne koriste toliko faks kao u zdravstvenoj službi. On je već nekoliko godina ministar i to mu više nije smešno. Jer – faks se još uvek koristi.
A ko si ti da mi to kažeš?
Kada se pojavila korona, ministar je odmah službama stavio na raspolaganje 50 miliona evra za digitalizaciju. Povrh toga, one mogu na račun države da instaliraju sistem SORMAS. Ali problem je u tome što savezna vlada u Berlinu nije nadležna za službe pojedinih pokrajina. Stvar je pokrajinskog ministra zdravlja, a još češće šefa službe opštine kako će da organizuje posao. On može, ako tako hoće, da ostavi sve kako je bilo – i niko na promenu ne može da ga prisili.
Nešto malo više računara je u drugom lancu praćenja zaraznih bolesti: bolnice, ordinacije i laboratorije dužne su da informacije šalju i centralnom državnom institutu Robert Koh (RKI), a ne samo opštinskim zdravstvenim službama. Tamo se užurbano radi na uspostavljanju sistema DEMIS (Deutsche Elektronische Melde- und Informationssystem), jer to je u nadležnosti saveznog ministarstva. A ministar je bio i više nego jasan: ne želi ni da čuje za faks.
Samo, ni to ne garantuje da je situacija mnogo bolja. Kao prvo, iako je već 97 odsto zdravstvenih službi opremljeno sistemom DEMIS, taj program instaliran je samo u skraćenoj verziji, a i ona je još u fazi testiranja. Čak ni Institut Robert Koh nije još potpuno spojen na sistem i samo neke laboratorije mogu elektronski da javljaju svima rezultate o koroni. Ostali to javljaju zdravstvenim službama – naravno, faksom. Pa onda to tamo prepišu i pošalju u RKI.
I računari prave zbrku
A pošto su mnogi u Institutu Robert Koh nezadovoljni kako sve to funkcioniše sa sistemom DEMIS, oni prave svoj sopstveni program: SURVNET. Treba li reći da on nije potpuno kompatibilan sa sistemom DEMIS? I da haos bude zaista potpun, osim faksa, neke zdravstvene slućbe otkrile su i elektronsku poštu, pa onda informacije mejlom šalju u RKI, gde se to onda ručno upisuje u sistem.
Sada, u doba korone, sve to nije nevažno. Mediji su uočili da su brojke Instituta Robert Koh često drugačije nego one lokalnih i pokrajinskih službi. Građani se zbog toga ljute, a to je i problem za vladu, jer nema pouzdanih podataka. A tu je još jedna osobina birokratije čitavoga sveta: praznici – Božić i Nova godina. Molim vas, kako to mislite da dobijete od nas podatke van radnog vremena i za praznike?
Zvanični Berlin je tako neke podatke dobio tek negde sredinom januara, kad se obradilo ono što se nagomilalo. A neke opštine još uvek rade na tome…
Podaci o novozaraženima su odlučujući u donošenju odluke o merama zaštite: doneta je odluka da je granica kada se neki grad ili opštine smatra rizičnim 50 infekcija na 100.000 stanovnika za nedelju dana.
Iz sveta i regiona čitajte:
Ne, mi se držimo svog!
Čak je i kancelarka pokušala da uveri lidere pokrajinskih vlada da se što pre priključe na sistem SORMAS. U novembru je čak postignuta i saglasnost da će se to dogoditi do kraja januara. Ali, sad je februar, a to se još uvek nije dogodilo.
Angela Merkel morala je da prizna da, „na žalost“, nije uspeo plan da se sistem SORMAS stavi svima na raspolaganje, jer neke pokrajine imaju „svoje, isto tako vredne sisteme“. Ipak je rekla da će SORMAS biti svuda instaliran do kraja februara. Pazite: instaliran! To znači da će ikona programa biti na računaru službenika odmah pored ikone za pasijans. Ali to ne znači da će on znati da radi sa tim programom.
Možda bi trebalo ponuditi nemačkim službenicima da im dođu stručnjaci iz Nigerije koja se 2017. uspešno borila s čak tri različite epidemije u toj zemlji – i to uz pomoć nemačkog programa. Ali to bi verovatno povredilo osetljive duše nemačkih birokrata.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
