Nemački ustavni sud se postavio iznad zakona EU

Ustavni sud Savezne Republike Nemačke, smešten u Karlsruheu, početkom maja doneo je istorijsku presudu: ocenio je da je Evropska središnja banka (ESB) prekršila mandat i prekoračila ovlašćenja programom kupovine državnih obveznica. Takođe, navodi se u presudi, ESB mora da dokaže opravdanost tog programa, u protivnome Bundesbank u njemu ne može da učestvuje piše Jutarnji.Presuda na više od stotinu stranica teksta prožetog pravnim frazama je u tome da je Berlin, odnosno nemački ustavni sud, zadržao poslednju reč u sprovođenju evropskog prava u Nemačkoj. U vazduhu, tako, ostaje pitanje: ako Nemačka smatra da nije dužna da primenjuje zakone Evropske unije i njenih institucija, zašto bi to trebalo da čine druge države članice? Istovremeno, koja je tačno svrha EU ako ne predstavlja integrisani pravni sistem obvezujućih zakona za sve članice? Iako Varšava i Budimpešta još nisu direktno komentarisale novi splet okolnosti na pravnoj relaciji Berlin - Brisel, stručnjaci za evropsku politiku smatraju da Poljska i Mađarska oduševljeno prate razvoj situacije koju će prvom prilikom iskoristiti kao vlastitog “asa u rukavu” kada se požele oglušiti na upozorenja Evropske unije. Pored toga, nakon objave presude vrednost evra pala je na 1,0889 u odnosu na dolar, a istovremeno se srušila vrednost rejtinga evrozone.

O čemu se zapravo radi?

Evropska središnja banka u martu 2015. predstavila je meru kvantitativnog olakšanja koja je dobila nadimak PSPP program, a glavni cilj je bio da se amortizuje udarac koji je finansijska kriza 2010. imala na grčku dužničku krizu, a time i stabilnost evrozone. Središnja banka EU je u sklopu tog programa do novembra 2019. otkupila obveznice u vrednosti od 2,1 bilion (hijadu milijardi) evra zemalja članica. Međutim, grupa nemačkih pravnih stručnjaka, među kojima je bio i Bernd Luke, bivši lider radikalno desne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), smatra da je ESB tom merom prekršio vlasti koje su Osnivački ugovori EU namenili toj instituciji, pa je od Evropskog suda pravde tražila očitovanje. Evropska središnja banka prema svojim ograničenjima ne bi smela da učestvuje u međusobnom otkupu duga članica evrozone. Sud EU je sproveo analizu mera te je u presudi u predmetu Weiss (predmet C-493/17) iz 2018. zaključio da se radilo o meri monetarne politike nad kojom ESB ima ovlašćenje propisane nadležnim ugovorima te da je krajnji cilj tog programa bio izvršavanje temeljnog zadatka te institucije: stabilizacija evrozone.ESB navodi da nije došlo do kršenja odredbi EU, zato što su javni dugovi bili otkupljivani na sekundarnom tržištu što nije suprotno propisima. Takođe, ističe Frankfurt, jedina misao vodilja te mere bila je stabilizacija evrozone i držanje inflacije ispod dva odsto, što je ključni zadatak Evropske središnje banke propisan Osnivačkim ugovorima. S tom se procenom složio i Sud EU u svojoj presudi, procenivši da je temeljn zadatak PSPP programa bila razmerna, a time i valjana, ovlašćenima ESB-a.

Nemačka nije imala nadzor

Međutim, nemački pravni stručnjaci ESB-u su zamerili i činjenicu što, po njihovom mišljenju, Nemačka nije imala zadovoljavajući nivo nadzora nad otkupom obveznica u sklopu programa, čime se delomično narušio Ustav Savezne Republike Nemačke. Naime, s obzirom na to da Bundesbanka, tj. nemačka federalna banka, kao središnja banka ekonomskog motora cele EU snosi najveći deo odgovornosti za odluke na koje se odluči ESB, smatraju da je trebalo više da se uključe u ceo proces alokacije novca.Reč je o prvom slučaju u kojem je nemački sud opovrgnuo ovlašćenja Evropske unije. Naime, dosad su ta dva suda uspešno pronalazili kompromisna rešenja međusobnim dijalogom. No, kako Karlsruhe ne priznaje nadležnost ESB-a, Bundesabanci bi se moglo onemogućiti korišćenje programa ESB-a i u budućnosti. Presuda nemačkog ustavnog suda u opasnost je dovela i šemu na kojoj se temelji paket ekonomskog oporavka Evropske središnje banke vredan 750 milijardi evra, namenjen sanaciji posledica krize uzrokovane pandemijom koronavirusa. U izuzetno neugodnoj poziciji našla se i nova šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, Nemica. Bivša ministarka odbrane Angele Merkel u Brisel je poslata kao štićenica nemačke kancelarke. Sada, kao čelnica Unije, svojoj domovini mora dati jasno upozorenje da Brisel takvo ponašanje neće tolerisati.Angela Merkel presudu suda u Karlsruheu smatra “izuzetno važnom”, ali je napomenula da su svi problemi koji iz nje proizlaze su rešivi u dogovoru sa EU. Kancelarka veruje da je spor, zapravo, izgradio most dijaloga prema ESB-u kojim od te institucije traži objašnjenje njene buduće uloge i nezavisnosti. Nemačka želi da spreči da Brisel nametne sankcije zbog kršenja evropskog prava, pa se sve glasnije spekuliše da bi se problem oko otvorenih pravnih pitanja mogao rešiti “dijalogom, a ne sporom”. Svi su složni oko toga da svojevrsnih sankcija treba biti, zato što bi u suprotnom peti maj, kao datum donošenja presude nemačkog ustavnog suda, u istoriji mogao biti zabeležen kao dan početka kraja evropskog federalnog pravosuđa.