Nemačka ovo ne pamti 60 godina: Cene pale, a kvadrat u Minhenu košta 8.455 evra

Međutim, od 2009. cene nekretnina su porasle tri do četiri puta, piše Špigel, pre nego što je 2022. godine počeo nagli pad. Šef IfW-a Moric Šularik zato ističe da veliki pad cena zapravo i nije zabrinjavajući za ekonomiju. “S obzirom na neumereni rast cena u poslednjih deset godina i novo kamatno okruženje, faza korekcije cena svakako je primerena, pa čak i nije zabrinjavajuća za ukupnu ekonomiju”, rekao je Šularik, prenosi Jutarnji list.

Nada u oporavak

Zbog astronomskih cena i jakog porasta kamata prošle godine je prodato čak 27 odsto manje stanova i 16 odsto manje kuća, prenosi Špigel Onlajn. Ali, u poređenju s 2021, pad je još drastičniji: prodato je čak 49 odsto manje stanova i 39 odsto manje porodičnih kuća. Dakle, ni u Nemačkoj ne vlada klasična tržišna logika, prodavci radije odustaju od prodaje nego da spuste cenu.

Puno se manje gradi. Zavod za statistiku objavio je da je između januara i oktobra 2023. izdato čak 32 odsto manje građevinskih dozvola za nove zgrade, tako da se očekuje da će se ova kriza nastaviti i ove godine, a glavno pitanje je da li su potrebni oni koji žele stan da kupe sada ili oni koji čekaju dalji pad cena.

Ali, po drugoj studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW Köln), u zadnjem kvartalu zaustavio se pad cena nekretnina, pa je cena stanova zapravo porasla za 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a cena kuća za 0,6 odsto. “Čak i u kontekstu daljeg smanjenja kamatnih stopa za stambene kredite koje se očekuju 2024, naglog povećanja cena najma i rasta prihoda za privatna domaćinstva, može se očekivati ​​da će tržište ući u fazu normalizacije”, predviđa IW. Broj transakcija verovatno će se ponovo povećati, ali ne očekuje se brzi povratak na stanje s velikim brojem kupoprodaja do 2021. Naprotiv, tržište je na putu postupnog oporavka, poručuju ekonomisti iz Kelna.

Cene iznajmljivanja

Istovremeno su, po njihovom istraživanju, cene iznajmljivanja stanova u četvrtom kvartalu bile 5,3 odsto više nego godinu dana ranije. U roku od dve godine nove ugovorene kirije porasle su u proseku za 8,7 odsto. Računajući od početka 2022, cene najma u Berlinu povećane su čak za 17 odsto, a u Minhenu 10,5 odsto. Pa je logično da potražnja za kupovinom stanova neće padati ako se obistine prognoze da kamatne stope više neće rasti. Ali cene su previsoke: prosečna cena stambenog kvadrata u Minhenu i nakon pada cena ostala je na previsokih 8.455 evra po kvadratnom metru, što je za 3,1 odsto manje nego 2022. Istovremeno, kirija je porasla na 14,48 evra po kvadratu.

Vlada Olafa Šolca za cilj je postavila da od 2021. godišnje izgradi 400.000 stanova, ali turbulentni razvoj događaja izmenio je prioritete. Visoki troškovi gradnje i skupo finansiranje u odnosu na prethodne godine trenutno parališu nemačku građevinsku industriju. U borbi protiv inflacije, Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope na najviši nivo od početka monetarne unije, što je imalo ozbiljne posledice po stanogradnju. Prema Savezu za socijalno stanovanje, nedostaje više od 910.000 stanova s priuštivom kirijom. Najkasnije do leta očekuju se prva sniženja kamata, pa će finansiranje zgrada biti jeftinije, što bi moglo delimično da podstakne građevinsku industriju, prenosi Rojters.