Nemačka vlada se raspala zbog Ukrajine, šta sledi dalje

Šta sada sledi? Na to pitanje se svelo sve nakon raspada takozvane „semaforske koalicije“. Pitanje na koje kancelar Olaf Šolc (SPD) nudi potpuno drugačiji odgovor od opozicije koja zahteva da se stvari odvijaju mnogo brže. To se pre svega odnosi na demohrišćane (CDU/CSU), koja bi, prema aktuelnim ispitivanjima javnog mnjenja, imali najveće izglede da na novim izborima isplivaju kao najjača snaga.

Rukovodstva CDU i CSU i poslanička grupa tih stranaka s predsednikom CDU Fridrihom Mercom na čelu, sastali su se odmah u četvrtak rano ujutro. „Semafor više nema većinu u Bundestagu i zato moramo da pozovemo kancelara – i to je jednoglasna odluka poslaničke grupe kluba CDU/CSU – da odmah zatraži glasanje o poverenju i to već početkom sledeće nedelje – najkasnije“, rekao je nakon sastanka Merc.

Kancelar ne dozvoljava da ga požuruju

Pozivanje da se glasa o poverenju u parlamentu znači da kancelar sam sebe stavlja na glasanje. Obično u takvim slučajevima on iza sebe ima većinu poslanika, ali nakon raspada koalicije za njega će glasati samo poslanici njegove SPD i Zelenih, ali ne više i poslanici FDP-a. Ako kancelar izgubi poverenje parlamenta, Ustav daje jasne smernice za dalji postupak koji vodi do novih izbora.

Ali, kancelar Šolc je još u sredu uveče predstavio svoj raspored i želi da ga se pridržava. Glasanje o poverenju ne želi da traži do 15. januara, a do tada će nastaviti s manjinskom vladom koju čine SPD i Zeleni. „Vlada radi svoj posao, tako će biti sledećih nekoliko nedelja i meseci, a građani će uskoro opet imati priliku da odluče kako dalje“, potvrdio je Šolc i u četvrtak ujutro.

Opozicija može da svrgne kancelara samo većinom

SPD i Zeleni žele da donesu neke zakone pre novih izbora, a treba im i vremena da se pozicioniraju za nove izbore. Međutim, podrška koju imaju prema ispitivanjima javnog mnijenja poražavajuće je niska. Vlada Olafa Šolca nedavno je postigla neslavan rekord i postala najnepopularniji kabinet u istoriji SR Nemačke.

Osnovni zakon – kako se u Nemačkoj zvanično zove ustav – predviđa samo mogućnost tzv. konstruktivnog izglasavanja nepoverenja. Da bi to učinile, stranke moraju da organizuju sopstvenu većinu, a to bi bilo moguće samo ako bi se CDU i CSU udružile sa svim ostalim parlamentarnim strankama protiv SPD-a i Zelenih. A to znači i sa desno-populističkom Alternativom za Nemačku (AfD), strankom koja delimično važi za ekstremističku. Takva vrsta saradnje za demohrišćane ne dolazi u obzir.

„Političko odlaganje stečaja“

Fridrih Merc, koji će se ispred CDU i CSU kandidovati za kancelara na sledećim parlamentarnim izborima, besan je na Šolca. To što kancelar radi je, kaže „političko odlaganje stečaja“. Bavarski premijer i lider CSU Markus Zeder govori u istom tonu i takođe poziva na hitno glasanje o poverenju i nove izbore. „Šolc, Habek (glavni predstavnik stranke Zeleni u vladi, prim.ur.) i Lindner potpuno su podbacili“, rekao je Zeder u Minhenu. On je raspad vladajuće koalicije okarakterisao kao „simbol propadanja Nemačke“.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer istovremeno poziva na razboritost. „Mnogi građani Nemačke zabrinuti su zbog neizvesne političke situacije u zemlji, u Evropi, u svetu, a i nakon izbora u SAD“, rekao je Štajnmajer u Berlinu. „Nije vreme za taktiziranje i prepucavanja, vreme je za razum i odgovornost. Očekujem od svih odgovornih da se postave shodno odgovornosti koju aktuelna situacija donosi.“

Tri FDP-ova ministra odlaze, jedan ostaje

I sam nemački predsednik je jedan od tih na kojima sada leži velika odgovornost. U četvrtak u podne već je uručio razrešenje saveznom ministru finansija i predsedniku FDP-a Kristijanu Lindneru. Kancelar je u sredu uveče prekinuo vezu s liderom FDP-a i njegovom strankom koja je istupila iz vlade. Štajnmajer je rešenja o otpuštanju predao i liberalnom ministru pravosuđa Marku Bušmanu i ministarki obrazovanja Betini Štark-Vacinger. Dvojica FDP-ovih političara sami su najavili povlačenje. Savezni ministar saobraćaja Folker Vising, međutim, želi da ostane na dužnosti. Zbog toga je istupio iz FDP-a.

Ministarstvo finansija do novih izbora preuzima Jerg Kukies. Taj ekonomista dugo je radio za investicionu banku „Goldman Saks“, a pre nego što je 2021. godine prešao u kabinet kancelara kao državni sekretar, bio je na istoj poziciji u saveznom ministarstvu finansija.

Nemački predsednik Štajnmajer: nekada u SPD-u, sada nepristrasan?

Kancelar i preostali ministri ostaju na dužnosti. Prema ustavu, savezni predsednik mora da odluči o raspuštanju Bundestaga samo ako parlament ne ukaže poverenje kancelaru. „Spreman sam da donesem tu odluku“, rekao je Štajnmajer.

Kao vodeći član SPD-a, Štajnmajer je bio ministar, a obavljao je i druge političke dužnosti čak 18 godina, pre nego što je prvi put postao predsednik 2017. Otada mu je članstvo u SPD-u u mirovanju. Taj 68-godišnjak je, naravno, svestan da lako može biti optužen da je pristrasan. Verovatno je i to jedan od razloga zašto ističe da želi kritički da prati dalji postupak. „Našoj zemlji je potrebna stabilna većina i vlada koja je sposobna da deluje. To će biti moja misao vodilja u daljim koracima“, kaže predsednik.

Ko je kriv za kvar na „semaforu“?

Ali, nije samo pitanje šta će se sledeće dogoditi u Nemačkoj bila tema razgovora u Berlinu dan nakon što se „semafor“ ugasio. SPD, Zeleni i FDP takođe se bore za svoje verzije objašnjenja zašto se vlada raspala.

Nemački mediji javljaju da je smena ministra finansija Kristijana Lindnera rezultat spora oko oblika podrške Ukrajine. Kristijan Lindner je navodno predložio da se Ukrajini pošalju projektili TAURUS KEPD 350 umesto tranše finansijske pomoći.

Kako prenosi portal Berliner Zeitung.de, pozivajući se na izjavu Kristijana Lindnera, njegova smena je rezultat spora oko izdvajanja 3 milijarde evra Ukrajini. Kristijan Lindner je kritikovao ovu ideju zbog teške situacije u zemlji i predložio da se Ukrajini da ono što joj je trenutno najpotrebnije.

To se odnosi na krstareću raketu dugog dometa TAURUS KEPD 350, o čijoj se isporuci Ukrajini razgovara od sredine 2023. godine.Olaf Šolc, kako se izveštava, kategorično nije odobrio, a zatim razrešio koalicionog političara FDP sa mesta ministra finansija.

Kancelar je prilikom obraćanja javnosti u sredu uveče žestoko optužio Kristijana Lindnera. Dan kasnije, nastavio je u istom smeru i nabrojao: Nemačka je samo Ukrajini do sada dala 30 milijardi evra vojne pomoći. Prihvat izbeglica iz Ukrajine košta dvanaest milijardi evra godišnje.

„Želim da naglasim da, ako dođete do zaključka da te troškove možemo tek tako, kao usput da podnesemo – onda se igrate vatrom“, rekao je Šolc. Prema njegovom mišljenju, sredstva iz aktuelnog budžeta su potrošena „do poslednje mrvice“. Zato su, smatra, potrebna nova zaduženja.

Večni spor oko „dužničke kočnice“

SPD i Zeleni više su puta pozivali na suspendovanje takozvane „dužničke kočnice“ i uzimanje novih kredita. Ali, FDP na to nije bila spremna. „U nekom trenutku dođe do tačke kada moramo da se odlučimo da li hoćemo socijalnu, ekonomsku, unutrašnju i spoljnu bezbednost da dovedemo u opasnost i ugrozimo jedinstvo društva ili ćemo da kažemo da sve to zajedno jeste važno, ali da se radi o privremenom izazovu s kojim se suočavamo i da je jasno da moramo da ga finansiramo izvan uobičajenog budžeta“, rekao je kancelar Šolc.

Kristijan Lindner se s tim ne slaže. Raspad „semaforske koalicije“, prema njegovom mišljenju, nije bio neophodan. „To su politički hteli drugi“, rekao je Lindner. On je optužio svoje bivše koalicione partnere za prljavu igru. „Politička odgovornost države takođe uključuje i stil ponašanja u javnosti, kako se demokratija ne bi oštetila.“ On, kaže da neće da učestvuje u takvom pristupu. Lindner takođe zagovara brzo raščišćavanje puta za nove izbore.

Ali, kancelar i njegov ministar privrede i vicekancelar Robert Habek žele da se drže svog rasporeda. SPD i Zeleni nisu, kažu, „v.d. koalicija“, nego manjinska vlada. Zato su potpuno sposobni da deluju i na međunarodnom nivou, poručuje ostatak „semaforske vlade“.