"Ne znam da li su živi ili mrtvi, užasnut sam": Palestinac na Zapadnoj obali očajan zbog bombardovanja Gaze, ne zna ništa o svojoj porodici

Dva dana ranije, militanti Hamasa upali su u gradove i kibuce u blizini pojasa Gaze, ubivši 1.400 Izraelaca i uzeli još najmanje 200 talaca. Kada je Abu Amir tog dana nazvao svoju porodicu da proveri kako su, "bio je to šok", rekao je.„Niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Ali moja žena i cela moja porodica bili su uplašeni. Znali su da će im se nešto dogoditi. Oni žive blizu granice i znali su da će platiti cenu", rekao je.Abu Amir je primio vest o vazdušnom napadu 9. oktobra dok je čuvao konje na poslu u štali u severnom Izraelu. Pao je na kolena, puštajući konja kojeg je držao. Seo je na zemlju i odmah počeo da pokušava da pozove svakog člana svoje porodice kući, prenosi Gardijan.„Zvao sam majku, suprugu, sve u celoj porodici i nije bilo odgovora“, rekao je.

U danima i nedeljama od tada, njegovi svakodnevni video pozivi sa suprugom i decom postali su glasovni pozivi zbog slabog pristupa internetu na teritoriji, zatim mahnito slanje SMS poruke i sada ništa. Nit njihovih komunikacija se raspao dok su se telekomunikacione mreže koje pokrivaju Gazu svele na minimum, usred žestokih izraelskih bombardovanja u kojima je navodno ubijeno više od 7.700 ljudi.Ovaj 32-godišnjak više ne zna da li su mu supruga i dvoje dece preživeli. Znao je da su pobegli u Kan Junis na južnom kraju trake nedelju dana nakon napada na njihovu zgradu, ali od tada je komunikacija skoro nemoguća. Dana 9. oktobra došlo je i do izraelskih napada na kancelarije i infrastrukturu za glavne telefonske kompanije u Gazi, Džaval i Paltel.Džaval je u petak najavio „potpuni prekid svih komunikacionih i internet usluga unutar pojasa Gaze u svetlu agresije koja je u toku“. Organizacija za praćenje interneta NetBlocks rekla je da su internet usluge na toj teritoriji pokazale „kolaps u povezivanju“.„Ne znam da li su živi ili mrtvi, pod ruševinama i zovu u pomoć, ili mrtvi. Nemam nikakvih informacija“, rekao je Abu Amir.„Od prošlog četvrtka uveče do sada nemam vesti o svojoj ženi i deci. Do sada svaki put kada pokušam da pozovem, sve što čujem je poruka da broj koji sam zvao nije u funkciji. Izrael je prekinuo vezu sa Gazom: sada imam nervni slom. Ostatak moje porodice je u severnoj Gazi, gde je bombardovanje", dodao je.Abu Amir je pratio vesti o napadu u svojoj kući u gradu Ramali na Zapadnoj obali, na maloj udaljenosti odvojenoj mrežom graničnih prelaza, kontrolnih punktova i barijera koje nije mogao da pređe već pet godina. Nikada nije sreo svog malog sina, koji je rođen nedelju dana nakon što je pre pet godina otišao na lečenje u Jerusalim.Sada je među hiljadama drugih radnika i ljudi iz Gaze koji su potražili lečenje u Jerusalimu ili na Zapadnoj obali, koji su tamo zarobljeni od 7. oktobra, ne mogu da se vrate i izbezumljeni su dok pokušavaju da obezbede bezbednost svojih porodica kod kuće. Neki od 17.000 koji su dobili radne dozvole za Izrael ostali su u skloništu ispred sportske dvorane u Ramali. Na drugim mestima, drugi poput Abu Amira mogu samo da gledaju kako se uništava mesto na kome su odrasli, dom za 2,3 miliona ljudi.Spasiocima je trebalo četiri sata da spasu njegovu decu ispod uništenih ostataka njihovog stana u vazdušnom napadu početkom oktobra. Kada je Abu Amir pozvao svoju majku, čuo je samo vrištanje niz telefonsku liniju. Posle višečasovne potrage, uključujući i pozivanje svake lokalne bolnice, njegova ćerka je pronađena zarobljena ispod sofe koja se zaglavila između poda i zida, štiteći je od otpada koji je padao. Porodica je pobegla na jug, nadajući se bezbednosti.„Razlika između Gaze i života ovde u Ramali je razlika između zemlje i neba“, rekao je Abu Amir. Ne oseća se dobro znajući da je on bezbedan od bombardovanja dok ne može da spase svoju porodicu.Bezuspešno je pokušavao da zove Crveni krst ili druge humanitarne organizacije koje bi mogle da lociraju njegovu ženu i decu. Znao je da spavaju ispred škole koju vode UN u južnom gradu Kan Junis, ali je bilo izveštaja o bombardovanju u blizini i oni su već bili bez hrane i vode.„Do sada nije bilo nikakve veze sa mrežama – ne mogu da dođem do njih“, rekao je on. "Užasnut sam."BONUS VIDEO: Palestinci upali u nekolliko skloništa UN i odande uzeli hranu i lekove