Sistem za rano upozorenje na kraj sveta: Ovaj projekat sa robotima bi mogao da spreči najgore moguće scenarije

Ovaj ambiciozni projekat finansira se sa 81 milion funti i u planu je da traje više godina. Njime će se razviti napredni alati za praćenje kritičnih klimatskih „tačaka preokreta“, odnosno trenutaka kada promene izazvane globalnim zagrevanjem postanu nepovratne. Glavne tačke istraživanja uključuju kolaps subpolarnog vira (SPG), sistema okeanskih struja koji igra ključnu ulogu u održavanju umerene klime u severnoj Evropi, kao i topljenje Grenlandskog ledenog pokrivača.

SPG i njegove posledice

Subpolarni vir (SPG) je deo sistema morskih struja u severnom Atlantiku, a njegovo funkcionisanje direktno utiče na klimu u Evropi. Ako dođe do njegovog kolapsa, posledice bi uključivale hladnije i snežnije zime, toplija i sušnija leta, kao i destabilizaciju monsuna u zapadnoj Africi, od kojih zavisi snabdevanje hranom za milione ljudi. Naučnici upozoravaju da bi SPG mogao da se uruši već 2040. godine, ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi.

Još ozbiljnija pretnja dolazi od mogućeg kolapsa meridionalne cirkulacije Atlantika (AMOC). Iako Ujedinjene nacije procenjuju da je malo verovatno da će se to dogoditi tokom ovog veka, potencijalni kolaps AMOC-a doveo bi do katastrofalnih posledica na globalnom nivou, uključujući ekstremno zahlađenje u Evropi, poremećaje u klimatskim šablonima širom sveta i uništavanje poljoprivrednih useva.

Razvoj sistema za rano upozoravanje

Projekat, koji vodi ARIA, uključuje upotrebu robota za praćenje promena u okeanu i Arktiku, kao i naprednih računarskih modela za analizu istorijskih podataka o klimi. Roboti, koje naučnici nazivaju WALL-E, po uzoru na čuvenog Pixarovog junaka, osmišljeni su da izdrže ekstremne uslove, uključujući ledene zime na Grenlandu i duboke vode Atlantika.

ARIA ima misiju da se bavi istraživanjima koja su „previše spekulativna, previše teška ili interdisciplinarna za druge institute“, prema njenoj izjavi o misiji. Projekat ranog upozoravanja uklapa se u ovaj okvir, jer kombinuje klimatsku nauku, tehnologiju senzora i društvene nauke kako bi se razvio sistem koji može prepoznati prve znake klimatskih katastrofa i omogućiti pravovremeno donošenje politika.

Cilj projekta je jasan: stvoriti trajan monitoring sistem koji će alarmirati vlade na vreme, dajući im mogućnost da se pripreme. Ako se utvrdi da je SPG blizu tačke preokreta, mere poput jačanja infrastrukture, prilagođavanja poljoprivrednih praksi i unapređenja zaliha energije mogle bi da ublaže posledice.

Kolaps AMOC-a bio bi događaj planetarnog značaja. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, takav scenario bi uzrokovao ekstremne hladnoće u Evropi, dok bi ostatak sveta iskusio razorne suše, poplave i poremećaje u poljoprivredi. Ujedinjeno Kraljevstvo, poznato po blagoj klimi, moglo bi postati nepogodno za uzgoj osnovnih kultura, što bi izazvalo masovnu nesigurnost u snabdevanju hranom.

Tim naučnika ARIA-e, koji predvode Sara Bondik i Džema Bejl, veruje da je ulaganje u prevenciju mnogo isplativije od suočavanja s posledicama. „Troškovi ranog upozoravanja su zanemarljivi u poređenju s onim što se može uštedeti sprečavanjem štete,“ navodi Džema Bejl.

Priprema za nezamislivo

Jedan od ključnih aspekata ovog projekta je ne samo tehnička već i društvena spremnost. Naučnici ističu da je svet bio bolje pripremljen za pandemiju COVID-19 nego što je trenutno za klimatske promene. Dok su tokom pandemije razvijeni sistemi za brzo reagovanje, poput vakcina i medicinske infrastrukture, klimatski izazovi zahtevaju dugoročnu pripremu.

Kako bi se ove informacije prevele u konkretne akcije, ARIA planira saradnju s društvenim naučnicima, koji će pomoći u oblikovanju javnih politika na osnovu naučnih otkrića. „Potrebno je razmišljati o osnovama,“ kaže profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru. „Ako nas očekuju oštrije zime, potrebno je unaprediti infrastrukturu – nabaviti so za puteve, ojačati železničku mrežu i osigurati grejanje.“

U ekstremnim scenarijima, kao što je potpuni kolaps AMOC-a, vlade bi morale da donesu radikalne mere kako bi osigurale preživljavanje populacije. To bi moglo uključivati preorijentaciju poljoprivrede i masovno prilagođavanje energetske infrastrukture.

Značaj prevencije i dalje delovanje

Iako postoji neizvesnost oko tačnog vremena i obima ovih događaja, naučnici se slažu da je potrebno delovati odmah. Kako ističe profesor Lenton, „Biti unapred upozoren znači biti unapred naoružan.“ Projekat ranog upozoravanja ne samo da bi omogućio pravovremene reakcije, već bi i promenio način na koji svet razmišlja o klimatskim rizicima.

Bondik i Bejl, direktorke projekta, priznaju da je ovo istraživanje „na granici mogućeg“. Njihov cilj za narednih pet godina je da dokažu da je izgradnja ovakvog sistema moguća i da podstaknu globalnu zajednicu da ozbiljno shvati ove pretnje.

Projekat ARIA-e predstavlja prekretnicu u razumevanju i reagovanju na klimatske izazove. Ulaganje u prevenciju ne samo da štiti ekonomije i društva, već i osigurava budućnost za naredne generacije. Kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena, ključno je delovati sada, koristeći nauku, inovacije i globalnu saradnju.