Naučnici veruju da su konačno pronašli "okidač" koji dovodi do izuzetno retkih krvnih ugrušaka nakon primanja vakcine AstraZeneka.
Zabrinutost zbog retkih krvnih ugrušaka uslovila je način na koji se vakcina koristi širom sveta, uključujući alternativu koja se nudi mlađima od 40 godina u Velikoj Britaniji.
Stručnjaci su započeli naučno istraživanje kako bi se otkrilo šta se dešava i da li se to može sprečiti. Naučnici AstraZeneke pridružili su se istraživačkom projektu nakon što su objavljeni raniji rezultati tima.
Tim stručnjaka u Kardifu i Sjedinjenim Američkim Državama otkrio je da ključna komponenta vakcine privlači protein u krvi. Oni misle da ovo pokreće lančanu reakciju, koja uključuje imuni sistem, što može kulminirati opasnim ugrušcima.
Portparolka AstraZeneke naglasila je da je veća verovatnoća da će se ugrušci pojaviti zbog infekcije koronavirusom nego zbog vakcine, te da još nije utvrđeno potpuno objašnjenje zašto se pojavljuju.
„Iako istraživanje nije konačno, ono nudi zanimljive uvide i AstraZeneka istražuje načine da iskoristi ove nalaze kao deo naših napora da uklonimo ovu izuzetno retku nuspojavu“, dodala je.
Postojala su dva početna traga za istraživače koji su istraživali krvne ugruške:
Veći rizik od ugrušaka uočen je samo kod nekih tehnologija vakcine, a ljudi s ugrušcima imali su neobična antitela koja su napadala protein u njihovoj krvi nazvan trombocitni faktor četiri.
Sve vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji pokušavaju da isporuče isečak genetskog koda koronavirusa u telo, kako bi trenirali imuni sistem.
Neki paket kodira unutar sfera masti, dok je onaj AstraZeneke koristio adenovirus kao mikroskopski prenosnik.
Istraživači su mislili da bi adenovirus mogao biti povezan s retkim ugrušcima koji se javljaju kod nekih ljudi. Stoga su koristili tehniku zvanu krio-elektronska mikroskopija, kako bi snimili adenovirus u detaljima na molekularnom nivou.
Njihova studija, objavljena u časopisu „Science Advances“, otkriva da spoljna površina adenovirusa privlači protein faktora trombocita četiri na sebe poput magneta.
„Adenovirus ima izuzetno negativnu površinu, a trombocitni faktor četiri je izuzetno pozitivan i te dve stvari se prilično dobro uklapaju“, rekao je profesor Alan Parker, jedan od istraživača na Univerzitetu Kardif.
Istraživači misle da je sledeća faza „pogrešno postavljen imunitet“, ali to treba potvrditi u daljnjim istraživanjima.
Smatra se da telo počinje da napada trombocitni faktor četiri nakon što ga pomeša sa delom stranog adenovirusa za koji je zalepljen. Tako se u krv oslobađaju antitela, koja se skupljaju s faktorom trombocita četiri i pokreću stvaranje opasnih krvnih ugrušaka.
Međutim, za to je potreban niz nesrećnih događaja, koji bi mogli da objasne zašto su ugrušci tako retki.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ovi ugrušci, poznati kao imunotrombotička trombocitopenija izazvana vakcinom, povezani su sa 73 smrtna slučaja od skoro 50 miliona doza vakcine AstraZeneka datih u Velikoj Britaniji.
„Nikada niste mogli predvideti da će se to dogoditi, a šanse su neupitno male, tako da moramo zapamtiti širu sliku o broju života koje je ova vakcina spasila“, rekao je profesor Parker.
Iz AstraZeneke smatraju da je vakcina spasila više od milion života širom sveta i sprečila 50 miliona slučajeva korone.
Tim iz Kardifa se nada da njihova otkrića mogu da se iskoriste za poboljšanje vakcina baziranih na adenovirusima u budućnosti, kako bi se smanjio rizik od ovih retkih događaja.
BONUS VIDEO Kako je nastala vakcina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar