1
Članovi savetodavne grupe britanske vlade NERVTAG tvrde da su deca najverovatnije podložnija zaražavanju mutiranim koronavirusom, u poređenju sa njegovim prethodnim sojevima, ali da nema dokaza da je novi oblik virusa smrtonosniji. Deca su do sada koronavirusom bila zaražena u mnogo manjem broju nego što obolevaju od drugih respiratornih bolesti, uključujući grip. Naučnici smatraju da je novi virus infektivniji za 50 do 70 odsto, ali ne veruju da je smrtonosniji, niti da izaziva teže oblike bolesti kod dece i odraslih.
Epidemiolog Nil Ferguson, profesor na Kraljevskom koledžu London i član NERVTAG-a, tvrdi da postoji nagoveštaj da su deca podložnija zaražavanju novim mutiranim oblikom koronavirusa. Ova hipoteza, međutim, još nije dokazana.
Ferguson navodi da je broj zaraženih novim sojem koronavirusa među decom mlađom od 15 godina mnogo veći, u poređenju sa brojem zaraženih drugim sojevima SARS-CoV-2 u istoj starosnoj grupi, ali nije naveo tačne podatke.
On je rekao da je moguće da je novi soj virusa nazvan B.1.1.7, koji se pojavio tokom novembarskog karantina, u vreme prvog školskog polugodišta, nastao zbog toga što je ova varijanta efikasnija u zaražavanju dece nego raniji oblici SARS-CoV-2.
Naučnici smatraju da je novi virus infektivniji za 50 do 70 odsto, ali ne veruju da je smrtonosniji, niti da izaziva teže oblike bolesti kod dece i odraslih.
Deca su do sada koronavirusom bila zaražena u mnogo manjem broju nego što obolevaju od drugih respiratornih bolesti, uključujući grip.
Prema vodećoj teoriji, ovo se dešava zbog toga što deca imaju mnogo manje receptora ACE2 putem kojih koronavirus ulazi u ljudske ćelije, a čiji se broj uvećava sa godinama.
Profesorka Vendi Barkli sa Kraljevskog koledža London i članica NERVTAG-a tvrdi da su odrasli zbog toga lakša „meta“ za koronavirus u poređenju sa decom.
Barkli smatra da novim sojem virusa više bivaju zaražena deca, ne zbog toga što su ona njegova „meta“, nego zbog toga što je sada manje inhibiran.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
