Naučnici bušili dno Atlantskog okeana i naišli na otkriće koje bi moglo promeniti svet

Mnoga područja na Zemlji danas pate od nestašice vode, pa je čovečanstvo u potrazi za novim izvorima. Ovaj podmorski rezervoar predstavlja potencijalni novi izvor pitke vode, ali pre nego što se voda upotrebi, potrebno je rešiti brojna pitanja i prevazići tehničke izazove.

Kako je rezervoar otkriven

Postojanje slatke vode ispod okeana poznato je decenijama, jer su ekspedicije u potrazi za naftom povremeno slučajno nailazile na vodu. Međutim, ti rezervoari do sada nisu detaljno istraživani.

Godine 2019. istraživači iz Okeanografskog instituta "Woods Hole" i Univerziteta Kolumbija mapirali su ogromno područje slatke vode koristeći elektromagnetne talase. Rezervoar se proteže od obale Masačusetsa do Nju Džersija, a moguće i dalje. Stručnjaci su ga tada opisali kao najveću formaciju te vrste ikada pronađenu.

Ključna pitanja: Starost i poreklo vode

Naučnici sada pokušavaju da utvrde koliko je voda stara – da li je stara nekoliko stotina godina ili čak 20.000 godina. Ako je mlađa, rezervoar se nadopunjuje, ako je starija, rezerve su ograničene.

Takođe istražuju poreklo vode – da li potiče od otapanja ledenjaka ili kišnih padavina. Holi Mišel sa Univerziteta Delaver smatra da je voda stigla pre nekoliko hiljada godina, kada je nivo mora bio znatno niži. Razumevanje porekla i razvoja ovih rezervoara pomoći će naučnicima da primene znanje na druge obale gde postoje slični vodonosnici, uključujući Indoneziju, Australiju i Južnu Afriku.

Potencijalni resurs za budućnost

Rezervoari su ogromni – procenjuje se da bi jedan mogao snabdevati grad veličine Njujorka vodom narednih sto godina. S obzirom da gotovo polovina svetske populacije živi u krugu od 100 km od obale, ovakvi izvori mogli bi biti ključni u budućnosti.

Međutim, ti rezervoari se brzo prazne zbog prekomernog crpljenja i klimatskih promena, uključujući podizanje nivoa mora koje može kontaminirati podzemne vode.

Izazovi i ograničenja

Vađenje vode iz podmorskih rezervoara i transport na kopno je skupo i zahteva mnogo energije, mada bi obnovljivi izvori, poput energije vetra, mogli pomoći. Takođe postoji rizik od kontaminacije slanom vodom.

Holi Mišel napominje: „Vađenje vode iz ovih rezervoara neće biti neograničeno, niti jeftino. Za sada, najbolje je čuvati vodu koju imamo na kopnu, ali istraživanje novih izvora je od ključnog značaja“.

Optimistična budućnost

Brendon Dugan, vođa ekspedicije, veruje da će voda iz ovih rezervoara početi da se koristi za oko deset godina. Podaci koji se prikupljaju narednih meseci pomoći će da se utvrdi rasprostranjenost podmorskih vodotoka širom sveta i kako se oni menjaju sa rastom nivoa mora.