NATO razmatra zatvaranje neba nad Ukrajinom nakon ruskih napada dronovima

Tokom napada, Poljska je oborila samo tri ili četiri od 19 dronova koji su ušli u njen vazdušni prostor, a jedan od njih pao je gotovo 400 kilometara zapadno od ukrajinske granice. Incident je naterao NATO saveznike da podignu borbene avione vredne milione dolara kako bi se suprotstavili dronovima čija se vrednost meri u hiljadama dolara.

Poljska je nakon napada zatražila konsultacije prema Članku 4. NATO ugovora, koji omogućava članicama da raspravljaju kada smatraju da im je bezbednost ugrožena, ali taj korak nije doveo do aktiviranja Članka 5., koji tretira napad na jednu članicu kao napad na sve članice. NATO je 12. septembra najavio novu operaciju odvraćanja pod nazivom „Istočni stražar“, ali Sikorski je naglasio da Rusija nije pretrpela ozbiljniju odmazdu jer nije bilo ljudskih žrtava i šteta je bila manja.

Sikorski je upozorio da bi eventualni napad na ključnu vojnu infrastrukturu, poput aerodroma Rzeszów, mogao aktivirati Članak 5. i podići vojnu reakciju NATO-a. „Čemu se Rusija opasno približava“, rekao je. „Naša prva dužnost je zaštititi to logističko čvorište od ruske sabotaže, špijunaže i kinetičkih napada.“

Jačanje saradnje s Ukrajinom

Poljski ministar je ocenio da je napad Rusije bio pokušaj testiranja odbrane i odlučnosti NATO-a na istočnom krilu. Poljska je odgovorila efikasno, ali se priprema za buduće incidente mora pojačati. Ukrajina je ponudila pomoć u jačanju sposobnosti elektronskog ratovanja i presretanja dronova, dok su stručnjaci obe zemlje počeli zajedničke vežbe korišćenja sistema protiv bespilotnih letelica na poljskom teritoriju.

Sikorski je istakao da je ruski napad ubrzao poljsko-ukrajinsku saradnju u proizvodnji oružja i zajedničkoj odbrani. „Putin je možda ubrzao našu saradnju jer Ukrajina ima najnovije i najrelevantnije iskustvo u ovoj oblasti“, rekao je.

Zatvaranje neba nad Ukrajinom: opcija ponovo na stolu

Sikorski je potvrdio da bi NATO mogao razmotriti zatvaranje dela ukrajinskog vazdušnog prostora, koristeći sisteme protuzračne odbrane stacionirane u članicama Alijanse, poput Poljske, Slovačke ili Rumunije. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha takođe je podržao ovu opciju, a Sikorski dodaje da bi incidenti poput napada dronova mogli ubrzati realizaciju te ideje.

Zatvaranje neba bi podrazumevalo raspoređivanje NATO aviona i protivvazdušne odbrane kako bi se sprečilo ulazak neprijateljskih letelica, raketa ili dronova. Svaka letelica koja bi ipak ušla bila bi oborena. Ova mera bi praktično značila de facto ulazak NATO-a u sukob s Rusijom, jer bi saveznici morali rušiti ruske avione i projektile, što nosi ogroman rizik od šireg rata.

Reakcije i sankcije

Sikorski je pohvalio jedinstvo NATO-a i spremnost saveznika da odgovore na agresiju. S druge strane, američki predsednik Donald Tramp izjavio je za Fox News da „neće braniti nikoga“ i da bi Rusiju sankcionisao samo ako se sve članice NATO-a ujedine, prestanu kupovati rusku naftu i uvedu carine Kini. Sikorski je podržao prekid uvoza ruske energije, ali je bio oprezan u vezi pitanja carina Kini.

Poljska i dalje radi na jačanju odbrambenih kapaciteta i učestvuje u razmeni iskustava i tehnologije sa Ukrajinom, dok NATO prati situaciju i procenjuje rizike. Opcija zatvaranja neba nad Ukrajinom, iako izuzetno rizična, sada je ponovo u političkoj razmeni zbog učestalih incidenata sa ruskim dronovima i napadima na članice Alijanse.