Istraživački novinari Insajdera, Belingketa i Špigla otkrili su tajni objekat u okviru Glavnog računarskog centra Oružanih snaga Rusije i identifikovali oko 30 vojnih inženjera koji su gađali civilne objekte tokom krvavog sukoba u Ukrajini koji traje od 24. februara.
Kako se navodi u objašnjenju zajedničkoj istrazi, koja je trajala šest meseci, većina ovih ljudi su mladići i devojke sa iskustvom u informacionim tehnologijama, pa čak i razvoju kompjuterskih igara. Svi su prijavljeni da žive i rade u Moskvi u ulici Znamenka 19, što je zvanična adresa Generalštaba Oružanih snaga Rusije.
Osim te lokacije, navodi se da grupa deluje i iz sedišta Admiraliteta u Sankt Peterburgu, koji takođe pripada „Glavnom štabnom računarskom centru“ Oružanih snaga Rusije. Neki su od ovih ljudi su radili u ruskom vojnom komandnom centru u Damasku od 2016. do 2021. godine, kada je Rusija rasporedila krstareće rakete u Siriji, prenosi Insajder.
⚡️ Remote killers. Who is guiding missiles towards Ukrainian civilian targets and how? https://t.co/hR6zHoaaed
— The Insider (@InsiderEng) October 24, 2022
Poziv pre svakog lansiranja
Istražitelji su proučavali metapodatke telefonskih razgovora general-majora Roberta Baranova, načelnika Generalštaba, od 24. februara do kraja aprila 2022. godine. Tako je svaki put pre lansiranja projektila dobijao poziv sa broja pukovnika Igora Bagnjuka, koji je takođe registrovan u ulici Znamenka 19.
Studija Bagnjukovih telefonskih poziva otkrila je da je razgovarao sa više od 20 vojnih inženjera i IT osoblja. Na osnovu ponovljenih poziva, istražitelji su sastavili tim od 33 vojna inženjera koji su se prijavili Bagnjuku. Takođe su mogli da povežu pojedinačne napade krstarećim raketama sa određenim jedinicama.
Tako, prema publikacijama, svaka jedinica se sastoji od tri tima, od kojih svaki programira putanje leta određenog tipa projektila: ZM-14 (morska), 9M728 (kopneni raketni sistemi Iskander) i Kh-101 (vazdušni).
Šef grupe, pukovnik Bagnjuk, dobio je medalju „Za učešće u neprijateljstvima u Siriji“. Medalja je dodeljena ruskoj vojsci u isto vreme kada je Rusija više puta koristila navođene rakete u Siriji – na primer, tokom napada na Alep 2016. godine.
Negirali pripadnost grupi
Novinari koji su bili uključeni u istragu, kontaktirali su sve te ljude. Nekima od njih su pokazali fotografiju na kojoj su u vojnoj uniformi sa natpisom kompjuterskog centra.
Svi osim dvojice drugih vojnih inženjera ili nisu odgovarali na pozive i tekstualne poruke, ili su izričito negirali da rade za rusku vojsku, ili su poricali da su čak i znali šta je „Glavni državni računarski centar“. Jedan od inženjera nije negirao povezanost sa ovom tajnom grupom, ali je ukazao da ne može bezbedno da odgovara na pitanja koja su mu postavili novinari i zahvalio se istražnom timu što ga je upozorio na objavljivanje otkrića o vojnoj inžinjerskoj grupi.
Drugi vojni inženjer je, pod uslovom anonimnosti, dao neke osnovne informacije o tome kako je grupa dobila zadatak da ručno programira putanje leta ruskih krstarećih raketa visoke preciznosti, kao i neke fotografije njihovog komandanta, potpukovnika Igora Bagnjuka.
Zapisi Bagnjuka i njegovih podređenih pre masovnih raketnih udara 10. oktobra pokazuju povećanje aktivnosti poziva od 2. oktobra.
Poslednjeg dana pre udara, upućeno je 11 poziva inženjerima: Bagnjuk je sukcesivno kontaktirao oficiri svake od divizija specijalizovani za tri vrste raketa. Do 2. oktobra nije bilo poziva oko dve nedelje, kao ni izveštaja o upotrebi krstarećih raketa. Ovo sugeriše da je planiranje napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine 10. oktobra, počelo oko nedelju dana ranije, što je u skladu sa informacijama koje su dobile ukrajinske vlasti.
PROČITAJTE JOŠ:
Najraniji razgovori između Bagnjuka i generala Baranova datiraju od 13. marta 2022. godine. Oni su, prema evidenciji, razgovarali dva puta između 10 i 10.30. Ranije tog jutra, Rusija je ispalila rakete Ks-101 i Kalibr na vojni poligon u blizini Lavova.
Kako se planiraju zadaci
Važnu ulogu u navođenju projektila imaju navigacioni sistemi, gde glave za navođenje i navigacioni senzori prilagođavaju kurs leta prema unapred planiranoj ruti.
Ulazni podaci se sastoje od raznih karata i modela terena, reljefa i opisa objekata. Oni se unose u baze podataka raznih vrsta oružanih snaga, od kojih je jedan satelitski informacioni sistem GRU. Kada se prikupe svi podaci, računari moraju izračunati putanju leta, koja se ubacuje u krstareću raketu pre lansiranja.
Obično se unapred planirana ruta leta čuva na velikim prenosivim medijumima za skladištenje podataka, kao što su zaštićeni USB diskovi, koje kuriri dostavljaju jedinicama u posebnom koferu.
BONUS VIDEO: Putin uveo ratno stanje: Uvod u totalni rat?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare