0
Vodeći stručnjak iz oblasti hematologije prof. dr Jovan Antović, sa prestižnog Instituta Karolinska u Stokholmu, za Nova.rs priča o nepoznatim detaljima virusa korona (Covid-19), mogućim načinima lečenja i švedskom modelu suzbijanja zaraze, koji se, po njegovom mišljenu, dosad najbolje pokazao.
„Posao koji radim obavljao bih i da je neplaćeni hobi, a bavim se zgrušavanjem krvi. Dakle nisam mikrobiolog-virusolog, infektolog ili epidemiolog, pa iza onoga što ću reći iz tih oblasti stojim, ali samo kroz moje lično mišljenje bazirano na literaturi i logičnom medicnskom razmišljanju“, na početku razgovora naglašava doktor Antović, hematolog koji poslednjih 15 godina radi u dijagnostičkoj laboratoriji, a iz Niša je pre 20 godina otišao da živi u Švedskoj.
Na pitanje zašto je došlo do naglog širenja koronavirusa objašnjava šta uopšte znači „naglo širenje virusa“.
„Bez ulaženja u teorije zavere, moramo da razumemo šta znači biti zaražen, šta bolestan, a šta umreti od virusa. Ako uzmemo kao validne podatke one sa Džon Hopkins instituta, 16.04. prepodne je broj zaraženih bio 2.100 000. Ako uzmemo da na svetu živi 7.800.000.000 ljudi i da je jedva 10 država među onima koje nisu prijavile slučajeve, dolazimo do toga da je procenat zaraženih 0,03%. To znači da će od 10.000 osoba tri osobe biti pozitivne na prisustvo virusa. Naravno, ovaj broj je nerealan jer se samo mali broj populacije ispituje. Ako bi se testiralo svih 7,8 milijardi ljudi na svetu, testom vrhunskog kvaliteta koji ima 100 odsto senzitivnost i 100 odsto specifičnost, onda bi došli do stvarne brojke.“
Doktor objašnjava da testovi koji se sada upotrebljavaju imaju senzitivnost i specificnost oko 50% .
„Znači šansa da pogode da li virus postoji je kao da bacate novčić kada bi ja takav koagulacioni test pokušao da uvedem u svoju laboratoriju izgubio bih licencu ako mi ne bi rekali da sam lud. Nažalost, nemoguće je dostići i 100% ali malo bolji testovi ne bi bili na odmet.“
Po pravilima naučno-istraživačkog rada, navodi doktor, mora se odabrati reprezentativna populacija i ispitivanje se vrši na njoj.
„To su prvi pokušali Islanđani ispitavši 8% celokupne populacije i otkrili virus u 0,6%. U bolnici Karolinska u kojoj ja radim, ispitivane su sve trudnice koje su za vreme od proglašenja pandemije došle na porođaj i virus je otkriven kod 7%. Istina je verovatno negde na sredini i ja bih rekao da je, po mom mišljenju, neka realna cifra početkom aprila u evropskim zemljama negde oko 5%.“ kaže doktor Antović.
Kada govori o broju umrlih i inficiranih, upozorava da samo priča o velikim ciframa kod ljudi izaziva paniku.
„Ako ponovo uzmemo podatke Džon Hopkinsa za isti datum, on je 135.000 u 2.100 000 i to je onda skoro 6,5%. Prilično velika cifra i zaista može da proizvede razlog za paniku. Međutim ako je procenat pozitivnih na virus oko 5% onda je i stopa smrtnosti verovatno par desetina, ako ne i više od stotinu puta manja. Ovo se uklapa u procenu dr Faučija, savetnika predsednika Trampa, gde on komentarišući procene iz Vuhana objavljene u časopisu New England Journal of Medicine, očekuje smrtnost sličnu običnom gripu u nekoj njegovoj malo ”jačoj” sezoni“ kaže dr Antović.
Naime, on naglašava da oko virusa korona postoje brojne kontroverze.
„Iz tog razloga držaću se preporuka švedskog instituta za javno zdravlje: ”Virus inficira ljude putem takozvane kapljične infekcije. Odnosno, infekcija se prenosi na sluznicu očiju, nosa ili usta od kapljica koje se šire u vazduhu kada bolesna osoba kašlje ili kija. Kapi brzo padaju kroz vazduh i obično dostižu ne više od metra. Virus se takođe može preneti preko kontaminirane površine, takozvane indirektne kontaktne infekcije. Stoga se ne može isključiti (niko ne navodi ovo kao sigurni put prenosa) da kontaminacija dolazi i sa predmeta. Međutim, još nije jasno koliko dugo virus može da preživi na površinama i objektima. Inkubacija je, kažu 2-14 dana. Odakle onda dvostruki inkubacioni period od 28 dana kao period karantina?“ pita se naš sagovornik.
Interesantno svi dostupni svetski podaci o broju zaraženih, bolesnih i umrlih potiču iz Instituta Džon Hopkins u Baltimoru, a britanska vlada je uklonila virus sa popisa zaraznih bolesti sa visokim posledicama 19. marta 2020. godine, naglašava on.
O mogućoj vakcini ili leku za kojim se utrkuju sve farmaceustke kompanije sveta smatra da ne treba žuriti.
„Ne znam kada ćemo imati vakcinu ili lek! Mislim da i tu imamo teoriju šuma, gomilu informacija koje onemogućavaju da se čuje i vidi i prepozna prava informacija. Čujemo da je testiranje počelo, da više firmi radi, da su Kinezi počeli testiranje na ljudima, pa onda da nas od vakcine deli šest meseci ili godinu dana, pa onda do 2022. Ispitivanje bilo kog leka, pa i vakcine, je proces koji traje godinama. Ne bih bio spreman da primim vakcinu razvijenu i ispitanu navrat nanos“ priznaje hematolog Antović.
Kada je lečenje koronavirusa u pitanju, profesor kaže da najrealnije zvuči prečišćavanje plazme rekovalescenata i njihova upotreba kod teških slučajeva.
„Očekuje se da se u njoj nalaze antitela koja mogu da utiču na viruse kod obolelog. E sada da bi dobilo nešto što se zove na dokazima zasnovana medicina, to traži vreme. Ko napravi vakcinu verovatno će se obogatiti ako bude dovoljno ljudi koji će želeti da je prime. U svemu ovome najugroženiji su stariji pacijenti, od preko 60 godina muškarci, gojazni sa povišenim pritiskom i srčanim oboljenjima i dijabetesom. Međutim većina starijih pacijenata sa osnovnim bolestima umire sa virusom, a ne od njega“ objašanjava profesor Antović.
Važno je, smatra on, ne „prelečiti“ pacijenta.
„Sećam se da su nam govorili naši sjajni učitelji, a meni i moj otac, koji je bio sjajan neurohirurg, da ne preterujemo sa lečenjem kako ne bi naštetili pacijentu. Ono što se meni čini zanimljivo u većini dostupnih studija, ukazuje da pacijenti sa koronom imaju: povećane neutrofile, smanjene limfocite, povećani CRP koji nisu znakovi virusne infekcije: ili je reč o bakterisjkoj suprainfekciji ili o nesrazmerno jakom imunološkom odgovoru. Osim toga, svi opisuju značajnu aktivaciju koagulacije i kao rezultat toga između ostalog oštećenja pluća“ navdodi doktor.
Ipak, kaže da neko može najbolje stajati iza svojih reči – ličnim primerom.
Pročitajte još:
„Možda nisam u pravu, ali ono što sam ostavio svojoj supruzi, na kakvom tretmanu da insistira, ako me dovedu na intenzivnu negu bez svesti:
1. hidroksiklorokin 400 mg dnevno (kažu da je štetan – daje se reumatološkim pacijentima 10-20 godina; uzima se preventivno kod ljudi koji odlaze u malarijska područja);
2. Azitromicin 500 mcg dnevno
3. Remdisevir (ne bih voleo antivirusne lekove, ali ako mora – i potpuno je nepoznato deluje li uopšte – onda ovaj)
4.Respirator nikako (osim ako su disajni mičići istrošeni ili je inhibiran centar za disanje u mozgu). Povećanje dotoka kiseonika nije indikacija za respirator. On samo može dodatno da ošteti pluća ako se neselektivno koristi.
A da bi predupredili infekciju sačuvajte imunitet.
Znači: bez straha, a pogotovo bez panike. Stres je vodeći faktor rizika za sve bolesti.
Pored toga:
1. C-vitamin 1 g dnevno
2. D-vitamin 20 mcg dnevno
3. B-kompleks
4. Cink 15 mcg dnevno.
I na kraju, uključite mozak, jer ako nešto nije logično, to obično nije istina.
U zemljama zapdane Evrope postoji velika razlika u broju zaraženih i umrlih, a dr Antović smatra da razlog ležu u kulturološkim razlikama i uređenosti zdravstvenog sistema.
„Koliko god opterećen stalnim finasijskim rezovima od kojih mi zdravstveni radnici ”vrištimo” švedski sistem se u odnosu na ove druge dobro drži što je i pokazao. Podatak da četiri od pet pacijenata živo napusti intenzivnu negu nakon borbe sa virusom meni je fascinantan.
Pre nekog vremena rekao sam da se nakon 20 godina, prvi put osećam srećnim što živim u ovoj zemlji. Mislim da Šveđani rade sjajan posao. Prva opcija je da virus nije toliko opasan kako nam kažu i da to znaju i prema njemu se tako ponašaju. Drugo je da je prilično zarazan i da neće nestati. Kada se države otvore, doći će do novog skoka broja zaraženih. Švedska je u međuvremenu stvorila kolektivni imunitet jer država ne može biti zauvek zatvorena. Malo će ljudi umreti sa virusom ili od njega, ali mnogi će umreti od depresije, porodičnog nasilja, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i na kraju od gladi ako ostanu bez posla i primanja“ upozorava profesor.
Život na socijalnoj distanci i strogim merama podrazumeva prinudu, a ne preporuku, dok Švedska koristi upravo to – preporuku. Zrelim narodima kao i zreloj deci daju se saveti, a onima koje podcenjuješ se naređuje.
„Termini socijalnog distanciranja uvukli su se u svakodnevni život bez da smo primetili. Sasvim je normalmo da oni koji mogu rade od kuće, družimo se preko vibera, ja držim predavanja i delove vežbi studentima preko Zoom-a. Ko se sada seća vremena kada smo pre 9/11 leteli, a da nas ne skidaju do gole kože. Nekad smo se bunili što skidamo cipele na aerodromu, a sada ih sam skidam čak i na niškom aerodromu. Ove mere su došle da ostanu i o tome treba misliti. Nemam problem sa tim, ali imam sa socijalnim „surveliance-om“ kineskog tipa. Ne bih voleo da mi baš skupljaju poene na osnovu ponašanja i na osnovu toga mi dozvoljaju da putujem, letim, odlazim u restoran ili da mi ne daj Bože Gejts odlučuje na osnovu traga vakcinacije u telu da li mogu da uđem u avion. Ako to ljudi dozvole sami su krivi. Ono što mi se ne dopada u Srbiji je to što imam utisak da su u borbi sa ovim što nam se dešava srpske vlasti odabrale kineski model. Uz sve rizike da me budućnost demantuje, ipak biram švedski sistem preporuke, a ne prinude“ naglašava švedski doktor iz Niša.
Za mere koje se sprovode u Srbiji kaže da su – preterane!
„Čak i da ne očekujemo da budu švedske, držanje odstojanja, maske (ako ih država besplatno deli) i pranje ruku bi bile dovoljne. Ja sam čak skeptičan prema rukavicama u izvan bolničkim uslovima ako se poštuju osnovni higijenski principi (pranje ruku i dezinficijensi). Maske su posebna priča onako kako ih nose manekeni na konferencijama za štampu ponekad poželim da to pustim Šveđanima i njihovim epidemiolozima (da se slatko nasmeju). Prave zaštitne maske štite onog ko ih nosi, a one hiruške štite druge od nas, ali to svakako ne ako ih neko nosi ceo dan, pa ih spusti na bradu punu mikroorganizama pa ih opet stavi.“
Profesora ove srpske mere podsećaju na nemačku okupaciju.
„O merama protiv penzionera u Srbiji neću ni da pričam. Naziv kojim se bombardujemo ”policijski čas” koji će pri tome sada da traje 84 sata, je takav da zaista nemam komentar. Jedina asocijacija koju on u meni budi je nemačka okupacija mada ni tada nije toliko trajao. Zabrana da se izađe u šetnju po divnom prolećnom vremenu dok su istovremeno supermarketi puni, zabrana da se ide u crkvu na najveci Hrižćanski praznik dok koliko ja razumem gomila fabrika radi bez poštovanja udaljenosti od najmanje dva metra i verovatno nepostojanja maski (ovo je moja pretpostavka jer ne verujem da su strani poslodavci bili spremni da podnesu trošak nabavke maski za jednokratnu upotrebu svojim radnicima). Prihvaćen, a zatim nakaradno sproveden kineski model nije nešto što mislim da može da se koristi u našem okruženju. Mnogo bih više voleo da našoj Vladi pomažu švedski, a ne kineski eksperti, ali ko sam pa ja, da se o tome izjašnjavam“, zaključuje cenjeni doktor Antović.
