1
Kraće radne nedelje za jačanje mentalnog zdravlja i produktivnosti zaposlenih možda će biti popularne na nekim mestima širom sveta, ali je jedna zemlja pokušala da učini potpuno suprotno - da podigne broj radnih sati na nedeljnom nivou. Vlada Južne Koreje se odlučila na taj potez navodno zbog produktivnosti, ali su se brzo pobunili milenijalci i radnici generacije Z. Ipak, Južna Koreja ostaje država sa jednom od najvećih stopa "gvarosa" - smrti od prekomernog rada.
Radnici u istočnoazijskoj snažnoj ekonomiji već se suočavaju sa nekim od najdužih radnih sati na svetu – 2021. godine zauzeli su četvrto mesto iza Meksika, Kostarike i Čilea – a smatra se da smrt od prekomernog rada („gvarosa“) ubija veliki broj ljudi svake godine.
This country wanted a 69-hour workweek. Millennials and Generation Z had other ideas.@heatherchen_, @yoonjung_seo and Andrew Raine have the story for @CNNBusiness: https://t.co/wx95As3Evo
— CNN Asia Pacific PR (@cnnasiapr) March 20, 2023
Ipak, vlada Južne Koreje je podržala plan za povećanje gornje granice nakon pritiska poslovnih grupa koje su tražile povećanje produktivnosti – sve dok nije naišla na glasno protivljenje mlađe generacije i sindikata, prenosi CNN.
Viši sekretar južnokorejskog predsednika Ion Suk Ieol rekao je da će vlada krenuti u novom „pravcu“ nakon što je saslušala javno mnjenje i rekao da je posvećena zaštiti prava i interesa radnika milenijalaca, generacije Z i radnika koji nisu članovi sindikata.
Podizanje gornje granice se smatralo načinom za rešavanje nedostatka radne snage sa kojim se zemlja suočava zbog sve manje stope fertiliteta, koja je najniža na svetu, kao i starenja stanovništva.
Ali taj potez su naveliko kritikovali oni koji su tvrdili da bi forsiranje radnika samo pogoršalo stvari. Stručnjaci često navode zahtevnu kulturu rada u zemlji i rastuće razočaranje među mlađim generacijama kao pokretačke faktore u njenim demografskim problemima.
Tek 2018. godine, zbog popularne potražnje, zemlja je smanjila ograničenje sa 68 sati nedeljno na sadašnjih 52 – potez koji je u to vreme dobio ogromnu podršku u Narodnoj skupštini.
Trenutni zakon ograničava radnu sedmicu na 40 sati plus do 12 sati prekovremenog nadoknade – iako se u stvarnosti, kažu kritičari, mnogi radnici nalaze pod pritiskom da rade duže.
„Predlog nema nikakvog smisla… i toliko je daleko od onoga što radnici zapravo žele“, rekao je Jung Junsik (25) student iz glavnog grada Seula koji je dodao da će čak i uz preokret vlade, mnogi radnici i dalje biti pod pritiskom da rade preko zakonskog maksimuma.
„Moj rođeni otac radi prekomerno svake nedelje i ne postoji granica između posla i života. Nažalost, ovo je prilično uobičajeno u radnoj snazi. Inspektori rada ne mogu da nadgledaju svako radno mesto 24/7. Južnokorejski narod će (ostati) podložan smrtonosnom prekovremenom radu“, rekao je on.
Prema podacima OECD-a, Južnokorejci su radili u proseku 1.915 sati u 2021. godini, daleko iznad proseka OECD-a od 1.716 i američkog proseka od 1.767.
Dugi radni sati – zajedno sa visokim nivoom obrazovanja i povećanjem broja žena koje ulaze u radnu snagu – nekada su bili široko zaslužni za podsticanje izvanrednog ekonomskog rasta zemlje nakon Korejskog rata 1950-ih, kada je od siromašne ekonomije prešla u jednu od najbogatijih na svetu.
Međutim, kritičari kažu da se naličje tih dugih sati može jasno videti u brojnim slučajevima „gvarosa” – „smrt od prekomernog rada” – u kojima iscrpljeni ljudi plaćaju cenu svojim životima – srčanim udarima, industrijskim nesrećama ili vožnjom bez sna.
Haein Šim, portparolka feminističke grupe Haeil sa sedištem u Seulu, rekla je da su brzi rast i ekonomski uspeh zemlje koštali, a predlog za produženje radnog vremena odražava „nespremnost vlade da prizna realnost južnokorejskog društva“.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona je rekla da „izolacija i nedostatak zajednice koji proističu iz dugog radnog vremena i intenzivnih radnih dana već uzimaju danak mnogim radnicima“ i da će „ludo radno vreme dodatno pogoršati izazove sa kojima se suočavaju Korejke“.
Pored slučajeva „smrti od prekovremenog rada“, zemlja ima i najveću stopu samoubistava među razvijenim zemljama, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, istakla je ona.
„Za vladu (i kompanije) je ključno da se pozabave hitnim pitanjima koja već utiču na živote. Potreba za podrškom i zdravom ravnotežom poslovnog života ne može se prevideti ako želimo da osiguramo dobrobit pojedinaca uz realnost najveće stope samoubistava u OECD-u“.
U 2017. godini, godinu dana pre nego što je vlada smanjila ograničenje radnog vremena, stotine ljudi je umrlo od prezaposlenosti, pokazuju vladini podaci.
Čak i kada je ograničenje smanjeno na 52 sata, slučajevi „gvarosa“ su nastavili da budu na naslovnim stranama. Sindikati su 2020. saopštili da je 14 radnika dostave umrlo zbog preopterećenja posla, žrtvujući svoje mentalno zdravlje i dobrobit kako bi održali zemlju tokom vrhunca pandemije koronavirusa.
BONUS VIDEO: Tragedija u Selu na proslavi noći veštica, raste broj poginulih
