Napetost između Turske i Grčke zbog pretenzije u Sredozemlju

Kako se navodi, odnos EU i Turske ključna je tema nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, a politika Unije prema Turskoj mora da obuhvati spektar tema - od Sirije do pitanja Libije, problem ljudskih prava, a kao posebnu "teškoću" za postizanje trajnog dogovora između EU i Turske kancelarka Angela Merkel navodi tursku eksploataciju nafte i gasa uz obalu Kipra, ali i uz obalu grčkog ostrva Krita.Pozadina ovog spora su turske pretenzije u istočnom Sredozemlju - Ankari je decenijama u oku to što brojna grčka ostrva u neposrednoj blizini turske obale Egejskog mora Turskoj gotovo ne dopuštaju uspostavljanje Eksluzivne ekonomske zone (EEZ).U intervjuu za list Zidojče cajtung turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno je izjavio da je "neprihvatljivo" da malo grčko ostrvo Kastelorizo, koji je više od 500 kilometara udaljeno od Atine, a nalazi se tri kilometra od turskog kopna, ima pravo na morsku zonu od po 200 nautičkih milja u svim pravcima.Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, takva je tvrdnja "najpre" opravdana, kaže profesorka Nele Mac-Lik, direktorka Instituta za međunarodno pravo pri Univerzitetu u Kilu, ali ukazuje i na Francusku koja ima nekoliko malih ostrva na jugu Pacifika i u Južnom polarnom moru s ogromnim morskim područjima oko tih ostrva.

Slično kopnu, "prava" dakle naseljena ostrva, za razliku od nenaseljenih ostrva - stena, mogu da zahtevaju Ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) od 200 nautičkih milja oko ostrva. Međutim, ako se ta zona preklapa s teritorijalnim vodama druge države, tada dotične države moraju da se dogovore o liniji morske granice u skladu s Međunarodnom konvencijom o pomorskom pravu."Nije baš jasno regulisano kako ovaj sporazum treba da izgleda. Kad države postignu sporazum u sporazumu, one imaju slobodu u odabiru metode koju će koristiti i rezultata do kojeg će doći. Ako se takav slučaj iznese pred Međunarodni sud ili Međunarodni arbitražni sud, o tome bi trebalo odlučivati u skladu sa aspektima fer-pleja i pravednosti", rekla je Mac-Lik i dodaje da bi takav stav važio i u slučaju malih grčkih ostrva uz tursku obalu.Iako još uvek nema presude, turska vlada je najavila da u septembru počinje sa bušenjem nafte i gasa u blizini grčkog ostrva Krita, pri čemu se pozvala na "Memorandum o razumevanju" o podeli morskih područja u istočnom Mediteranu, koji je potpisala u novembru 2019. s libijskom vladom priznatom od UN-a.Slično kao i Služba za naučna pitanja u Bundestagu i profesorka Mac-Lik dolazi do zaključka da "čak i ako je sporazum stupio na snagu, ne može imati efekta na teret trećih zemalja".Ugovor između Turske i Libije koji ne uzima u obzir grčke pretenzije na morska područja tako bi u najmanju ruku bio pravno nevažeći za Grčku.

Suprotno tome, pomorsko-pravni sporazum o raspodeli Ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) u Jonskom moru, koji su Italija i Grčka dogovorile u junu, ima pravno važenje."Da li morate da pitate susedne zemlje - to zavisi od toga preklapa li vam se granica s njima. U načelu važi: sve dok delite područje na koje bilateralno polažete pravo, ne treba da uključujete druge zemlje", kaže Mac-Lik.Sličan stav ima i po pitanju eksploatacije turske nafte i gasa uz kiparske obale."Iako je status Severnog Kipra vrlo kontroverzan, bušenje turske nafte i plina u kiparskom uskom pojasu uz obalu nije zakonski osigurano".Grčka i Kipar za sada odbijaju pregovore o pitanju morske granice s Turskom.Oni smatraju da je to već regulisano međunarodnim ugovorima, a ptanje je može li se ta pozicija održati.Međutim, piše DW, ako bi Ankara, Atina i Nikozija odlučile da se obrate nezavisnoj instituciji kako bi postigle nagodbu, u obzir bi mogao da dođe Međunarodni sud pravde u Hagu ili međunarodni Arbitražni sud.Mac Lik smatra da bi do donošenja presude moglo da se "dogovori privremeno rešenje koje predviđa zajedničko ekonomsko korišćenje spornih morskih područja bez ikakvih pretenzija i bez uticaja na kasniji sporazum.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram