Kroz uske ulice izbegličkog kampa Džabal Al Husein u jordanskoj prestonici Amanu raspoloženje je sumorno. Osnovana pre više od sedamdeset godina od strane Ujedinjenih nacija, ova zajednica je sada dom za više od 30.000 palestinskih izbeglica, potomaka proteranih ili onih koji bili promorani da napuste svoje domove nakon arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Izraelci taj sukob nazivaju Ratom za nezavisnost, dok je u arapskom svetu on poznat kao "Nakba" ili katastrofa.
Porodice u ovom logoru, koji je sada već postao urbana zajednica, suviše dobro poznaju egzil – uskraćeno im je pravo da se vrate u domovinu svojih predaka – teritoriju sadašnjeg Izraela. Prema podacima Ujedinjenih nacija, trenutno postoji oko 5,9 miliona palestinskih izbeglica širom sveta, od kojih su većina potomci upravo te generacije prognanih iz 1948. godine.
Izbeglice kažu da odvajanje od porodice, prijatelja i domovine predstavlja doživotnu robiju i da je u pitanju najsuroviji oblik muke.
Izrael je pokrenuo masivnu vazdušnu ofanzivu i kopnenu operaciju na enklavu u kojoj živi više od dva miliona Palestinaca nakon što su militanti Hamasa iz Gaze ubili 1.400 ljudi u krvavom napadu na Izrael 7. oktobra, kada su i kidnapovali više od 200 osoba.
Stanovnik pomenutog kampa, Abdel-Munim Dabašeh (49), kaže da se njegova porodica preselila u Jordan nakon rata 1967. godine, kada je Izrael zauzeo Zapadnu obalu od Jordana i Gazu od Egipta.
Kaže da je izgubio nekoliko članova porodice u uzastopnim izraelskim napadima. Majka mu je ubijena 2009, a sestra 2012. godine, dok su tetka i najstarija ćerka poginule su u poslednjoj rundi izraelskih vazdušnih napada.
„Od ovog sukoba, ukupan broj mrtvih u Gazi je veći od 7.000″, navelo je palestinsko ministarstvo zdravlja. Uprkos rastućem broju poginulih civila i ubrzanom pogoršanju humanitarne situacije, Izrael je obećao da će intenzivirati svoje vazdušne napade opkoljenog Pojasa Gaze i u narednim danima proširiti operaciju, jer nastoji da uništi Hamas, koju su Izrael, Evropska unija i Amerika proglasile terorističkom organizacijom. Tako da se strah od ponavljanja istorije, odnosno od jedne „Nakbe“, oseća širom regiona.
Izgledi da stotine hiljada Palestinaca budu prisilno raseljeni u susedne zemlje ili dalje, osuđuju lideri arapskog sveta.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi rekao je da će transfer Palestinaca iz Gaze verovatno biti praćen sličnim „proterivanjem Palestinaca sa Zapadne obale u Jordan“. Jordanski ministar spoljnih poslova rekao je da će se takav potez smatrati objavom „rata“.
Ali čini se da bi neki Palestinci radije umrli nego da ponovo postanu izbeglice, piše CNN.
„Naravno, niko ne želi da ide u Egipat. To je nemoguće. Moji rođaci to odbijaju, ja odbijam. Gaza je njihov dom. Oni će ostati tamo čak i ako to znači da će biti ubijeni“, kaže Dabašeh o svojim rođacima.
Palestinci, kaže on, ovog puta neće prihvatiti da budu raseljeni. „Nova generacija to neće dozvoliti“, smatra Dabašeh.
Prema agenciji Ujedinjenih nacija ukupno 1,7 miliona građana Gaze su izbeglice.
„Mislim da Zapad ne shvata dubinu kolektivnog stida koji osećamo kao rezultat rata 1948. godine i osećaj nepravde koji nam je nanet moramo da ispravimo. Svako novo masovno iseljenje palestinskih izbeglica za nas je ponavljanje 1948“, kaže jordanski senator Mustafa Hamarneh.
Borba Palestinaca se posebno snažno oseća u Jordanu, gde više od polovine stanovništva čine Palestinci ili oni koji su palestinskog porekla.
Već više od dve nedelje, protesti solidarnosti sa Palestincima izbijaju u zemljama poput Libana, Egipta, Libije, Tunisa, Iraka, Jemena, Kuvajta i Irana. Stotine hiljada takođe je izašlo na ulice nekoliko evropskih prestonica i američkih gradova, pozivajući na prekid izraelskog bombardovanja Pojasa Gaze i 17-godišnju blokadu te teritorije.
„Dok su se arapske države poslednjih godina fokusirale na probleme bliže kući, najnoviji rat je vratio pitanje Palestine na dnevni red“, rekao je H. A. Helijer, stručnjak za međunarodne bezbednosne studije pri Kraljevskom institutu u Londonu.
Za mnoge demonstrante protesti nisu izraz podrške Hamasu niti ravnodušnosti prema ubijanju izraelskih civila. Mnogi demonstranti veruju da je kriza počela mnogo pre napada 7. oktobra, navodeći, kako kažu, „višedecenijsko izraelsko ugnjetavanje Palestinaca“, piše CNN.
U Bagdadu, gde je stotine demonstranata izašlo na ulice tokom vikenda, 45-godišnji Ahmed El-Said je rekao da su poslednjih godina zapadne vlade primorale arapske države i njihovo stanovništvo da zaborave palestinsko pitanje.
Analitičari kažu da su arapski strahovi od još jednog raseljavanja Palestinaca posebno pojačani zbog zapaljive retorike koja je dolazila od pojedinih članova izraelske desničarske vlade u prošlosti.
Pročitajte još...
Hanja Sabavi, Palestinka koja je napustila Gazu kao beba, ali čija je porodica i dalje u enklavi, rekla je za da ne zna da li će njena porodica imati dom u koji će se vratiti.
„A, naravno, najveći strah je da će biti evakuisani i da će postati izbeglice. To je ono o čemu svi sada otvoreno pričaju. Oni (Hanjina porodica) ne žele da se sele. Radije bi umrli u Gazi nego da se presele“, kaže ona.
BONUS VIDEO Izraelski napadi na Gazu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar