0
Džordž Santos, republikanac sa Long Ajlenda koji je u novembru pobedio u ključnoj trci za Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država, konačno je priznao da je "ulepšao" svoju biografiju. Kako se ispostavilo, on je izmislio najveći deo svoje biografije zbog koje je i postao član Kongresa, sve do detalja o obrazovanju, radnom iskustvu i finansijskom statusu.
Iako niko od američkih zvaničnika nije zapravo proveravao biografije kandidata za Kongres, pa tako ni Santosovu, to je učinio list Njujork tajms.
Prošle nedelje, nakon što je izveštaj Njujork tajmsa pokrenuo mnoštvo pitanja o tome da li je Santos izmislio veći deo svoje biografije, njegov advokat je rekao da je izabrani kongresmen oklevetan, ali se nije osvrnuo na detalje.
Kada je Santos u junu 2021. objavio svoju kandidaturu za Treći okrug Njujorka, koji u velikoj meri predstavlja bogat deo severne obale Long Ajlenda, obećao je da bi malo drugih kandidata moglo da mu parira, naročito kada je reč o ličnom bogastvu. Kako je sam istakao, u slučaju da bude izabran, neće ni primati državnu platu jer mu nije neophodna.
Međutim, istraga je pokazala da su pozajmice odigrale ključnu ulogu u njegovoj iznenađujućoj pobedi i pomogle su republikancima da dobiju tesnu većinu u Predstavničkom domu.
U novom Santosovom finansijskom izveštaju iz 2022. godine navodi se da je „težak“ milione dolara, pri čemu je većina bogatstva dolazila od kompanije sa Floride u kojoj je on bio jedini vlasnik – Devolder Organization. U jednom trenutku, Santos je na svojoj veb stranici naveo da je Devolder privatna porodična firma koja je imala 80 miliona dolara u imovini pod upravljanjem, što je od tada uklonjeno.
Dokumenti dostavljeni državnom sekretaru Floride pokazuju da je Santos formirao kompaniju u maju 2021. godine, mesec dana pre nego što je proglasio svoju poslednju kandidaturu. Nešto više od godinu dana kasnije, kompanija za finansijske podatke procenila je da je Devolder imao prihod od samo 43.688 dolara.
U svakom slučaju, 6. septembra, kada je Santos podneo svoj izveštaj o finansijama službeniku Predstavničkog doma SAD, rekao je da mu je Devolder organizacija obezbedila milione dolara, što nije tačno.
Odbrana i još laži
Dok je Santos pokušao da umanji štetu zbog dokaza koji su prvi put izneti u priči Njujork tajmsa, on se ukratko osvrnuo se na to kako je njegovo bogatstvo naglo poraslo u poslednjih nekoliko godina.
Rekao je da je nakon različitih poslova otvorio sopstvenu firmu i „to je samo funkcionisalo jer je imao veze i počeo je da zarađuje mnogo novca“.
„I u osnovi počinjem da gradim bogatstvo. Odlučio sam da uložim u svoju trku za Kongres. Nema ništa loše u tome. Ako sam nekoga razočarao ulepšavanjem biografije, žao mi je“, rekao je Santos, poručujući da „nije kriminalac“ jer je sebi povećao šanse za ulazak u Kongres.
Pored laži o finansijskom statusu, Santos je slagao i o svom obrazovanju. Naime, on je u biografiji naveo da je završio fakultet, ali u Americi nema podataka o okončanju njegovog visokog obrazovanja.
Postavljena su i dodatna pitanja o Santosovim tvrdnjama o jevrejskom poreklu. U svom prvom video snimku u kampanji, u kojem je Njujork nazvao „paklenom rupom trećeg sveta“, Santos je rekao da su njegovi baka i deka preživeli holokaust.
Govoreći pred Republikanskom jevrejskom koalicijom 19. novembra, Santos je rekao da je njegov deda pobegao iz Ukrajine u Belgiju, a zatim emigrirao u Brazil. Prošlonedeljni izveštaj doveo je u pitanje tu tvrdnju, citirajući genealoge koji su rekli da su Santosova baka i deda po majci verovatno bili rođeni Brazilci. Takođe, on je u Kongres izabran kao prvi otvoreno gej republikanac, a sada istraga otkriva da je bio u braku sa ženom.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
0
0
Šta ga čeka
Generalni tužilac sada može izreći građanske ili krivične kazne protiv nekoga ko „svesno i namerno falsifikuje“ podatke podnete Kongresu, u skladu sa uputstvom Etičkog odbora Predstavničkog doma o podnošenju takvih izjava. Prema pravilima, novčane kazne mogu dostići i do 250.000 dolara, a zatvorska kazna može trajati i do pet godina.
Santos se još 2008. godine suočio sa krivičnim prijavama za prevaru sa čekovima dok je živeo u Brazilu, a kasnije je priznao zločin, preneo je Tajms, pozivajući se na sudske zapise u toj zemlji. Poslednjih godina, on se takođe suočio sa dva slučaja iseljenja i izgubio je slučaj na sudu za male sporove i naloženo mu je da plati 5.000 dolara plus kamatu, nakon što je pozajmio novac od prijatelja, navodi Tajms u drugom članku.
BONUS VIDEO Američki izbori: Republikanci uzimaju Kongres
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare