4
Američka vojna posvećenost Pacifiku istaknuta je na sastanku u Beloj kući između lidera SAD i Japana. Ali iza kulisa, ovaj obnovljeni fokus na Aziju izazvao je žestoku debatu unutar jedne od njenih najpoznatijih vojnih snaga Amerike - Korupusu marinaca koji imaju plan za odgovor na rastuće kineske pretnje.
Gorki „porodični“ sukob izbio je u jednoj od institucija američke vojske – Korpusu američkih marinaca.
Mnoštvo njegovih bivših viših komandanata sprema se da napadne sadašnje rukovodstvo zbog planova za ponovno pregupisavanje.
U pitanju je plan da se služba prilagodi potencijalnom sukobu protiv Kine – plan nazvan „Force Design 2030“. Skoro od samog početka, ovaj plan je bio na udaru grupe penzionisanih generala, prenosi BBC.
Penzionisani visoki oficiri su se redovno sastajali – govore na seminarima i tink tenkovima, osmišljavanju sopstvene alternative planu koji vide kao katastrofu za budućnost marinaca.
Jedan od istaknutih kritičara je bivši sekretar američke mornarice i bivši senator za Virdžiniju, Džim Veb, koji je služio kao oficir marinaca u Vijetnamskom ratu.
Pišući u Vol Strit Žurnalu, opisao je „Force Design 2030“ kao „nedovoljno testiran“ i „suštinski manjkav“. On je upozorio da je plan „pokrenuo ozbiljna pitanja o mudrosti i dugoročnom riziku od dramatičnog smanjenja strukture snaga, sistema naoružanja i nivoa ljudstva u jedinicama koje bi uzimale stalne žrtve u većini borbenih scenarija“.
Šta ih je toliko uznemirilo?
Plan koji je 2020. pokrenuo komandant marinaca general Dejvid H. Berger, ima za cilj da opremi marince za potencijalni sukob sa Kinom u indo-pacifičkom regionu, a ne za ratove protiv pobunjenika poput Iraka i Avganistana.
Novi plan podrazumeva da se marinci bore protiv raspršenih operacija širom lanaca ostrva. Jedinice će biti manje, raširenije, ali će imati mnogo veći udar kroz niz novih sistema naoružanja. Ogromno iskrcavanje amfibija kao u Drugom svetskom ratu ili masovno raspoređivanje na kopnu – kao u Iraku – verovatno će biti prošlost.
Najnepopularniji je plan da se smanji broj pešadije i odustanu od svih tenkova. Takvi predlozi su naveli neke kritičare da osećaju da Korpus okreće leđa svojoj prošlosti. Iako ima bliske veze sa američkom mornaricom, to je zasebna služba koja je dramatično porasla u Drugom svetskom ratu i koja je preuzela istaknutu ulogu u nedavnim kampanjama u Iraku i Avganistanu.
Njegova tradicionalna uloga američkog vojnog prvog odgovora, sposobnog da se suoči sa različitim izazovima širom sveta, je ono što kritičari veruju da bi novi plan mogao da ugrozi sa jasnim fokusom na Kinu i Indo-Pacifik.
Dakle, šta je tačno u planu?
Da se „odstrane“ određeni pešadijski bataljoni; oko tri četvrtine njegovih artiljerijskih baterija da bude zamenjeno raketnim sistemima velikog dometa; da se „odstrani“ nekoliko eskadrila helikoptera; da se odustane od svih tenkova;
Novac za nove sisteme naoružanja, u ukupnom iznosu od 15,8 milijardi dolara, trebalo bi da se finansira iz rezova koji iznose oko 18,2 milijarde dolara.
Pored novih raketnih artiljerijskih sistema, trebalo bi da se uvedu i nove protivbrodske rakete koje se mogu ispaljivati sa kopna i nove bespilotne vazdušne sisteme. Cilj je opremiti i osposobiti Korpus marinaca za novu vrstu ratovanja koju su borbe u Ukrajini već predstavile.
Primarni vodeći faktor „Force Design 2030″ je ono što komandant marinaca naziva raspoređenim operacijama, razbijanjem velikih snaga na široko raspoređene manje jedinice, ali obezbeđivanjem da one imaju dovoljan vojni udar da naprave stvarnu razliku.
Ovi principi se već primenjuju na japanskim ostrvima Okinava u blizini Tajvana, gde će marinci koji su tamo stacionirani biti podvrgnuti promenama.
Vojni specijalista Majk O’Henlon, direktor spoljne politike u Institutu Brukings u Vašingtonu, odbacuje centralne kritike da bi novi fokus na Kinu mogao da ugrozi operacije marinaca na drugim mestima. Marinci će ići tamo gde im se naredi, kaže on, a nova strategija verovatno neće uticati na operacije koliko neki misle.
„Ono što je zaista važno u ovom pogledu je povlačenje iz Iraka i Avganistana poslednjih godina – to je velika promena“, navodi on.
Sve su to koraci za koje bi mnogi rekli da su opravdani poukama iz Ukrajine.
Korisnost i značaj bespilotnih letelica (UAVs), raketna artiljerija, i sposobnost da se nanese veliki domet sa velikom preciznošću su podvučeni u ratu Rusije i Ukrajine i u velikoj meri su deo novih planova marinaca. Ali njihovo predviđeno bojno polje je veoma različito – ne šume i stepske zemlje Ukrajine, već lanci ostrva koji sežu preko ogromnog prostranstva Tihog okeana.
PROČITAJTE JOŠ:
4
0
0
„Force Design 2030“ je program koji se u velikoj meri razvija. Promena je već bilo i biće ih još. I dok je pravac putovanja utvrđen, još uvek postoje ogromni problemi koje treba rešiti, ne samo logistički izazovi koje predstavlja sila koja će verovatno biti raspoređena na ogromnom području.
Amfibijski brodovi će ovde igrati ključnu ulogu. I kako objašnjava Nik Čajlds, viši saradnik za pomorske snage i pomorsku bezbednost na IISS u Londonu, biće potrebne nove vrste brodova.
„Samo oslanjanje na njihove tradicionalne velike amfibijske brodove ostavilo bi ih previše ranjivim na vrste modernog naoružanja sa kojima će se verovatno suočiti“, kaže on.
BONUS VIDEO: Kineska vojska radi vojne avionske vežbe iznad Tajvana