2
Kina je sa 30 aviona, od kojih je 20 lovačkih, upala u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana. To je najveći upad od 23. januara kada je sa 39 aviona ušla u takozvanu "zonu identifikacije vazdušne odbrane“ (ADIZ) tog ostrva, koje Kina smatra svojom teritorijom.
Tajvansko ministarstvo odbrane objavilo je da su zbog upada kineskih aviona podigli svoju aviaciju i aktivirali sistem raketa za protivvazdušnu odbranu da nadziru kineske aktivnosti.
Pročitajte još:
Mapa leta koju je dostavilo tajvansko ministarstvo odbrane pokazuje da su avioni ušli u teritorijalni vazdušni prostor Tajvana (PVO), potom otišli u jugozapadni ugao velikog vazdušnog prostora koji se preklapa sa delom kineske zone za identifikaciju protivvazdušne odbrane.
Najveći broj aviona koje je Kina poslala u jednom danu bio je 56, četvrtog oktobra 2021. godine. Tog meseca je zabeleženo rekordnih 196 upada, uglavnom oko godišnjih proslava Dana državnosti Kine.
Uz to, prema zvaničnoj bazi podataka ove godine je u protivvazdušni prostor ostrva ušlo 465 aviona, što je duplo više u odnosu na podatke iz prve polovine prošle godine. Inače, prethodne godine Kina je u protivvazdušni prostor Tajvana upala ukupno 969 puta.
Ovaj podatak kod mnogih analitičara stvara bojazan da bi situacija mogla da eskalira u sukob i to u trenutku kada na svetu se već odvija jedan od najvećih savremenih ratova na teritoriji Ukrajine.
Kina je to donekle i najavila, ukoliko se pažljivije obrati pažnja na izjave kineskih zvaničnika iz ranijih godina koji su govorili kako na ostrvo gledaju kao na svoju teritoriju, koju će ako bude bilo potrebno, povratiti.
Takođe, Sjedinjene Države su prošle nedelje optužile Peking da podiže tenzije oko ostrva, a državni sekretar Entoni Blinken je kao primer sve provokativnije retorike i aktivnosti naveo upravo pređašnje upade u vazdušni prostor. Blinkenove primedbe usledile su nakon kontraverzne izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena da će Vašington vojno braniti Tajvan u slučaju da ga napadne Kina.
Ova izjava podigla je pravu buru na svetskoj geopolitičkoj sceni obzirom da bi ulaskom SAD u bilo kakav međunarodni sukob, mogao da izbije rat dosad neviđenih razmera. Sa druge strane, ima i onih koji američko vojno prisustvo na ovom ostrvu ne vide kao pretnju, već pokušaj Bajdena da odvrati potencijalni napad kineske svojske.
Jer, rat Rusije u Ukrajini učinio je američke i tajvanske zvaničnike svesnim da bi Kina mogla da naredi invaziju na ostrvo u svakom trenutku. Ali takođe je pokazalo i kako bi mala vojska mogla da izdrži da se bori protiv moćnog neprijatelja.
Američki zvaničnici uče lekcije iz naoružavanja Ukrajine, kako bi sarađivali sa Tajvanom u formiranju jače sile, koja bi mogla da odbije invaziju Kine, koja ima najveću armiju na svetu.
Tajvan ima rakete koje bi mogle da pogode Kinu. Ali američko oružje koje je nedavno kupila – raketne platforme, borbeni avioni F-16 i protivbrodski projektili – su pogodniji za odbijanje napada. Neki vojni analitičari kažu da bi Tajvan kasnije mogao da kupi i morske mine i dronove. I kao što je uradila u Ukrajini, američka vlada bi mogla Tajvanu da obezbedi i obaveštajne podatke kako bi povećala smrtonosnost oružja, čak i ako se uzdrži od slanja trupa.
BONUS VIDEO: Tragedija na Tajvanu: Zgrada planula u tri ujutru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
