Najvažnije pitanje na koje debata Bajden-Tramp treba da pruži odgovor

Predsedničke debate u Americi su obično bile važnije za otkrivanje karaktera i sposobnosti kandidata nego za rasvetljavanje političkih neslaganja među njima. To bi moglo biti posebno tačno ove godine jer i Džozef Bajden i Donald Tramp dolaze na binu debate u Atlanti suočavajući se sa fundamentalnim pitanjima o njihovoj sposobnosti za najvažniji posao na svetu.

Bajden vs Tramp, vol 2

Bajden se suočava sa široko rasprostranjenim sumnjama o tome da li fizički i mentalo može da vodi državu tokom mogućeg novog četvorogodišnjeg mandata. Trampov najveći izazov je njegov karakter: dok se retrospektivne procene njegovog mandata poboljšavaju, mnogi glasači sumnjaju da on poseduje etiku, posvećenost vladavini zakona ili moralni kompas koji očekuju od predsednika.

Za bilo kog birača, debata bi mogla da ublaži ili pojača ove zabrinutosti. Greške ili loš nastup Bajdena mogu da pojačaju sumnje birača koji ga smatraju prestarim ili slabim za taj posao. Žestok ili nestabilan Trampov nastup – poput onog koji je imao u prvoj debati 2020. godine – pojačao bi zabrinutost birača da povratak bivšeg predsednika u Ovalni kabinet znači večiti haos i sukob.

Najvažniji trenuci u predsedničkim debatama su uglavnom bili oni koji oblikuju stavove birača o ličnom karakteru i kapacitetima kandidata. To se obično manje tiče detaljnih argumenata o poreskoj politici ili spoljnim poslovima, a mnogo više se posmatraju snaga, energija i empatija koje kandidati projektuju.

„Generalno, možete reći ko pobeđuje u debati gledajući je bez zvuka“, rekao je Dag Sosnik, koji je bio glavni politički savetnik Bele kuće u predizbornoj kampanji Bila Klintona 1996. godine.

Prva predsednička debata u Americi

Prva televizijska predsednička debata održana je 1960. godine, kada je fizički kontrast između oštrog i samouverenog Džona F. Kenedija i napetog i znojavog Ričarda Niksona vizuelno naglasio Kenedijev osnovni argument da bi mogao da obezbedi naciji potrebnu generacijsku tranziciju i novu infuziju energije.

Slično tome, kada je predsednik DžordžBuš 1992. godine pogledao na sat tokom debate sa Klintonom, to je biračima bio direktan znak Buš više nije imao energije ili snage da se bavi izazovima sa kojima se nacija suočava.

Možda najizrazitiji primer signala koji pomračuju političke argumente u debati došao je u jedinom susretu Džimija Kartera i njegovog republikanskog protivnika Ronalda Regana 1980. godine. Karter, suočen sa dubokim nezadovoljstvom zbog dotadašnjeg rada i stanja u ekonomiji, ostao je blizu trke raspirujući sumnje u to da li je Regan previše ideološki ekstreman i previše "ratnohuškač" koji je spreman da rizikuje nuklearnu konfrontaciju sa Sovjetskim Savezom.

U jednom trenutku u debati, Karter je istakao da je Regan započeo svoju političku karijeru protiveći se stvaranju Medicare-a i stoga je malo verovatno da će podržati prošireni pristup zdravstvenom osiguranju za koji je Karter rekao da je Amerikancima potreban. Karter je dotakao sve osnove koje politički stratezi smatraju bitnim za dobijanje političkih argumenata u debatama: povezao je Reganov prethodni rekord sa kontrastom koji je okrenut budućnosti po pitanju koje je važno za glasače.

Pa ipak, Karterov gambit se potpuno izjalovio kada je Regan odgovorio svojom čuvenom replikom: "Evo opet". Zapravo, u svom odgovoru, Regan je pogrešno predstavio svoje protivljenje Medicare-u. Ali ljubazan ton i laka samouverenost Reganovog odgovora odmah su prekinuli Karterov prikaz njega kao zastrašujućeg i rizičnog.

Šta možemo očekivati od debate Bajden-Tramp 

Republikanci ove godine nagoravaju Trampa da forsira slučaj protiv Bajdenovog sina i dosadašnjim "greškama", posebno u vezi sa inflacijom i imigracijom. Demokrate vide ogromnu priliku za Bajdena da prikaže Trampa kao pretnju pravima žena i demokratiji u širem smislu, kao i da uokviri ekonomsku agendu bivšeg predsednika kao poklon bogatim i velikim korporacijama.

Ipak, ono što Bajden i Tramp govore na sceni može biti manje važno od toga kako to govore. U nekim aspektima, Trampova situacija je slična Reganovoj 1980. i Klintonovoj 1992. Kao i u tim trkama, većina glasača sada dosledno kaže da ne odobrava učinak aktuelnog predsednika. To znači da se izazivač ne suočava sa tako velikim teretom da ubedi većinu Amerikanaca da smeni aktuelnog predsednika sa funkcije.

Mnogi stratezi u obe stranke kažu da Trampov glavni prioritet u debati mora biti da uveri glasače koji nisu sigurni u njegov temperament, etiku i stabilnost.

Naravno, sa Trampom, to je jedno veliko „ako“. Njegovi predizborni mitinzi ove godine bili su jednako burni i puni lažnih i zapaljivih izjava kao i ranije.

Kako glasači pamte da su troškovi života bili pristupačniji tokom Trampovog mandata, jedan od Bajdenovih prioriteta, smatraju mnoge demokrate, mora da bude podsećanje birača na sve druge aspekte Trampovog mandata koje su bile "loše". Tramp bi to mogao da preokrene ako održi nastup kao u prvoj debati 2020. godine, kada je prekinuo i ismevao Bajdena.

Bajdenovu najveću potrebu u debati nije teško identifikovati: on mora da preokrene trenutni narativ da je prestar i da nije dorastao poslu.

Najveća problem, kada je o politici reč, je Bajdenov rekord u pogledu inflacije.

BONUS VIDEO Global fokus: Bajden, Tramp i sudbina sveta