0
Dok korača ulicom jedan meštanin jedva da i trepne dok u jednom trenutku prekoračuje mrtvo telo na trotoaru, a krv se polako širi. Na drugoj strani, zvuk brze pucnjave zaglušuje razgovor prolaznika, ali oni na to ne obraćaju pažnju. Tako izgleda svakodnevni život u Kolimi, najsmrtonosnijem gradu na svetu, prema novom izveštaju Građanskog veća za javnu bezbednost i krivično pravosuđe u Meksiku.
Ovaj grad u kojem živi 330 hiljada stanovnika razdiru nasilni sukobi kartela, a prošle godine je zabeležio šokantnu stopu od 182 ubistava na 100 hiljada stanovnika. Ukupno je 601 život, od kojih su mnogi nevini civili, namerno oduzet dok se gospodari droge bore za teritoriju grada i istoimene savezne meksičke države.
Kao jedan od šokantnih primera može se navesti britanskog softverskog inženjera Bena Korsera (37), koji je ubijen dok je kupovao u supermarketu s trojicom prijatelja, a smatra se da je bio žrtva kartela. Ubijen je zajedno s dvojicom prijatelja, Klaudiom i Alfredom. Njegova porodica rekla je da je bio „na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“.
Ranije ove godine u gradu je namerno ubijeno 70 ljudi, uključujući studenta koji je igrao američki fudbal, lekara s Državnog instituta za onkologiju i jednog 16-godišnjaka.
Kolima je poznata kao grad u kojem se sukobljavaju tri narko-bande zbog blizine lučkog grada Manzanilja, koji je postao zapadna vrata za organizovani kriminal. A kontrola glavnog grada narko-kraljevima znači da mogu kontrolisati i ostatak države.
Kolima je tako postala žrtva droge. Nekada je to bilo najsigurnije mesto za život u Meksiku, gde su gotovo svi stanovnici imali pristup struji, pitkoj vodi i kanalizacijskom sistemu. Čak i sada, turisti još uvek hrle na obalu toga grada zbog njegovih dugih peščanih plaža, luksuznih hotela gde noć može koštati i do 230 evra.
No, Kolima je poslednjih godina postala bojno polje na kojem se kartel Sinaloa, kartel nove generacije Halisko i kartel Los Zetasa bore za moć i prevlast. A njihova rivalstva samo su se pojačala otkako je proizvodnja fentanila postala unosan izvor prihoda za narko-bande.
Falko Ernst, viši meksički analitičar, sugeriše da je droga postala žarište kontinuiranog nasilja u jednom uspavanom gradu.
„To je definitivno postalo veliki pokretač nasilja u Meksiku. On je veliki izvor gotovine za one koji imaju pristup fentanilu“, rekao je Ernst, prenosi The Sun.
Mogućnost uvoza ove moćne droge u malim pakovanjima znači da se urbana područja mogu koristiti za proizvodnju – što je potpuna suprotnost uzgoju maka koji koriste za proizvodnju opijuma.
Stanovnici grada i okolnih mesta požalili su se na činjenicu da se njihovi domovi pretvaraju u „fabrike fentanila“.
Široj javnosti fentanil je postao poznat kad su od posledica njegovog uzimanja preminule zvezde poput Princa i Toma Petija. Jači je od heroina ili kokaina (oko 25 do 50 puta jači je od heroina, npr.), a ova najsmrtonosnija droga iz reda opioida jeftinija je za proizvodnju te se može prodavati po višoj ceni.
Jedan radnik, koji nedeljno puni oko 21 hiljadu kapsula ovom supstancom koja izaziva ovisnost, rekao je za The Irish Times da su za taj posao plaćeni oko 300 evra.
„Nije to puno novca, ali posvuda se plaća tako malo. I to nam je već dosadilo“, rekao je jedan muškarac koji radi za kartel Sinaloa.
Proizvodnja fentanila u Meksiku naglo je porasla i, prema rečima meksičkog ministra odbrane Luisa Kresensija Sandovala, zaplena metamfetamina porasla je sa 60 tona u razdoblju 2016-2018. na gotovo 137,5 tona u razdoblju 2019-2021.
To znači da je luka Manzaniljo, koja se nalazi nešto više od sat vremena vožnje od Kolime, važnija nego ikad, jer prima gotovo 3,5 miliona kontejnera godišnje.
Budući da stiže više pošiljki nego u bilo koju drugu luku u Meksiku, vlasti nisu u mogućnosti pretražiti svaki pojedini kontejner, što omogućuje narko-bandama da uspešnije premeštaju svoju drogu dalje.
Takođe je savršeno pozicionirana na krijumčarskim rutama, pa tako omogućuje kartelima da brzo i jednostavno prenesu svoju robu preko granice.
Ono što kartelima još ide u prilog jeste to što je osnovne sastojke fentanila puno teže otkriti nego polja maka. Mnoge od tih hemikalija imaju dvostruku upotrebu pa se tako koriste i u proizvodnji sapuna, sira, pa čak i lekova protiv epilepsije.
Međutim, jednostavnost distribucije znači da se nemilosrdni narko-šefovi sukobljavaju gde god mogu kako bi prisvojili pristup luci.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Kartel Sinaloa, najveći i najmoćniji u toj zemlji, čini sve što može kako bi se izborio s rivalima CJNG-om i lokalnim svađalicama Los Zetas.
Stvari su postale nasilnije pre deset godina kada je Sinaloa bacila oko na CJNG-ov teren Manzaniljo, nakon što su ove narko-bande prestale da budu saveznici. Tako su se neke od najvećih pljački droge u toj zemlji dogodile u spomenutoj luci.
Stvari su eskalirale kada je Jesus Alfredo Guzman, sin narko-bosa kartela Sinaloa Hoakina El Čapa Guzmana, otet, a iza toga je navodno stajao kartel CJNG. Iako je kasnije pušten, bio je to tek početak smrtonosnog rata.