0
Zemljotresi, a često i kasnija klizišta i cunamiji, izazivaju masovnu žrtve i ogromnu štetu u pogođenim gradovima i državama. Dokaz ove tvrdnje je Turska, gde je u stravičnom potresu koji je pogodio ovu zemlju, kao i Siriju pre 10 dana, stradalo nešto više od 40.000 ljudi. Ovaj slučaj nažalost nije usamljen, pa smo tako tokom protekle tri decenije bili svedoci brojnih zemljotresa, a katastrofe i stradanja koja su ostavili za sobom i dalje se ne mogu opisati rečima. Pojedini razorni zemljotresi su pogodili i područje Balkana.
Nepal – 20. avgusta 1988. godine
Zemljotres jačine 6,8 stepeni Rihterove skale pogodio je istočni Nepal, ubivši 721 osobu u Nepalu i najmanje 277 u susednoj indijskoj državi Bihar.
Filipini – 16. jula 1990. godine
Potres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je gusto naseljeno ostrvo Luzon na severu Filipina. Broj poginulih na kraju je iznosio 1,621.
Indija – 19. oktobra 1991. godine
Zemljotres magnitude 6,6 pogodio je podnožje Himalaja u državi Utar Pradeš u Indiji, pri čemu je poginulo 768 ljudi.
Indija – 29. septembra 1993. godine
Zemljotres jačine 6,3 stepena po Rihterovoj skali pogodio je zapadnu indijsku državu Maharaštra, ubivši 7.601 osobu.
Japan – 16. januara 1995. godine
Snažan zemljotres magnitude 6,9 pogodio je Kobe na jugu Japana. To je tada bio jedan od najvećih zemljotresa u zemlji u poslednjih nekoliko decenija.
Katastrofa je dovela do požara koji su zapalili delove grada i ostavili hiljade bez krova nad glavom. Broj poginulih na kraju je iznosio 5.530.
Papua Nova Gvineja – 17. jula 1998. godine
Potres magnitude 7,1 pogodio je na dubini od 25 kilometara severnu obalu Papue Nove Gvineje u blizini Aitapea. Zemljotres je izazvao klizište i cunami u kojima je poginulo oko 2.200 ljudi.
Turska – 17. avgusta 1999. godine
Zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio zapadnu Tursku dogodio se na poznatom severnoanadolskom rasedu.
Otprilike 500.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom, a grad Izmit je posebno teško pogođen. U ovoj katastrofi je stradalo više od 17.000 ljudi.
Tajvan – 20. septembra 1999. godine
Potres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale na Tajvanu, najgori u poslednjih nekoliko decenija, ubio je hiljade ljudi i oštetio oko 100.000 domova. U ovom zemljotresu je stradalo 2.297 ljudi.
Indija – 26. januara 2001. godine
Zemljotres magnitude 7,7 po Rihterovoj skali pogodio je zapadnu indijsku državu Gudžarat, ubivši 25.000 ljudi, a povredivši 166.000.
Avganistan – 25. marta 2002. godine
Dva zemljotresa pogodila su oblast Hindu Kuša u Avganistanu, a jedan je bio magnitude 6,1. Stradalo je oko 1.000 ljudi.
Iran – 26. decembra 2003. godine
Zemljotres jačine 6,7 stepeni Rihterove skale pogodio je iranski grad Bam, pri čemu je poginulo više od 31.000 ljudi, a povređeno je 18.000 ljudi.
Indonezija – 26. decembra 2004. godine
Snažan podmorski zemljotres kod obale ostrva Sumatra izazvao je cunami koji je ubio oko 275.000 ljudi u zemljama oko Indijskog okeana, uključujući 168.000 u Indoneziji.
Različite su procene magnitude zemljotresa, koje se kreću od 9,0 do 9,3 po Rihterovoj skali (po ovim procenama to bi mogao biti drugi najveći potres ikada zabeležen seizmografom). Zvanična službena procena je da je magnituda iznosila 9,15 stepeni rihtera.
Zemljotres i cunami su razorili obalu nanevši velike štete od Indonezije sve do Somalije u Africi, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji.
Pakistan – 8. oktobra 2005. godine
U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale poginulo je više od 75.000 ljudi, velika većina njih u severozapadnoj pograničnoj provinciji Pakistana i zoni države Kašmir pod upravom Pakistana. Oko 3,5 miliona ljudi je raseljeno.
Indonezija – 26. maja 2006. godine
U snažnom zemljotresu u indonezijskoj regiji Džogdžakarta poginulo je skoro 6.000 ljudi, a 1,5 miliona ostalo bez krova nad glavom.
Solomonska ostrva – 2. aprila 2007. godine
Zemljotres magnitude 8,1 pogodio je na dubini od 10 kilometara u blizini glavnog grada provincije Solomonovih ostrva Gizo. Cunami koji je usledio ubio je 52 osobe i uništio nekoliko sela.
Kina – 12. maja 2008
Snažan zemljotres magnitude 8,0 pogodio je kinesku jugozapadnu provinciju Sečuan, ostavivši više od 87.000 mrtvih ili nestalih.
Samoa – 29. septembra 2009. godine
Snažan podmorski zemljotres magnitude 8,1 pogodio je region ostrva Samoa i izazvao cunami koji je ubio desetine ljudi i oštetio kuće. Stradalo je ukupno 192 ljudi.
Indonezija – 30. septembra 2009. godine
Zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale pogodio je južnu obalu Sumatre u Indoneziji.
Epicentar zemljotresa bio je 45 kilometara severozapadno od Padanga. Hiljade je povređeno, a oštećeno je više od 130.000 kuća. Stradalo je ukupno 1.117 ljudi.
Haiti – 12. januara 2010
Katastrofalni zemljotres magnitude 7,0 pogodio je Haiti, u kojem je poginulo između 250.000 i 300.000 ljudi. To je uništilo veći deo glavnog grada Port-o-Prensa i ostavilo Haićanima očajničku potrebu za hranom i skloništem.
Nakon njega, zabeleženo je još 30-ak manjih zemljotresa, od čega desetak — magnitude veće od 5 stepeni. U zemljotresu je oštećena većina bitnih zgrada u prestonici, uključujući predsedničku palatu, zgradu Narodne skupštine Haitija, katedralu i najmanje jednu bolnicu.
Do 24. januara zabeleženo je najmanje 52 naknadna šoka jačine 4,5 ili više. Procenjuje se da je potresom bilo pogođeno tri miliona ljudi. Istorija nacionalnog duga, štetne trgovinske politike drugih zemalja i strane intervencije u nacionalne poslove doprinele su postojećem siromaštvu i lošim uslovima stanovanja, što je znatno povećalo broj smrtnih slučajeva usled katastrofe.
Kina – 14. aprila 2010. godine
Zemljotres jačine 6,9 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je okrug Jušu u severozapadnoj kineskoj provinciji Ćinghaj i ostavio hiljade mrtvih i nestalih. Stradalo je ukupno oko 3.000 ljudi.
Novi Zeland – 22. februara 2011. godine
Plitki zemljotres magnitude 6,3 pogodio je 10 kilometara jugoistočno od Krajstčerča na južnom ostrvu Novog Zelanda izazvavši veliku štetu. Stradalo je oko 185 ljudi.
Japan – 11. marta 2011. godine
Skoro 18.900 je poginulo kada je cunami, izazvan ogromnim podvodnim zemljotresom magnitude 9,0, udario na severoistočnu obalu Japana, izazvavši nuklearnu krizu u atomskoj elektrani Fukušima Daiči.
Nuklearna elektrana obuhvata šest nuklearnih reaktora tipa BWR u vlasništvu TEPKO kompanije. Reaktori 4, 5 i 6 su bili ugašeni u vreme zemljotresa radi održavanja i inspekcije. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do velikog zemljotresa.
Nakon toga veliki talas cunami je udario u ove reaktore i poplavio celo područje. Kao posledica toga, dizel agregati koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora su ostali bez dovoda električne energije. Narednih nekoliko dana došlo je do delimičnog topljenja jezgra reaktora 1, 2 i 3 kao i eksplozije vodonika koji je uništio krovove zgrade gde se nalaze reaktori. Zbog straha od širenja radijacije, stanovništvo je evakuisano iz oblasti 20 kilometara oko nuklearne centrale.
Turska – 23. oktobra 2011. godine
Zemljotres jačine 7,2 stepena po Rihterovoj skali potresao je istočnu Tursku, ostavivši stotine mrtvih i najmanje 4.150 povređenih. Spasioci su izvukli živog 13-godišnjeg dečaka iz ruševina skoro pet dana nakon što se zemljotres dogodio, izazvavši nacionalnu senzaciju. U ovoj katastrofi je stradalo više od 600 ljudi.
Iran – 11. avgusta 2012. godine
U dva zemljotresa jačine 6,3 i 6,4 stepeni Rihterove skale, stotine mrtvih i više od 3.000 povređenih u blizini iranskog grada Tabriza.
Zvaničnici su rekli da je polovina od 600 sela koja se nalaze u zoni katastrofe oštećena ili uništena. Stradalo je ukupno 306 ljudi.
Pakistan – 24. septembra 2013. godine
Potres jačine 8,3 po Rihteru dogodio se na dubini od 20 kilometara severoistočno od Avarana, pri čemu je poginulo više od 800 ljudi.
Jedna od najsiromašnijih oblasti u zemlji, više od 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
Kina – 3. avgusta 2014. godine
Zemljotres jačine 6,2 stepena Rihterove skale dogodio se u blizini okruga Ludijan u provinciji Junan ubivši stotine ljudi i povredivši hiljade.
Desetine loše izgrađenih zgrada takođe su se srušile u zemljotresu. Ukupan broj stradalih iznosio je oko 729.
Nepal – 25. aprila 2015. godine
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je istočni nepalski okrug Lamjung na dubini od 8,2 km. Zemljotres, uključujući masivni naknadni potres u maju, ubio je i povredio hiljade i uništio drevne spomenike, uključujući Uneskovu baštinu Trg Basantapur Durbar u Katmanduu.
Katastrofa je takođe pokrenula lavinu na Mont Everestu i dolini Langtang. Stotine su ostale bez krova nad glavom. Zemljotres je usmrtio više od 9.000 ljudi.
Italija – 24. avgusta 2016. godine
Zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je region Apenina u centralnoj Italiji, ubivši skoro 300 ljudi. Većina objekata u zoni zemljotresa nije imala seizmičku zaštitu, ali su se neke od onih koje jesu takođe raspale.
Od 30. avgusta 2016, prvi zemljotres je praćen sa najmanje 2.500 naknadnih potresa. Potres i veliki broj naknadnih potresa osetili su se širom centralne Italije (od Riminija do Napulja), uključujući Rim, Firencu i Bolonju.
Lokalna škola je bila prvo mesto koje je popravljeno i ponovo otvoreno za javnost 15. septembra 2016. godine.
Indonezija – 7. decembra 2016. godine
Zemljotres jačine 6,4 stepena Rihterove skale u indonezijskoj provinciji Aceh sravnio je popularne pijace, džamije i druge zgrade u regionu u blizini Banda Aceha, koji je slavno pogođen cunamijem 2004. godine. Stradalo je oko 100 ljudi.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Meksiko – 7. septembra 2017. godine
Najsnažniji zemljotres koji je pogodio Meksiko u više od 80 godina, zemljotres magnitude 8,1 pogodio je područje u blizini grada Jučitan na južnoj obali zemlje, u onome što je opisano kao „najstrašniji trenutak u istoriji“.
Vlasti su upozorile na naknadne potrese i, zaista, još jedan snažan potres pogodio je zemlju samo 10 dana kasnije. Stradalo je oko 90 ljudi.
Meksiko – 19. septembra 2017. godine
Snažan zemljotres magnitude 7,1 pogodio je centralni Meksiko, srušivši najmanje 44 zgrade u glavnom gradu Meksiko Sitiju, jednom od najvećih gradova na svetu.
Jako podrhtavanje je trajalo oko 20 sekundi. Njegov epicentar bio je oko 55 km južno od grada Puebla u Meksiku. Zemljotres je izazvao štetu u meksičkim državama Puebla i Morelos i u oblasti Velikog Meksiko Sitija. 370 ljudi je poginulo u zemljotresu i srodnim ruševinama zgrada, uključujući 228 u Meksiko Sitiju, a više od 6.000 je povređeno.
Potres se slučajno dogodio na 32. godišnjicu zemljotresa u Meksiko Sitiju 1985. godine, u kojem je poginulo oko 10.000 ljudi. Zemljotres iz 1985. godine je obeležen i nacionalna vežba protiv zemljotresa održana je u 11 časova po lokalnom vremenu, samo dva sata pre zemljotresa 2017. godine.
Albanija – 26. novembar 2019. godine
Severozapadnu Albaniju je 26. novembra 2019. pogodio zemljotres jačine 6,4 sa epicentrom 16 kilometara. Zemljotres je trajao najmanje 50 sekundi i osetio se u glavnom gradu Albanije Tirani, kao i na mestima kao što su Bari, Taranto i Beograd.
Maksimalni intenzitet osećanja bio je VIII (teški) na modifikovanoj Merkali skali intenziteta. U zemljotresu je poginula ukupno 51 osoba, a povređeno je oko 3.000 ljudi. Bio je to drugi zemljotres koji je pogodio region u razmaku od tri meseca.
Bio je to najjači zemljotres koji je pogodio Albaniju u više od 40 godina, najsmrtonosniji zemljotres u poslednjih 99 godina i najsmrtonosniji zemljotres na svetu 2019. godine.
Hrvatska – 29. decembar 2020. godine
Otprilike u 12:20 po srednjeevropskom vremenu 29. decembra 2020., zemljotres magnitude 6,4 stepeni pogodio je centralnu Hrvatsku, sa epicentrom koji se nalazi otprilike 3 km zapadno-jugozapadno od Petrinje.
Maksimalni intenzitet osećanja procenjen je na VIII (Jako štetno) do IKS (Destruktivno) na evropskoj makroseizmičkoj skali. Pre ovog događaja bila su tri predšoka, od kojih je najjači prethodnog dana imao magnitudu od 5,2.
Zemljotres su pratili brojni naknadni potresi, od kojih je najjači imao magnitudu od 4,9. Najviše su pogođena područja u Sisačko-moslavačkoj županiji i drugim obližnjim hrvatskim županijama, kao i u nekim od obližnjih područja Bosne i Slovenije.
Potvrđeno je da je sedam osoba poginulo, dok je 26 povređeno, dok je šest osoba zadobilo teške povrede. Prvi izveštaji pokazuju da su u Petrinji uništeni mnogi objekti. Gradonačelnik Petrinje Darinko Dumbović rekao je da je polovina grada uništena.
BONUS VIDEO: Devojčica izvučena iz ruševina u Karanmarašu