Najmoćnija svetska banka objavila je analizu scenarija za kraj rata u Ukrajini: Postoje četiri opcije, ne zna se koja je gora za Kijev

Novoformirani Centar za geopolitiku ove investicione banke, koji je predstavljen kao servis za "pomoć klijentima u suočavanju sa globalnim izazovima", u svom izveštaju navodi da je za ruskog lidera Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na pomolu "kraj igre".

Istovremeno, u analizi se napominje da trajnost bilo kakvog dogovora zavisi od toga "u kojoj meri su zadovoljavajući" ukrajinski i zapadni ustupci Putinu, kao i od jačine bezbednosnih garancija za Ukrajinu, prenosi nezavisni ruski medij Meduza.

Najbolji scenario "Južna Koreja", najgori "Belorusija"

U izveštaju se dalje analiziraju četiri moguća ishoda mirovnih pregovora, povlačeći paralele sa drugim sukobima i dodeljujući svakom od njih procenu verovatnoće ostvarenja. Ni u jednom od tih scenarija se ne pretpostavlja da će Ukrajina povratiti punu kontrolu nad svojom teritorijom niti da će se pridružiti NATO-u.

Prema analizi, verovatnoća za "najbolji" i "najgori" scenario za Kijev - nazvani "Južna Koreja" i "Belorusija" - iznosi po 15 odsto.

Scenario "Južne Koreje" predviđa stacioniranje evropskih "snaga bezbednosti" u Ukrajini, uz američku garanciju u obliku "obećanja o bezbednosnoj pomoći i obaveštajnoj podršci", čime bi se obezbedila stabilnost teritorije pod kontrolom Kijeva, odnosno oko 80 odsto Ukrajine.

Nasuprot tome, scenario "Belorusije" predviđa da se SAD povlače iz Ukrajine - ili da se to doživi kao da menjaju stranu - dok Evropa ne uspeva da pojača svoju podršku.

„Rusija bi čvrsto ostala pri svojim maksimalističkim zahtevima i tražila potpunu kapitulaciju Ukrajine, pretvarajući državu u vazala Moskve“, navodi se u izveštaju. „U tom scenariju, Rusija bi efektivno dobila rat, podelila Zapad i nepovratno preokrenula svetski poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata.“

Najverovatniji scenario je "Gruzija"

Prema analitičarima, najverovatniji scenario, sa šansom ostvarenja od 50 odsto, jeste "Gruzija", okarakterisan kao "ne naročito sjajan". U ovom scenariju, strane trupe ne bi kročile na ukrajinsku teritoriju, a izostala bi i snažna vojna podrška, što bi zemlju dovelo u rizik od nastavka nestabilnosti, zastoja u integraciji u Evropsku uniju i NATO, i "postepenog povratka u rusku sferu uticaja".

Preostali, četvrti scenario, nazvan "Izrael", ima 20 odsto šansi za realizaciju i ocenjuje se kao "još uvek prihvatljiv". U tom scenariju, Ukrajina bi nastavila da prima "snažnu" i "trajnu" zapadnu vojnu i ekonomsku podršku, ali "bez značajnijeg prisustva stranih snaga" na svojoj teritoriji.

Kako se navodi, to bi "verovatno i dalje omogućilo Ukrajini da se pretvori u vojnu tvrđavu, nastavi modernizaciju oružanih snaga i na kraju uspostavi sopstvenu silu odvraćanja. Međutim, rat bi uvek bio pred njenim vratima", zaključuje se u izveštaju.