Najgora noćna mora Ukrajine juriša ka Beloj kući

Senator iz Ohaja Džej Di Vens je na republikanskoj nacionalnoj konvenciji nominovan za potpredsednika Donalda Trampa.

"To je loše za nas, ali je to užasna vest za Ukrajinu", rekao je jedan visokokopozicionirani evropski diplomata u Vašingtonu.

Loše vesti za Stari kontinent

Strane diplomate i posmatrači često su Trampovu stvarnu politiku nazivali "crnom kutijom", rekavši da je nemoguće sa sigurnošću znati šta će nepredvidivi lider uraditi kada bude na vlasti.

Neki su se umirili, sugerišući da bi imena koja se navode za najviše pozicije, poput bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajena, zadržala spoljnopolitički status kvo dok se Tramp fokusira na unutrašnje poslove.

Ali buduća Trampova administracija sada ima mnogo energičnijeg kandidata koji će podsticati Trampov skepticizam prema Ukrajini i Evropi, istovremeno praktikujući agresivnu trgovinsku i spoljnu politiku širom sveta.

"Senator Vens je bio jedan od vodećih protivnika novog paketa pomoći Ukrajini prošlog proleća i izrazio je ravnodušnost prema onome što se dešava u tom ratu. Odabravši Vensa za svog potpredsednika, Tramp je poslao veoma jasan signal američkim glasačima o spoljnoj politici", rekao je Majkl Mekfol, direktor Instituta za međunarodne studije "Friman Spogli" i bivši ambasador u Rusiji.

Prema njegovim rečima, ovo je u potpunoj suprotnosti sa politikom koju sada vode Džozef Bajden i Kamala Haris.

"Strategija spoljne politike predsednika Bajdena radikalno je u suprotnosti sa Trampovim pristupom. Bajden i Haris su promovisali demokratiju i suprotstavili se autokratama. Tramp i Vens nisu obraćali pažnju na unapređenje demokratije u inostranstvu i umesto toga su prihvatili autokrate", kaže Mekfol.

Kritike administracije

U javnosti, Vens je kritikovao američke pakete pomoći Ukrajini i zalagao se za pregovore sa Rusijom, iako je Ukrajina rekla da ne želi da vodi razgovore sa Putinom. On je optužio Bajdenovu administraciju da na mikro nivou upravlja izraelskim ratom u Gazi i rekao da bi Amerika trebalo da "omogući Izraelu da zaista završi posao".

On se zalagao za obuzdavanje Kine, rekavši da je Amerika "previše tanka" u Evropi, ističući da su neophodna agresivna ograničenja trgovine i zaštita intelektualne svojine protiv Kine.

Zahtevao je da evropske zemlje uplaćuju veći deo svog BDP-a za finansiranje NATO saveza.

"Mislim da je Vens izabran barem delimično zbog svoje spoljne i trgovinske politike. Vens je predstavnik ove nove desnice koja raste u Republikanskoj stranci. Oni su mnogo više nacionalistički, donekle protekcionistički, antiimigrantski. Tramp je bio taj koji je u velikoj meri inicirao ovo još 2016. godine, a Vens je postao jedan od kongresnih lidera", rekla je Ema Ešford, viši saradnik "Stimson centra" u Vašingtonu.

Najveći donatori su se navodno angažovali u pokušaju da obezbede nominaciju za Vensa u poslednjim satima. Prema portalu "Akiosu", među njima su Ilon Mask, Taker Karlson i Dejvid Saks. Sva trojica su bili skeptični prema podršci Džozefa Bajdena ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, a Saks je na bini republikanske nacionalne konvencije rekao da je Bajden "isprovocirao, da, isprovocirao, Ruse da napadnu Ukrajinu pričajući o proširenju NATO-a".

Oni su takođe povezani sa većom grupom tehnoloških milijardera iz Silicijumske doline. U međuvremenu, izbor Vensa za potpredsednika je iznenadio i neke tradicionalne republikance.

Zapaljive izjave

"Vens bi kapitulirao pred Rusijom i žrtvovao bi slobodu naših saveznika u Ukrajini", napisala je bivša kongresmenka Liz Čejni, koja je postala otvoreni Trampov kritičar.

Vens je sebe predstavio kao modernu priču o uspehu, a za Trampa se kaže da ga je izabrao zbog njegove prošlosti i prisustva na sceni koliko i zbog njegove politike.

"Mislim da je smešno što smo fokusirani na ovu granicu u Ukrajini. Moram biti iskren sa vama: baš me nije briga šta će se desiti u Ukrajini na ovaj ili onaj način", rekao je Vens u jednom podkastu.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, on je Evropi uputio ono što su njegovi saveznici nazvali "pozivom za buđenje", u kom je umanjio pretnju koju predstavlja ruski lider i rekao da SAD ne mogu da proizvedu oružje potrebno za snabdevanje Ukrajine da nastavi rat.

"Ne mislim da je Vladimir Putin egzistencijalna pretnja Evropi, a u meri u kojoj jeste, to opet sugeriše da Evropa mora da preuzme agresivniju ulogu u sopstvenoj bezbednosti", rekao je Vens.

Vens je takođe rekao da veruje da će se rat u Ukrajini "završiti mirovnim sporazumom", što je izgleda podržao mađarski premijer Viktor Orban, koji je putovao na "mirovnu misiju" u Moskvu, Kijev, Vašington i Peking. Svratio je i do Trampovog imanja Mar a-Lago, odakle je napisao da će Tramp posle izbora početi da se ponaša kao "mirovni posrednik" , čak i pre svoje inauguracije.

"Da, Tramp će na kraju određivati politiku prema Ukrajini. Ali izbor Vensa nam govori sve što treba da znamo o tome kako Tramp želi da pristupi Ukrajini ako postane predsednik. Ukrajina nema članstvo u NATO-u, ukinuće vojnu i ekonomsku pomoć i primoraće Zelenskog da sedne za pregovarački sto sa Putinom", napisao je Serhij Kudelia, profesor političkih nauka na Univerzitetu Bejlor.

U svom govoru, Vens je takođe rekao da ne veruje da bi SAD trebalo da se povuku iz NATO-a ili da "napuste Evropu", ali da bi Vašington trebalo da se "okrene" ka Aziji, što znači ka agresivnijoj politici obuzdavanja Kine.

"Sjedinjene Države moraju više da se fokusiraju na istočnu Aziju. To će biti budućnost američke spoljne politike u narednih 40 godina, i Evropa mora da se pomiri sa tom činjenicom", poručio je on.