0
Bivši visoki zvaničnik FBI-ja Čarls Mekgonigal uhapšen je zbog kršenja sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, tako što je pomagao ruskom oligarhu Olgedu Deripaski da pomenute sankcije izbegne, ali i jer je radio na njihovom ukidanju. On je za ove usluge primao novac od Deripaske, koji je ovdašnjoj javnosti poznat zbog veza sa Crnom Gorom i navodne saradnje sa predsednikom te zemlje Milom Đukanovićem.
Mekgonigal je uhapšen zajedno sa bivšim ruskim diplomatom, a suočeni su sa optužbama za pranje novca i zaveru.
Prema navodima federalnih tužioca, 54-godišnji Mekgonigal, koji je bio zadužen za kontraobaveštajnu službu FBI u Njujorku pre penzionisanja 2018. godine, i bivši ruski diplomata Sergej Šestakov prekršili su sankcije SAD tako što su pristali da pruže usluge ruskom milijarderu i industrijalcu Olegu Deripaski.
Deripaska (55) je nekada bio najbogatiji čovek Rusije i jedan od bliskih saradnika Vladimira Putina. Kao i drugim oligarsima, SAD i EU su mu uvele sankcije nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Kako sada tvrde američki tužioci, Mekgonigal je pokušavao da ukine sankcije Deripaski. Oni su navodno koristili fiktivne kompanije kao druge strane u ugovoru u kojem su navedene usluge koje treba da budu izvršene, koristeći falsifikovani potpis na tom ugovoru i koristeći iste fiktivne kompanije da šalju i primaju uplate od Deripaske.
Mekgonigal se suočava sa odvojenim optužbama da je uzeo gotovinu od dok je još služio u FBI-ju, „od osobe koja je imala poslovne interese u Evropi i koja je bila zaposlena u stranoj obaveštajnoj službi“.
Deripaska i Crna Gora
Ime Olega Deripaske, iako se sada mahom pominje u američkim medijima, dobro je poznato i javnosti na Zapadnom Balkanu.
Crna Gora privukla je pažnju Deripaske ranih 2000. godina. Omiljeni oligarh ruskog predsednika Vladimira Putina privatizovao je u toj zemlji Kombinat aluminijuma, koji je bio zadužen za proizvodnju polovine crnogorskog izvoza.
Kako je retko kad uspevao da odoli prilici da se umeša u političku delatnost, od 2005. godine podržava nezavisnost Crne Gore. Kao vid pomoći crnogorskim vlastima ponudio je i svoje savetnike, među kojima je Pol Manafort.
Tako je Crna Gora postala ključna lokacija saradnje Manaforta i Deripaske. Ipak, ljubav Crne Gore i Deripaske na kratko prekinuta je kada su kompanije u vlasništvu ruskog oligarha pokrenule arbitražne postupke protiv države. Apelacioni sud u Švedskoj presudio je 10. novembra u korist Crne Gore povodom zahteva Deripaske da se poništi arbitražna odluka iz 2019. godine vezana za postupak privatizacije „Kombinata aluminijuma Podgorica AD“ (KAP) i „Rudnika boksita AD Nikšić“.
Takođe, sud je naložio Deripaski da Crnoj Gori nadoknadi troškove postupka pred tom institucijom u ukupnom iznosu od 628.456 evra i 86.075 dolara.
On je, uprkos svemu, nastavio da pomaže zemlju u kojoj je stekao veliku količinu novca, pa je tako njegova fondacija „Volnoe Delo“ donirala Kliničkom centru Crne Gore jednu od najmodernijih laboratorija za PCR testiranje koja, kako je saopšteno, može da analizira do 600 testova dnevno.
Zemljište na udaru
Nakon uvođenja sankcija Rusiji, crnogorske vlasti pokrenule su postupak koji će preispitati kako je ruskom oligarhu Deripaski prodato zemljište na jednoj od najboljih lokacija u toj zemlji.
Deripaska se već nalazi pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog povezanosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Tadašnji crnogorski premijer Zdravko Krivokapić najavio je da će imovina Deripaske u Crnoj Gori biti pod lupom nadležnih organa. Prema njegovom mišljenju, vladavina Demokratske partije socijalista (DPS) omogućila je bogatim Rusima da za nižu naknadu kupe posede u Crnoj Gori, i to na najatraktivnijim lokacijama.
Ove navode potvrdio je i tadašnji direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Dejan Vukšić, koji tvrdi da je Deripaski prodat kompleks zemljišta u Platamunima za devet evra po metru kvadratnom, a reč je o najatraktivnijem delu crnogorske obale.
Kompleks objedinjuje dve spojene palate, koje su obložene mermerom i prostiru se na 1.600 kvadrata. Osim dve centralne građevine, on poseduje i devet manjih turističkih vila imaju od 100 do 300 kvadata. Njegova kompanija je 2010. godine od Opštine Kotor dobila građevinsku dozvolu za gradnju turističkih kapaciteta, da bi godinu kasnije bila izdata i dozvola za prateće sadržaje. Turistički kompleks opasan je pet metara visokim kamenim zidom, kome je prilaz strogo zabranjen i ima privatno obezbeđenje.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Bivši predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović javno je pitao predsednika te zemlje Mila Đukanovića ko je od njih dvojice ruskom oligarhu Olegu Deripaski prodao zemljište na crnogorskom primorju i oštetio državu za više od 100 miliona evra.
Specijalno državno tužilaštvo (SDT) najavilo je da će ispitati ove navode, ali slučaj Olega Deripaske u Crnoj Gori do sada nije dobio epilog.
BONUS VIDEO Italijanske vlasti konfiskovale megajahtu koja se vezuje za Vladimira Putina