Može li se jedna od najvećih svetskih sila da se reši svoje "prljave" navike

Kina je najveći svetski proizvođač emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pre godinu dana, kineski predsednik Si Đinping obećao je da će emisija ugljenika koji proizvodi njegova zemlja dostići vrhunac do 2030. godine, ali da će postići neutralnost već do 2060. godine, piše Gardijan.Prošlog meseca je najavio da će Kina prestati da gradi nove projekte na ugalj u inostranstvu, što su mnogi analitičari ocenili kao značajan korak u borbi protiv globalnih emisija ugljenika.Takođe, ubrzo nakon što je preuzeo dužnost, Si je počeo da planira niskougljenični i održivi razvoj „gradova zasnovanih na resursima“. Međutim, Kina se od septembra suočava sa sopstvenom dilemom oko uglja, dok nestašica struje širi po ključnim regionima.Kako bi se izborili sa krizom, zvaničnici su početkom ovog meseca izdali naređenje za više od 70 rudnika kojim se traži povećanje proizvodnje uglja za skoro 100 miliona tona.

Provincija Šensi 29. septembra obećala je da će isporučivati ugalj u 14 regiona širom Kine kako bi tokom zime obezbedili dovoljno energije.Izvan Kine postoji strah da Peking neće ispoštovati obećanja o dekarbonizaciji. Tome je dodatno doprinelo to što je Si otkazao dolazak na klimatski samit Cop26.Od rudnika živi 37 miliona ljudiZa stanovnike Šensija, međutim, kinesko oslanjanje na prljavi ugalj jedini je izvor prihoda od koga živi 37 miliona ljudi.„Ne radi se o tome da li se Kina na kraju može manje da se oslanja na ugalj, već se radi o tome šta će biti sa provincijom poput naše“, rekao je za "Observer" klimatski aktivista Vang.“Kao aktivista, naravno da bih voleo da vidim kako se moj rodni grad udaljava od uglja. Na kraju krajeva, odrastao sam samo znajući da je nebo sivo, a ugalj jedini izvor energije. Ali takođe se brinem šta će se dogoditi sa provincijom čija ekonomija u velikoj meri zavisi od industrije uglja i milionima ljudi čija egzistencija zavisi od njih”, dodao je.Meštani od industrije žive, hiljade njih radi u rudnicima kako bi prehranili porodice. Mnogi od njih u rudinicima ostave i život. U deceniji između 2000. i 2010. godine, u Kini je poginulo 4.870 rudara. U Sjedinjenim Državama taj broj je iznosio samo 33. Broj stradalih je počeo dramatično da se smanjuje u poslednjoj deceniji, jer je vlada uvela stroga sigurnosna pravila za vlasnike rudnika i mnoge rudnike proglasila državnom svojinom.https://twitter.com/NMacbean/status/1449641335326220288Han Džisong, 50-godišnji bivši rudar iz Fengianga, rekao je da je da njegovog starijeg brata udario minski automobil i zbog čega je u bolnici proveo oko šest meseci .„On je ostao invalid za ceo život. Ali uprkos svim tragedijama, nerealno je da se Kina odmakne od uglja. Videli ste da nedavnu nestašicu struje koja je zadesila državu. Sada vlada mora ponovo da otvori rudnike uglja kako bi zadovoljila rastuću potražnju. To će uvek biti dilema", rekao je Han.To je realno stanje stvari koje su visoki zvaničnici otvoreno priznali.„Kineskom energetskom strukturom dominira energija uglja. Ovo je objektivna realnost. Nemamo drugog izbora. Neko vreme ćemo morati da koristimo energiju uglja kao tačku fleksibilnog prilagođavanja", rekao je u aprilu Su Vei, zamenik generalnog sekretara Nacionalne komisije za razvoj i reforme u Pekingu.Lokalni zvaničnici već duže vreme govore o tranziciji. Kada je ekonomija Lulianga cvetala pre deceniju, milijarde su se slivale u izgradnju puteva i stambene zgrade. Ali do 2015. godine ponuda je daleko premašila potražnju. Zajedno sa smanjenjem potrošnje uglja, lokalna ekonomija je doživela krah, a gradonačelnik je otpušten zbog optužbi za korupciju.BONUS VIDEO: Rudnik soli u Poljskoj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortirudniksolipoljskads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2351087"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram