Može li Izrael da ratuje na pet frontova istovremeno? Preti sveopšti rat na Bliskom Istoku, a evo ko su akteri

U napadima na Liban i Hezbolah poginulo je više stotina osoba tokom poslednjih dva dana i povređeno više hiljada ljudi. Nakon što su vojni zvaničnici proglasili novu fazu rata, izraelske snage su izvele niz udara, uključujući eliminaciju visokog komandanta Hezbolaha. Libansko ministarstvo zdravlja je saopštilo da je među poginulima najmanje 50 dece i 94 žen4, preneo je Rojters. To je dovelo do optužbi da Izrael sprovodi "istrebljenje". Izraelski ministar odbrane i portparol IDF-a naglasili su da će učiniti sve da osakate vojne sposobnosti Hezbolaha.

Hezbolah je značajno ojačao od 2006. godine, kada je imao oko 15.000 raketa, dok se sada procenjuje da ima između 150.000 i 200.000 raketa, uključujući precizne projektile i dronove. Njihova vojna moć predstavlja ozbiljnu pretnju, dok Izrael, zahvaljujući američkoj podršci, ima superiornije vojne kapacitete. Sukob bi mogao da izazove još katastrofalnije posledice za civile u Izraelu i Libanu, gde se procenjuje da bi oko milion ljudi moglo biti raseljeno. UN upozorava na humanitarnu krizu u Libanu, koji već ima ozbiljne probleme s siromaštvom i resursima.

Smatra se da je Mosad prošlog utorka organizovao jedan od najštetnijih tajnih napada u poslednje vreme, ranivši hiljade članova Hezbolaha eksplodirajućim pejdžerima i voki-tokijima. Zatim je u petak IDF izvršila osvetnički udar kojim je eliminisan najviši komandant Hezbolaha zajedno sa još 37 pripadnika policije i civila, pre nego što je nastavljeno bombardovanje iz vazduha tokom vikenda i jutros.

Izraelski ministar odbrane Joav Galan i portparol IDF kontraadmiral Danijel Hagari kažu da će „učiniti sve što je potrebno“ da osakate vojne sposobnosti Hezbolaha i omoguće raseljenim stanovnicima sa severnih teritorija Izraela da se bezbedno vrate kućama. U međuvremenu, lider Hezbolaha Hasan Nasralah obećao je da će nastaviti borbu dok se ne postigne dogovor o prekidu vatre u Gazi, a zamenik lidera Naim Kasem je izjavio da grupa sada ulazi u „neograničenu bitku“ sa Izraelom.

Ovakvi događaji naveli su mnoge analitičare da upozore da se nasilje u regionu sada približava neodrživom nivou, povećavajući izglede za sveopšti rat između Izraela i njegovih brojnih neprijatelja.

Veće naoružanje Hezbolaha

Kao što smo već naveli, Hezbolah sada ima mnogo veće naoružanje nego ranije. Izraelski institut za studije nacionalne bezbednosti (INSS) potvrđuje procenu da arsenal grupe broji 150.000 do 200.000 raketa, uključujući „stotine“ preciznih projektila i hiljade dronova. Hezbolah se takođe može pohvaliti nizom protivtenkovskih i protivvazdušnih sistema, flotom od hiljada dronova i desetinama tenkova i oklopnih vozila, i tvrdi da ima do 100.000 aktivnih boraca - iako INSS procenjuje da je taj broj verovatnije 25.000 do 50.000. Poput Hamasa, Hezbolah ima široku mrežu tunela duž libansko-izraelske granice koja služi kao strateško sredstvo za tajno kretanje, skladištenje i gerilsko ratovanje.

Ipak, izraelska vojna sposobnost je i dalje superiorna. SAD ga već dugo podržavaju sa 3,3 milijarde dolara godišnjeg finansiranja koje je odobrio Kongres, plus još 500 miliona dolara za tehnologiju raketne odbrane koja ga štiti od raketa i dronova.

Žanina Henis-Plasšart, specijalna koordinatorka UN-a za Liban, upozorila je da se region nalazi na ivici katastrofe, naglašavajući da nema vojnog rešenja koje bi povećalo sigurnost bilo kojoj strani. Ako Izrael i Hezbolah nastave s vojnim akcijama, Izrael će se suočiti s mogućim napadima Irana, koji je glavni finansijer i podržavalac i Hezbolaha i Hamasa.

Iran i Hezbolah

Iran je već izveo jedan ozbiljan napad na Izrael otkako je počela eskalacija, ispalivši oko 200 raketa i dronova u aprilu, iako su većinu projektila presrele izraelske vazdušne odbrane. Nakon atentata na bivšeg vođu Hamasa, Ismaila Hanijeha, iranski lider je obećao osvetu da će se osvetiti.

Hezbolah se često naziva "dragulj u kruni" Iranske osovine otpora, koja obuhvata i druge grupe poput Huta u Jemenu. Iako su vojne snage Izraela superiornije, Iran poseduje značajne kapacitete raketa i dronova.

Mnogi analitičari smatraju da je koordinisani napad Irana i njegovih saveznika malo verovatan zbog rizika od američke vojne reakcije. Bivši američki vojni zvaničnici ukazuju na to da bi Izrael mogao koristiti svoje nuklearne resurse u slučaju direktnog napada. U tom scenariju, očekuje se da bi SAD takođe izvela ofanzivne akcije protiv Irana, verovatno u saradnji s Izraelom.

U pokušaju da odvrati iranski napad, američki ministar odbrane Lojd Ostin je prošlog meseca naredio raspoređivanje dva nosača aviona - USS Abraham Lincoln i USS Theodore Roosevelt - u Bliski istok. Tamo su stigli i avioni F-22 Raptor, kao i podmornica sa krstarećim raketama USS Georgia.

Čini se da je najgori scenario, od kojeg strahuju izraelski stručnjaci za odbranu, koordinisan napad u kojem Iran, Hezbolah i drugi saveznici pokreću talas za talasom raketnih i bespilotnih udara koji preplavljuju izraelsku protivvazdušnu odbranu i razaraju gradove.

Hamas značajno oslabio

Pre napada 7. oktobra, palestinski Hamas je imao između 20.000 i 30.000 boraca u svojim redovima. Njihove snage su bile dobro opremljene oružjem iz Irana, Sirije i Libije, a procenjuje se da su posedovali oko 30.000 raketa kratkog i srednjeg dometa. Međutim, nakon skoro godinu dana intenzivnih sukoba, vojne sposobnosti Hamasa su značajno oslabile, a preostalo je između 9.000 i 12.000 aktivnih boraca.

Hamas se suočava s izazovima u sprovođenju ofanzivnih operacija, ali njegova sposobnost za gerilski rat i napade ostaje. Njihova mreža tunela može omogućiti nove operacije protiv Izraela, a preostali arsenali raketa mogu prouzrokovati značajnu štetu.

Izraelsko raspoređivanje trupa u Filadelfijskom koridoru između Gaze i Egipta takođe je poslužilo za suzbijanje krijumčarskih napora za snabdevanje boraca Hamasa preko njihove zamršene mreže tunela.

Iako Iran i Hezbolah nesumnjivo predstavljaju glavne pretnje bezbednosti Izraela, postoji nekoliko drugih članova iranske takozvane Osovine otpora koji bi mogli biti umešani u širi sukob.

Potencijalno uključenje Huta i drugih milicija u sukob

Teško naoružana pobunjenička grupa Huti – šiitska milicija koju podržava Iran – postala je istaknuta u Jemenu 2014. godine.

Dakle, sem Irana i Hezbolaha, drugi članovi Iranske osovine otpora, poput Huta, pobunjenika u Jemenu, mogli bi se uključiti u širi sukob. Huti su već započeli napade na izraelske i zapadne ciljeve u Crvenom moru, a očekuju se dalji napadi kako se približava godišnjica 7. Oktobra.  Njegovi lideri obećali su da će stati u odbranu Hamasa nakon izraelske odmazde na napade 7. oktobra i počeli su da gađaju mnoštvo teretnih brodova i tankera sa Zapadom u Crvenom moru bespilotnim letelicama, projektilima i u nekim slučajevima naoružanim grupama za ukrcavanje.

U međuvremenu, brojne druge militantne grupe koje podržava Iran širom Iraka i Sirije imaju ograničene mogućnosti za pokretanje napada na izraelske ciljeve, pri čemu Hezbolah održava snažan otisak i u Siriji odakle bi mogao da pokrene napade na severoistok Izraela.

Posledice sukoba

Avi Melamed, bivši izraelski obaveštajni zvaničnik, naglašava da su napadi na Hezbolah prešli u novu fazu sukoba i da je Izrael uspeo da obnovi svoju  moć. On sugeriše da bi pozitivno rešenje za Izrael moglo biti da Iran pritisne Hamas na prihvatanje sporazuma o primirju, dok bi Hezbolahu bilo teško da se odvoji od sukoba nakon dužeg perioda sukoba s Izraelom.

Međutim, neki izraelski zvaničnici, uključujući bivše vojne generale, upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao dovesti do katastrofalnih posledica. Icak Brik, bivši general-major IDF-a, upozorava da Iran i njegovi saveznici imaju 250.000 projektila koji prete Izraelu, što može značiti i do 4.000 udaraca dnevno na izraelsku teritoriju. On naglašava da bi regionalni rat mogao uništiti državu Izrael, ciljajući ključne infrastrukturne objekte i naseljena područja.