0
Naučnici upozoravaju da bi vitalni sastav okeanskih struja poznat kao AMOC (Atlantic Meridional Turning Circulation) mogao da kolabira već 2025. godine, a nadolazeća katastrofa podstaknuta klimatskim promenama mogla bi da započne novu eru ekstremnih temperaturnih fluktuacija.
Važno je napomenuti da nije svaki naučnik uveren u tu procenu. I premda istraživači kažu da bi kolaps mogao da se dogodi već 2025. godine, drugi kažu da bi situacija mogla da potraje još 70 godina.
Ipak, tim naučnika predvođen Peterom Ditlevsenom, profesorom i istraživačem klime na Univerzitetu u Kopenhagenu u Danskoj predviđa da bi struje mogle da kolabiraju bilo kad između 2025. i 2095. godine, i to ukoliko se ne smanje globalne emisije ugljenika.
Ako dođe do kolapsa, veliki deo zapadnog sveta bi mogao da bude uvučen u produženo razdoblje ekstremne hladnoće – što je kontraintuitivan rezultat klimatskih promena. Prethodni kolapsi, koji su se većinom događali tokom ledenih doba pre nekoliko hiljada godina, zaista su doveli do poremećenih temperatura.
„Mislim da bi trebalo da budemo jako zabrinuti. Ovo bi bila vrlo, vrlo velika promena. To se nije dogodilo 12.000 godina“, rekao je Ditlevsen za Gardijan.
Još 2021. istraživači su upozorili da je AMOC doveden na rub kolapsa zbog klimatskih promena. Kratkoročno, taj kolaps bi mogao da uzrokuje pad temperatura u Evropi i Severnoj Americi, što bi rezultiralo produženim razdobljima ekstremne hladnoće.
A ako istorija išta znači, ulozi su značajni. Pre 12.000 godina, topljenje ogromnog ledenog jezera gurnulo je Evropu u ekstremno hladni period na gotovo nekoliko godina.
Sada, analizirajući statistike iz poslednjih 150 godina, Ditlevsen i njegov tim kažu da su izračunali s 95 odsto sigurnosti da će se AMOC srušiti između 2025. i 2095. godine.
„Kolaps AMOC-a može imati vrlo ozbiljne posledice za klimu na Zemlji, na primer, promenom načina na koji se toplota i hladnoća distribuiraju globalno. Iako se zahlađenje Evrope može činiti manje ozbiljnim, jer zemaljska kugla u celini postaje sve toplija i toplotni talasi se javljaju sve češće, ovo bi moglo da pridoda povećanom zagrevanju tropskih krajeva, gde su rastuće temperature već dovele do izazovnih životnih uslova“, ističe Ditlevsen.
Ta promena bi mogla da bude mnogo brža od inkrementalnog porasta od 1,5 stepeni Celzijusa uzrokovanog klimatskim promenama tokom jednog veka. Sa srušenim AMOC-om, gledali bismo daleko ekstremnije promene u rasponu od deset do 15 stepeni tokom samo jedne decenije.
„Naš rezultat naglašava važnost smanjenja globalnih emisija štetnih gasova što je pre moguće“, rekao je Ditlevsen.
Ali dok se istraživači generalno slažu s ovim konačnim zaključkom, nisu svi uvereni da će AMOC „da podivlja“.
Pročitajte još...
0
0
0
Naime, zaključak je u suprotnosti s najnovijim nalazima Međuvladinog odbora Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama (IPCC), koji je u svom najnovijem saopštenju utvrdio da je mala verovatnoća da će struja tek tako da kolabira u ovom veku.
„Još uvek moramo ozbiljno da shvatimo ideju da bi moglo da dođe do naglih promena u klimatskom sastavu severnog Atlantika. Ali tačna predviđanja da će se to dogoditi – i unutar ovog vremenskog okvira – to morate uzeti s rezervom“, rekao je za BBC naučnik Jon Robson.
BONUS VIDEO Požari besne u Grčkoj: Evakuacija na Rodosu, Krfu i Eviji