0
Prirodne katastrofe kao što je zemljotres jačine 6,8 po Rihterovoj skali, koji je nedavno pogodio Maroko, sa sobom donose nepredviđene i teške izazove za sve ljude koji se nađu u središtu katastrofe. Tako je Tajeb Igenbaz morao da bira da li će iz ruševina potresa koji je odneo skoro 2.500 života spasiti svog sina ili roditelje. Doneo je najtežu odluku svog života i spasio sina, a na hiljade ljudi je i dalje zarobljeno u ruševinama, jer spasioci do mnogih udaljenih sela još uvek ne mogu da stignu.
Tajeb je stočar iz male zajednice na Atlas planinama i za BBC je ispričao kako ga proganja odluka koju je morao da donese.
On je bio sa suprugom, dvoje dece i roditeljima u petak uveče u njihovoj maloj kamenoj kući kada ju je potresao najveći zemljotres u zemlji u poslednjih 60 godina.
Još uvek se delimično vidi unutrašnjost građevine koja je nekada predstavljala njegov dom. Pokazujući na ruševine, on kaže: „Tamo su bili“.
„Sve se dogodilo tako brzo. Kada se dogodio zemljotres, svi smo potrčali do vrata. Moj tata je spavao, a ja sam vikao na mamu da dođe, ali je ona ostala da ga čeka“, priseća se on.
Na drugoj strani je mogao da vidi samo ženu i ćerku.
Dok se vraćao u srušenu kuću, Tajeb je pronašao i sina i roditelje zarobljene ispod ruševina. Mogao je da vidi ruku svog sina kako viri kroz ruševine.
Znao je da mora da reaguje brzo i krenuo je u pravcu svog sina Adama, očajnički kopajući po ruševinama da bi ga izvukao.
Kada se obratio roditeljima, koji su bili zarobljeni ispod velike kamene ploče, kaže da je bilo kasno.
„Morao sam da biram između roditelja i sina. Nisam mogao da pomognem roditeljima jer im je zid pao preko polovine tela. To je tako tužno. Video sam svoje roditelje kako umiru“, u suzama kaže Tajeb, koji pokazujući na skorele mrlje na farmerkama objašnjava kako je to krv njegovih roditelja.
Sva njegova odeća je bila u srušenoj kući, a od zemljotresa nije mogao da se presvuče.
Tajeb i njegova porodica sada žive sa rođacima u improvizovanim šatorima u blizini njihove srušene kuće. Tajeb kaže da je sav novac bio u kući i da je većina njegovih koza stradala u potrsu.
„To je kao da se ponovo rodiš u novom životu. Bez roditelja, bez kuće, bez hrane, bez odeće. Sada imam 50 godina i moram da počnem ispočetka“.
Njegov sin Adam je, na svu sreću, dobro i u dresu Juventusa ne želi da napusti siguran zagrljaj svog oca.
„Tata me je spasio od smrti“, kaže on sa osmehom na licu.
Samo nekoliko minuta niz put, prema gradu Amizmiz, još jedan otac i sin stoje zagrljeni.
Abdulmadžid Džafer kaže da je bio kod kuće sa suprugom i troje dece kada je zemljotres pogodio to područje.
Njegov sin, 12-godišnji Mohamed, izašao je iz zgrade, ali je ostatak porodice ostao zaglavljen.
Abdulmadđid kaže da su mu noge bile zarobljene pod ruševinama, ali ga je izvukao komšija. Zatim je proveo dva sata pokušavajući da spasi svoju ženu i jednu od svojih ćerki. Obe su bile mrtve kada ih je konačno izvukao.
Sledećeg dana, iz ruševina je izvučeno i telo njegove druge ćerke.
Abdulmadžid (47) sada spava pod vedrim nebom preko puta svoje kuće. Može da vidi kuhinju, sa frižiderom koji još uvek stoji i odećom koja visi.
Kaže da ne može da napusti to područje jer treba da „čuva“ svoju imovinu i uspomene na svoj pređašnji život.
„To je moja kuhinja i moj frižider. Svi smo bili unutra. Sada samo gledam u to“, kaže on.
Kako je broj žrtava razornog zemljotresa koji je u petak kasno uveče pogodio Maroko skočio na 2.497 do zaključenja ovog broja, jasno je da je i veliki broj ljudi zarobljen u ruševinama. Strahuje se da je u pitanju hljade njih, do kojih spasioci verovatno neće stići.
Problem je, pre svega, u broju spasilačkih ekipa koje ne mogu da pretraže svako područje. Nakon toga, pojavili su se i nepredvidivi problemi poput temperatura i uništenih puteva do zabačenih sela.
Veliki broj ljudi će i ove nedelje provesti dane i noći napolju, pod vedrim nebom. Tamošnji meteorolozi upozoravaju da su noći već hladnije – što može dovesti do novih zdravstvenih problema.
Ukoliko temperature padaju u Marakešu, to znači da je u okolini planinskih predela još hladnije, a upravo tamo se nalaze sela do koji spasioci pokušavaju da dođu.
Putevi do istih su uski i vetroviti, a neki su delimično blokirani ogromnim stenama koje su se tokom zemljotresa kotrljale niz strma brda.
Dalje u planinama, neki putevi su potpuno neprohodni, čak i više od 48 sati nakon zemljotresa.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Težak pristup ogromnoj oblasti pogođenoj zemljotresom ometa napore za isporuku pomoći. Dok su na nekim mestima postavljeni kampovi za vanredne situacije, u drugim nepristupačnim područjima, ljudi su prepušteni sami sebi.
U selo nedaleko od grada Asni, dalje od Moulai Brahima, prva zvanična pomoć vlade stigla je u nedelju ujutro. U ovom naselju od 2.000 meštana, skoro da nema očuvanog doma.
Desetine jarko žutih šatora sada pružaju utočište ljudima čije su kuće u zemljotresu nestale. Vremena je, kako je već poznato, sve manje, dok su ljudi zarobljeni u ruševinama, a i oni koji su ostali bez domova, praktično prepušteni sami sebi.