0
Niko u Moldaviji nije dobio vakcinu protiv koronavirusa, a zdravstveni sistem ove najsiromašnije članice EU puca.
Pročitajte još:
„Drago mi je što radim u prvim redovima i što kanadski zdavstveni sistem dobro funkcioniše“, naveo je Aleku Matraguna na Fejbuku. „Ali sam tužan što sam ja vakcinisam pre moje majke koja radi u moldavskom zdravstvenom sistemu“, dodao je on.
Matraguna radi kao sonograf u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu i više od 30 godina radi kao pedijatar u Moldaviji i nema predstavu kada će ona i više od 53.300 drugih medicinskih radnika dobiti vakcinu protiv koronavirusa.
Većina zemalja zapadne Evrope već je vakcinisala svoje medicinske radnike i sada su, uprkos problemima sa proizvodnjom, krenuli sa masovnom vakcinacijom stanovništva.
Vakcina krajem februara… možda
Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja nije nabavila ni jednu jedinu vakcinu jer ne može da ih priušti.
Moldavska vlada saopštila je da prve doze očekuju tek krajem februara, mada ni to zbog glomazne i nezgrapne birokratije nije izvesno. Ukrajina, Gruzija i Jermenija su u sličnom problemu. Ovako iz prve ruke izgleda „katastrofalni moralni neuspeh“ u distribuciji vakcina u Evropi o kome je govorio šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus.
Najsiromašnije evropske zemlje oslanjaju se na Kovaks, inicijativu SZO za distribuciju vakcina najsiromašnijim. Organizacija je obećala besplatne vakcine za 20 posto populacije. Za ostatak, zemlje moraju da traže pomoć od imućnijih suseda. To, piše Gardijan, teško da je rešenje za globalnu pandemiju. U svetu koji je blisko povezan nijedna zemlja nije bezbedna ako svaka zemlja nije bezbedna.
U periodu od maja do decembra 20020. stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21 procenat u poređenju sa istim periodom 2019. Zdravstveni sistem je preplavljen.Jedan stariji čovek bolestan od korone morao je satima da čeka na hladnom, u dvorištu, krevet u bolnici.
Smrt u toaletu
Prošlog proleća, javnost su na kratko šokirali snimci pacijenata iz bolnica u provinciji bez grejanja i tekuće vode. U jednoj bolnici, pacijent je preminuo u toaletu a osoblje koje nije imalo zaštitnu opremu satima nije smelo da mu prođe. Na kraju su zamolili druge pacijente zaražene kovidom 19 da iznesu telo i prekriju ga ćebetom.
Sa populacijom od 2,6 miliona, Moldavija ima prijavljeno svega 157.000 slučajeva i više od 3.300 umrlih. Pravi broj zaraženih i umrlih je mnogo veći budući da vlada testira između 1.000 i 3.000 ljudi dnevno a stopa pozitivnih na testovima bila je vrtoglavih 58 posto.
Ljudi sa lakšim simptomima često nedeljama ne mogu da se testiraju. Lekari koji rade u prvim redovima, u kovid bolnicama su jedini koji se testiraju. Tu je problem i sa netačnim testovima – ljudi koji imaju sve simptome korone često budu negativni na testovima, a testovi se ne ponavljaju. Razlog – skupi su.
U maju, stopa zaraženih medicinskih radnika bila je 25 posto, najviša u Evropi u poređenju sa susednom Rumunijom gde je bila 12 posto.
Pandemija je bacila neprijatno svetlo na očajno stanje zdravstvenog sistema u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, a dugoročne posledice ovakvog stanja mogle bi da budu katastrofalne.
Odliv mozgova
Matragunin slučaj je pokazatelj još jedne hronične boljke moldavskog zdravstva: odliv mozgova. Trećina zaposlenih medicinskih radnika u Moldaviji trebalo bi da budu u penziji. Prosečna plata posle povećanja od 30 posto 2020. je 430 funti. Uz besparicu i nestašicu, lekari i sestre koji su ostali kod kuće bore se i sa korupcijom i nesposobnim, politički postavljenim, menadžmentom. Mnogi traže bolje prilike u inostranstvu.
Bez ogromnih sredstava i modernizacije zdravstvenog sistema, mladi lekari će nastaviti da odlaze u bogatije zemlje dok Moldavce kod kuće neće imati ko da leči.
Masovna emigracija nije problem samo moldavskog zdravstvenog sistema već cele zemlje. Nedostatak poslovnih prilika i normalnih uslova za život naterao je je više od milion Moldavaca da napuste zemlju i život potraže negde drugde. U poslednjih deset godina desetine hiljada ljudi koji su u inostranstvu ostali bez posla ili mogu da rade od kuće, vratilo se u zemlju.
Ali, navodi list, ova povratna migracija biće samo privremena ako vlada konačno ne ponudi neku ekonomsku podršku svojim građanima.
Nošenje maske na otvorenom je obavezno, na snazi je i obaveza držanja distance a prodavci svima mere temperaturu, ali ne poštuju svi mere a sumnjičavost prema vakcinama je na vrlo visokom nivou, čak i među medicinskim profesionalcima.
Iz sveta i regiona čitajte:
Bolest najmanja briga
Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da ljude više brine ekonomska nego zdravstvena kriza. Bolest čak nije u „top pet“ briga Moldavaca. Budućnost dece, visoke cene, siromaštvo, nezaposlenost, korupcija – to su problemi koji brinu običan svet.
Tokom 2020. Modavija je bila jedna od retkih evropskih zemalja koja svojim građanima nije pružila neku finansijsku pomoć, a posledice te nebrige mogle bi uskoro da se osete.
Novoizabrana predsednica Maja Sandu, bivši ekonomista Svetske banke, inaugurisana je na Božić i od Zapada je dobila obećanja o pomoći, uključujući donaciju od 200.000 doza vakcine iz Rumunije i grant od 15 miliona evra od EU. Problem je što vlada nema parlamentarnu većinu a politička klasa ne može da se dogovori kako i kada će organizovati prevremene izbore kako bi osmislili program masovne vakcinacije.
Svetlo na kraju našeg tunela, navodi Pola Erizanu, moldavska autorka teksta u Gardijanu, nije ni na vidiku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
