Proevropski orijentisana Maja Sandu, pobedila je na predsedničkim izborima u Moldaviji i tako dovela ovu bivšu sovjetsku republiku do prekretnice. Budućnost Moldavije sada će zavisiti od sposobnosti Sandu da konsoliduje snage u parlamentu, koje podržava ruski predsednik Vladimir Putin, i izbori se sa oligarsima, ali i predrasudama koje prate žene na vlasti, naročito ako su pametne, sposobne i lepe.
Moldavija je retko kada tema u medijima. Kada i bude, uglavnom se piše o korumpiranim političarima, oligarsima, zamrznutom konfliktu u Transnistriji, siromaštvu i masovnoj emigraciji. Gotovo polovina od četiri miliona moldavskih državljana živi u inostranstvu, većina u EU, a skoro četvrtinu godišnjeg BDP-a čini novac koji emigranti šalju porodicama u Moldaviji. Upravo ti emigranti, sada su imali odlučujuću reč na predsedničkim izborima.
Pročitajte još:
U nedelju je više od 90 odsto, od preko 250.000 glasova iz inostranstva, otišlo protivkandidatu, bivšoj ekonomistkinji, Svetske banke, Maji Sandu. To je bio razlog zašto sada odlazeći, proruski orijentisani predsednik Igor Dodon, Putinov čovek, pokušava da okrivi emigrante za „izdaju“ jer su ti Moldavci koji žive u inostranstvu uspeli da ubede i svoju rodbinu u zemlji da podrži Sandu. Uprkos pandemiji koronavirusa, izlaznost je bila impresivna, a izborni rezultat vrlo jasan.
Borba protiv siromaštva
Sandu je Dojče veleu rekla da je njen plan da se fokusira na siromaštvo. Da bi sprovela svoju ambicioznu agendu biće joj potrebna podrška parlamenta. A tu leži problem. Vodeća stranka u moldavskom parlamentu je Socijalistička partija koja je blisko povezana sa Dodonom, kojeg podržava ruski predsednik Vladimir Putin. Dok su proevropski kampovi rascepkani i podeljeni. Bez podrške paralmenta, Sandu će teško iskoreniti siromaštvo, korupciju i „ruka ruku mije“ politiku u Moldaviji.
U tom poslu, Sandu je potrebna i neposredna podrška Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država. EU bi morala da udahne nov život Sporazumu o pridruživanju koji je potpisala sa Moldavijom 2014. i u njega uloži značajna sredstva. Nemačka, koja je predsedavajuća Savetom EU, do kraja godine može da pomogne u ovome, budući da su Moldaviji očajnički potrebna radna mesta i investicije kako bi se emigranti vratili u zemlju, a izbor Sandu je to vrlo plastično pokazao – 57 odsto građana izabralo je nju, a 43 odsto Dodona.
Iz sveta i regiona čitajte:
Snovi o EU
Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja je decenijama bila rastrzana između EU i Rusije. Rusija i dalje ima svoje trupe stacionirane u samoproglašenoj republici Transnistriji i nema nameru da ih povuče. Pobeda bivše premijerke Moldavije, koju je Dodon istisnuo sa vlasti prošle godine, sada je prilika da se Moldavija trajno veže sa EU.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svaki četvrti Moldavac želi ujedinjenje sa susednom Rumunijom budući da su jezičke, verske i kulturne tradicije dve zemlje podeljene padom Sovjetskog saveza. Dodon je uoči predsedničkih izbora odbacio mogućnost ponovnog ujedinjenja, ocenivši da bi to mogla da bude iskra koja bi izazvala nemire, pa čak i građanski rat. Takva retorika na kraju mu se obila o glavu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar