Koledž Evrope koji ima saradnju sa Telekomom Srbija u centru afere koja trese EU

Kako je nastala EU Diplomatska akademija

Evropska Diplomatska akademija formirana je 2022. godine kao pilot-program koji je zamišljen kao prva institucija koja bi objedinjavala obuke za nacionalne diplomate, službenike evropskih institucija i eksperte iz zemalja kandidata. Ideja potiče još iz vremena mandata Đuzepa Borelja i njegove namere da EU dobije jedinstveni centar za obuku „evropskog diplomatskog korpusa“. Program je u oktobru 2022. svečano pokrenut upravo pod vođstvom Federike Mogerini i Đuzepa Borelja, a prva generacija obuhvatila je oko četrdesetak polaznika iz EU, regiona Istočnog partnerstva, Turske i Zapadnog Balkana.

Dve godine kasnije, u maju 2024. godine, države članice EU su odlučile da pilot–projekat pretvore u trajnu instituciju otvorenog mandata, koja će biti finansirana direktno iz budžeta EEAS. Upravo taj trenutak – institucionalizacija projekta – sada je pod snažnim udarom istrage.

Tender, istraga i sumnje: Kako je otvorena „Pandorina kutija“

Kako prenose evropski mediji, istraga se fokusira na period 2021 – 2022, kada je EEAS raspisao tender vredan oko 650.000 evra za organizaciju obuke pod nazivom Diplomatska akademija. Iako je na tender konkurisalo šest institucija, Koledž Evrope je izabran u okolnostima za koje se sada sumnja da su bile unapred podešene.

Istražitelji utvrđuju da li je tender bio strukturiran tako da Koledž Evrope ima prednost, što bi značilo da je procedura namerno dizajnirana tako da eliminiše konkurenciju. Još veća sumnja pada na činjenicu da je, pored zvanične vrednosti tendera, Koledž dobio i više od 600.000 evra dodatnih sredstava za troškove smeštaja, putovanja i drugih aktivnosti polaznika, što nije bilo jasno naznačeno u finansijskoj konstrukciji.

U isto vreme, u martu 2022, Mogerini je za Koledž kupila studentski dom u Brižu vredan 3,2 miliona evra, što je otvorilo pitanje da li je unapred znala da će tender gotovo sigurno pripasti njenoj instituciji.

Belgijska policija uhapsila je Mogerini i bivšeg šefa EEAS Stefanа Saninа, ali su nakon ispitivanja pušteni, jer nisu ocenjeni kao opasnost od bekstva. Ipak, istraga je ušla u odlučujuću fazu.

Uloga španskog političkog bloka

Pilot-projekat akademije inicirao je španski socijalistički evroposlanik Načo Sančes Amor, blizak Borelju. On je 2021. predložio da se za program izdvoji milion evra iz budžeta EU, a Evropska komisija je taj predlog ocenila najvišom ocenom, što mu je omogućilo da uđe u finansijski plan Unije za 2022.

Upravo se u toj kombinaciji – politički predlog, finansijska konstrukcija i konkurs koji je gotovo sigurno odgovarao jednoj instituciji – sada traže elementi korupcije i zloupotrebe.

Veze Federike Mogerini i Telekoma Srbija

Poseban deo pažnje u Srbiji izaziva činjenica da je Mogerini samo nekoliko meseci pre hapšenja potpisala novi sporazum o saradnji sa državnom kompanijom Telekom Srbija.

Saradnja Telekoma i Koledža Evrope započela je 2023. godine potpisivanjem memoranduma o razumevanju između Mogerini i Vladimira Lučića. Telekom je obezbedio stipendije za srpske studente koji žele da pohađaju postdiplomske programe na Diplomatskoj akademiji u Brižu i Tirani. Finansiranje je obuhvatalo školarinu, boravak i akademske aktivnosti, a program je predstavljen kao deo strateškog doprinosa evropskim integracijama Srbije.

U januaru 2025. godine, tokom susreta u Briselu, dogovoreno je da Telekom obezbedi još deset stipendija, što je predstavljeno kao „najveće ulaganje Telekoma u evropske obrazovne programe do sada“.

Nakon hapšenja Mogerini, postavlja se i pitanje: da li će istraga obuhvatiti i prirodu njenog odnosa sa Telekomom Srbija, posebno imajući u vidu da je ovaj program bio jedan od najpromovisanjih obrazovnih partnerstava državne kompanije u inostranstvu? Iako za sada nema formalnih indikacija da je Telekom deo istrage, činjenica da je Mogerini neposredno pre pokretanja afere proširila saradnju sa srpskom državnom firmom otvara prostor za nova pitanja.

U novembru 2024. godine, Mogerini je boravila u dvodnevnoj poseti Beogradu, gde je promovisala programe Koledža Evrope i sastala se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Tokom te posete poslala je niz političkih poruka, uključujući i komentar da će „oni koji slave Trampovu pobedu vrlo brzo shvatiti da im neće biti lako“. Susretu sa Vučićem prisustvovao je i Vladimir Lučić, što dodatno ukazuje na intenzitet partnerstva Koledža i Telekoma.

Efekat skandala na EU i Ursulu fon der Lajen

Skandal sa Mogerini dolazi u trenutku kada se Evropska unija već suočava sa ozbiljnim krizama poverenja, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nalazi se pod pritiskom zbog ranijih afera – uključujući kritike zbog nabavke vakcina, optužbe za netransparentnu komunikaciju sa farmaceutskim kompanijama i kontroverze oko imenovanja pojedinih funkcionera, piše Politiko.

Novi slučaj dodatno podriva kredibilitet evropskih institucija. Za mnoge u Briselu ovo je dokaz da sistem nadzora nad javnim nabavkama u EU ima ozbiljne propuste, dok protivnici politike Ursule fon der Lajen tvrde da je Komisija previše centralizovala procese i stvorila ambijent u kojem ovakvi skandali mogu da se razviju bez ranog otkrivanja.

Činjenica da je Evropska komisija projekat diplomatske akademije ocenila najvišom ocenom i dala mu političku i finansijsku podršku sada baca senku i na njen politički autoritet. U političkom smislu, ovaj skandal dolazi u najgorem mogućem trenutku – pred nove pregovore o budžetu EU i reformi EEAS, gde se očekivala konsolidacija institucija, a ne novo podrivanje poverenja.

U Briselu se već spekuliše da bi istraga Mogerini mogla da postane ozbiljan politički problem za Ursulu fon der Lajen, koja se suočava sa sve glasnijim kritikama da je tokom svog mandata dozvolila preveliku koncentraciju moći u rukama malog kruga privilegovanih pojedinaca.