Prema objavi Evropske svemirske agencije (ESA) na društvenoj mreži X, satelit ERS-2, koji bi danas trebalo da padne na Zemlju, mogao bi kasnije popodne ili večeras da se vidi iz Hrvatske jer će u atmosferu ući na potezu koji ide preko centralne Evrope.
Prema ESA-inoj jučerašnjoj najavi na društvenoj mreži X, satelit je tokom svog pada trebao da preleti preko Italije prema zapadnim obalama Norveške. Međutim, u međuvremenu se procena putanje promenila pa bi trebao da preleti malo istočnije od Hrvatske, prenosi Index.hr.
„Postoji dobra (i verovatno poslednja) šansa da vidimo ERS-2 iz centralne Evrope oko 18:30 CET večeras (CET je naše vreme, op. a). Gde i kada će satelit biti vidljiv, zavisi o vašoj lokaciji i pokrivenosti oblacima“, poručila je juče ESA.
Ali, stranica N2YO.com, koja prati prelaske raznih satelita po nebu, dala je danas svoju procenu prema kojoj će ERS-2 proći tačno preko Hrvatske i centralne Evrope prema Švedskoj i Norveškoj. Prema toj stranici, ERS-2 bi preko Hrvatske trebao da preleti oko 17.55.
Najnoviji proračuni ESA-inih stručnjaka predviđaju da bi se ulazak u atmosferu trebao dogoditi nešto ranije nego što je to bilo najavljeno juče na X-u, oko 16.49. Međutim, treba uzeti u obzir da je vremenski prozor neizvesnosti +/- 1.76 h.
Astronom amater, voditelj Astronomskog društva Beskraj iz Zagreba Boris Štromar kaže da ranija iskustva s meteorima pokazuju da bi se izgaranje delova satelita trebalo videti iz Hrvatske, čak i ako njegova putanja bude išla nešto istočnije ili zapadnije.
„Bilo je već ranije slučajeva kada su neki meteori padali nad Italijom, ali mi smo ih mogli videti iz Hrvatske i obrnuto – bilo je meteora koje su italijanski astronomi mogli da vide iako su pali nad Hrvatskom. Dakle, ako imate dvogled ili fotoaparat, pripremite se za spektakl“, rekao je Štromar.
„Kako se bliži trenutak sagorevanja u atmosferi, tako se pomalo menja i putanja jer na satelit utiče trenje atmosfere, pa se tačan trenutak i mesto sagorevanja zapravo ne zna s velikom sigurnošću. Svakako treba pratiti nove informacije, a entuzijasti neka dežuraju oko vremena preleta. Ako bude sreće, možda uspe da se uhvati trenutak eksplozije i sagorevanja iznad Hrvatske. Veća je verovatnoća da će to biti negde iznad okeana, ali nikad se ne zna“, poručio je naš astronom.
Kako je najavila ESA, za sada se još uvek ne zna tačno vreme u kojem bismo trebali da okrenemo poglede prema zapadu. Danas tokom dana procene će postajati sve preciznije. Najnovije ESA-ine mogu da se prate ovde, a N2YO.com na ovde.
Štromar kaže da će se satelit, ako bude leteo istočno ili zapadno od Hrvatske, videti nad istočnim, odnosno zapadnim horizontom.
„Ako eksplodira u pravom trenutku, njegov bljesak bi se iz Hrvatske mogao videti čak i po danu. To ne vredi nužno za sagorevanje pojedinačnih delova nakon što se raspadne. Zanimljivo je to što će se satelit kretati puno sporije, možda i 10-ak puta, od meteora koji kroz atmosferu Zemlje putuju brzinom od oko 72 km u sekundi“, pojasnio je Štromar.
Satelit „European Remote Sensing 2“ (ERS-2) Evropske svemirske agencije (ESA), lansiran 21. aprila 1995, bio je jedan od najsofisticiranijih satelita za posmatranje Zemlje koji je razvila i lansirala Evropa. Zajedno sa svojim gotovo identičnim prethodnikom, ERS-1, prikupljao je vredne podatke o kopnenim površinama Zemlje, okeanima i polarnim kapama. Odigrao je važnu ulogu u praćenju prirodnih katastrofa kao što su teške poplave i potresi u udaljenim područjima.
Godine 2011, nakon 16 godina uspešnog rada, ESA je odlučila prekinuti misiju ERS-2 i deorbitirati satelit. Sproveden je niz od 66 manevara deorbitiranja, pri čemu je iskorišćeno preostalo gorivo satelita i smanjena njegova prosečna visina sa 785 km na približno 573 km. Ovaj manevar je značajno ubrzao njegovo orbitalno propadanje i smanjio rizik od sudara s drugim satelitima ili svemirskim otpadom. Svi instrumenti i elektronički sistemi u njemu su deaktivirani, a unutrašnje baterije ispražnjene kako bi se smanjila fragmentacija tokom ponovnog ulaska.
Pročitajte još...
Kako se visina orbite ERS-2 smanjuje, on će ponovo ući u Zemljinu atmosferu kada dostigne visinu od otprilike 80 km. Većina njegovih delova izgoreće tokom ponovnog ulaska, a većina onih koji ne izgore pašće u okean.
ERS-2 je širok oko 11.8 metara. Dimenzije njegovog solarnog panela su 11.7 x 2.4 metra, a antene SAR 10 x 1 metar.
Njegova ukupna masa prilikom lansiranja bila je 2.516 kilograma, ali sada, nakon što je potrošio gorivo, ima masu od oko 2.294 kilograma.
Zanimljivo je napomenuti da objekti slične mase prosečno u Zemljinu atmosferu ulaze svakih nedelju do dve.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar