Dok se smiruje haos u kompaniji "OpenAI", javnost još uvek ne zna zbog čega je izvršni direktor Sem Altman otpušten. Ipak, izveštaji do kojih su došli mediji sugerišu da bi to moglo da bude povezano sa misterioznim modelom veštačke inteligencije takozvanim Projektom Q*.
Glavni naučnik u kompaniji Ilija Suckever došao je velikog dostignuća ove godine što mu je omogućilo da napravi novi model poznat kao Q*, koji bi navodno mogao da rešava matematičke zadatke u osnovnoj školi.
Rojters je pisao kako je taj model izazvao haos, jer je nekoliko članova osoblja napisalo pismo upravnom odboru kompanije u kojem su upozorili na to da bi taj projekat mogao da ugrozi čovečanstvo.
Upravo to upozorenje navodno je navedeno kao jedan od razloga zašto je odbor odlučio da otpusti Sema Altmana, koji se nakon četiri dana vratio na mesto izvršnog direktora kompanije.
Sposobnost rešavanja osnovnih matematičkih problema možda ne zvuči tako impresivno, ali stručnjaci su za Biznis Insajder rekli da bi to predstavljalo veliki korak napred u odnosu na postojeće modele.
„Ako ima sposobnost da logički rasuđuje o apstraktnim konceptima, sa čime se trenutno bori, to je prilično veliki skok. Matematika se odnosi na simboličko rezonovanje. Na primer, ako je X veće od I i I veće od Z, onda je X veće od Z“, rekao je doktor nauka Čarls Higins.
Suosnivačica „Tromera“ Sofija Kalanovska kazala je da je ime Q* implicira da je verovatno u pitanju kombinacija dve dobro poznate AI tehnike.
Sve sugeriše na to da bi novi model mogao da kombinuje tehnike učenja koje pokreću ChatGPT sa pravilima koja su programirali ljudi.
„Mislim da je to simbolički veoma važno. Na praktičnom nivou, ne verujem da će doći do kraja sveta“, rekla je Kalanovska.
Prema njenim rečima, strah postoji, jer ljudi veruju da će Q*, prema dosadašnjem saznanju, kombinovati dve strane mozga i biti sposoban da zna koristi stvari iz iskustva i da rasuđuje o činjenicama.
„To je definitivno korak bliže onome što smatramo inteligencijom i moguće je da to dovodi do toga da model može da ima nove ideje, što nije slučaj sa ChatGPT-om“, kazala je Kalanovska.
Nemogućnost da se razviju nove ideje predstavlja veliko ograničenje postojećih modela, čak i od strane ljudi koji ih grade.
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Endrju Rogojski kazao je da je rešavanje neviđenih problema ključni korak ka stvaranju AGI.
„U slučaju matematike znamo da su se postojeće veštačke inteligencije pokazale kao sposobne za matematiku na određenom nivou i da se bore sa nečim naprednijim. Međutim, ako veštačka inteligencija može da reši nove probleme, a ne samo da preoblikuje postojeće, onda bi to bila velika stvar, čak i ako je matematika relativno jednostavna“, rekao je on.
Neki u OpenAI-ju veruju da bi projekt Q* mogao da bude oznaka za značaja napredak u potrazi za onim što je poznato kao veštačka opšta inteligencija (AGI), rekao je jedan izvora za Rojters. OpenAI definiše AGI kao autonomne sisteme koji nadmašuju ljude u većini ekonomski vrednih zadataka.
Uz pomoć velikih računarskih resursa, novi model je mogao da reši određene matematičke probleme, rekla je osoba pod uslovom anonimnosti jer nije ovlašćena da govori u ime kompanije. Iako su matematiku izvodili samo na nivou učenika osnovne škole, rešavanje takvih testova učinilo je istraživače vrlo optimističnim u pogledu budućeg uspeha Q*-a, rekao je izvor.
Istraživači smatraju da je matematika granica generativnog razvoja veštačke inteligencije. Trenutno je generativna veštačka inteligencija dobra u pisanju i prevođenju jezika statističkim predviđanjem sledeće reči, a odgovori na isto pitanje mogu uveliko da variraju. Ali, sposobnosti rešavanja matematičkih zadataka, gde postoji samo jedan tačan odgovor, implicira da bi veštačka inteligencija imala veće sposobnosti rasuđivanja nalik ljudskoj inteligenciji. To bi moglo, veruju istraživački AI-a, da se primeni i na nova naučna istraživanja.
Za razliku od kalkulatora koji može da reši ograničeni broj operacija, AGI može da generalizuje, uči i razume.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare