Miodrag Stojković za Nova.rs: Srbija je stigla do kataklizme

Veliki stručnjak i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, profesor Stojković, od prošle godine je na Harvardu, gde radi na najvažnijim istraživanjima za čovečanstvo.Proteklih nekoliko meseci, međutim, javnost u Srbiji, koja pomno prati rad i stavove na društvenim mrežama doktora Stojkovića, koji je inače vrlo aktivan, bila je zabrinuta, jer se nije oglašavao.

Katastrofalna štetnost plastike na ljudski organizam

"Bio sam veoma zauzet, sa timom sam radio na studiji na kojoj smo ukupno proveli skoro dve godine, a bavi se uticajem plastike na ljudsko zdravlje, odnosno sve većim zagađenjem životne sredine, plastičnim otpadom... Plastika mikroskopske veličine ima jako štetno dejstvo po ljudske embrione i matične ćelije. Lako ulazi u samu ćeliju i izaziva promene u mehanizmima koji su važni za usađivanje embriona, razvoj pluća, srčanih zalistaka... Takozvano ćelijsko zagađenje plastikom ima katastrofalan uticaj po ljudsko zdravlje" ispričao nam je dr Stojković, i tako objasnio zašto ga nigde nije bilo u proteklom periodu.

Problem je što je plastika svuda prisutna, ističe doktor."Ima je u pivu, medu, soli, šećeru, u morskim plodovima i u preko 100 različitih životinjskih vrsta, a od nedavno i u ljudskoj stolici. Samo jedno pranje mašine za pranje veša izbaci preko 700.000 čestica plastike koja se nalazi u tekstilu. Moguće je da utiče ili olakšava nastajanje različitih bolesti kao sterilitet, astmu, rak pluća, prenosi bakterije, viruse... Svakog minuta jedan pun kamion plastičnog otpada završi u vodama okeana, a zahvaljujući tome što je ima svuda, nedeljno “konzumiramo” oko četiri grama plastike. To je, kako neko reče, kao da jednom nedeljno pojedemo kreditnu karticu."

Plastika i korona

Na pitanje da li je ovolika štetnost od plastike po planetu, mogla da izazove i naglo širenje virusa korona, profesor Stojković smatra da je vrlo moguće."Pokušavamo da damo odgovor na pitanje gde ćemo sve naći plastiku u povišenoj koncentraciji i da li je takav nalaz povezan sa nastajanjem bolesti za koje do sada nismo imali odgovor zašto nastaju. Svako zagađenje životne sredine olakšava i ubrzava bolest. Što se korone tiče ona je, recimo u Italiji, bila najveća na severu zemlje. Neki su to dovodili u vezu sa razvijenijom industrijom nego na jugu zemlje i samim tim sa povećanim stepenom zagađenja vazduha. Pod uticajem zagađene prirode menja se i imunološki odgovor čoveka, kakva je tu povezanost specifično sa koronom ostaje da se pokaže", objašnjava naš sagovornik sa Harvarda.

Vlast dala loš primer narodu

Osvrćući se na sve težu situaciju zbog širenja i jačanja koronavirusa u Srbiji, naglašava da je davanje lošeg primera narodu, od strane vlasti, veoma uticalo na ono što se trenutno dešava."Na pandemiju u Srbiji iskreno gledam sa pomešanim osećanjima. Od najsmešnijeg virusa i lavovskih gena došli smo do kataklizme. Smeta mi što članovi Kriznog štaba daju kontroverzne izjave, pa javnost u Srbiji ne zna kome da veruje, verovatno zato i gubi poverenje u sve. Tačno je da je ovakvu vrste pandemije teško kontrolisati, ali i ono što zavisi od fakora čoveka vrlo često nije poštovano. Davanje loših primera okupljanja odgovornih u velikom broju u zatvorenim prostorijama, nenošenje maske, pokušaj povratka životu kao da se ništa nije desilo, utakmice, koncerti itd. su mere koje nisu pomogle pri sprečavanju širenja zaraze. Naprotiv. Imali smo šansu da zaustavimo koronu onda kada je bila lokalna bolest. Nismo verovali da će se iz Kine proširiti na ceo svet, a kada se to desilo nismo na vreme preduzeli jedinstvene globalne mere. U međuvremenu, virus je mutirao… ovo što sada imamo je rezultat svega toga" objašnjava prof. dr Stojković, čovek koji će ove godine biti deo grupe, koja će kandidovati naučnike za Nobelovu nagradu u oblasti medicine.

On smatra da će se ipak sticanjem imuniteta, ali i pojavom efikasne i sigurne vakcine, koroni izgubiti trag."Koliko je meni poznato naučnici koji rade na Oksfordu su u saradnji sa AstraZeneca najbliži vakcini i oprezno pominju njenu pojavu do kraja ove godine."

Mnogo će nas koštati korona

Naš svetski priznati naučnik međutim upozorava, da pored toga što gubimo veliki broj ljudi, biće potrebno mnogo vremena da se ekonomski oporavimo od pandemije."Da ne zaboravimo da su neke mnogo jače ekonomske zemlje kao što su Italija, pa čak i Nemačka, i pred koronu bile blizu recesiji. Onda 2003. kada je SARS inficirao 8.000 ljudi i ubio preko 700 “koštao” je globalnu ekonomiju negde oko 50 milijardi dolara. Kada je MERS 2015. Izbio u Južnoj Koreji, inficirao je 200 ljudi, a odneo 38 života, koštao je preko osam milijardi dolara. Posledice COVID-19 su u tom smislu nesagledive.Porast nezaposlenosti je izuzetno veliki, navodi profesor, a počelo je ukidanje ili otežano dobijanje viza, neke grane se gase ili su već u velikoj krizi.

Pandemija će potpuno promeniti način života

"Sve ovo imaće i veliki socijalni efekat, da ne kažem imaćemo i socijalnu recesiju, koja će menjati planove i način života. Ljudi “beže” iz gradova na periferiju ili selo. Mogućnost upošljavanja se menja, traže se ljudi koji efikasno rade i kod kuće, digitalizacija i robotika će se sve više razvijati. Mnogo toga će se promeniti, a kako ćemo se mi u Srbiji u tome snaći zavisi od toga da li će se prioriteti staviti u stabilan zdravstveni sistem, obrazovanje i nauku" kaže doktor Stojković.On za kraj poručuje, da se bez obzira na sve, raduje povratku u Srbiju kad dođe vreme za penziju."Vreme penzije se polako približava. Obaveza nas starijih je da dotle znanje i iskustvo prenesemo na mlađe jer oni mogu bolje. Prioritet svakoga od nas je da damo sve od sebe, kako bi im se dala šansa da to i pokažu" zaključuje profesor Stojković.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram