Mineapolis u središtu Trampovog "rata": Kako je grad postao epicentar hapšenja, protesta i smrtonosnih pucnjava?

Grad se našao pod snažnim pritiskom nakon što je savezna vlada u okviru operacije nazvane „Operation Metro Surge“ u područje Mineapolisa i Sent Pola rasporedila između 2.000 i 3.000 federalnih agenata, snagu višestruko veću od lokalne policije, koja broji oko 600 službenika. Prema zvaničnim podacima ICE-a, tokom operacije sprovedeno je više od 3.400 hapšenja, iako vlasti nisu precizirale koliko uhapšenih ima krivične dosijee.

Zašto baš Minesota?

Administracija predsednika Trampa obrazložila je masovno prisustvo federalnih agenata tvrdnjama o raširenim prevarama u socijalnim i obrazovnim programima koje finansira država, kao i potrebom za strožim sprovođenjem imigracionih zakona u „demokratskim uporištima“ koja, prema tvrdnjama Bele kuće, ne sarađuju dovoljno sa federalnim vlastima.

Posebnu pažnju izazvala je Minesota zbog činjenice da ima najveću somalsko-američku zajednicu u Sjedinjenim Državama. Većina pripadnika te zajednice su američki državljani ili legalni stanovnici, ali je Trampova administracija u više navrata povezivala navodne prevare sa osobama somalskog porekla, što je dodatno podgrejalo optužbe o etničkom profilisanju.

Situaciju je dodatno zapalio viralni video konzervativnog influensera, koji je tvrdio da desetine vrtića u oblasti Mineapolisa nezakonito dobijaju novac poreskih obveznika. Iako su kasnije inspekcije pokazale da većina tih ustanova radi u skladu sa propisima, video je poslužio kao povod za širenje federalne istrage i dodatno raspoređivanje agenata.

Smrtonosni incidenti i talas protesta

Prva velika eskalacija dogodila se 7. januara, kada je agent ICE-a u Mineapolisu pucao i ubio 37-godišnju Renée Good, američku državljanku. Federalne vlasti tvrdile su da je pokušala da automobilom udari službenika, nazivajući incident „činom domaćeg terorizma“. Međutim, snimci sa lica mesta otvorili su ozbiljna pitanja o toj verziji događaja i izazvali masovne proteste širom grada.

Samo nedelju dana kasnije, još jedan incident dodatno je uznemirio javnost, kada je agent ICE-a pucao u nogu migrantu iz Venecuele tokom hapšenja. Iako povrede nisu bile smrtonosne, događaj je dodatno učvrstio percepciju da federalne službe primenjuju prekomernu silu.

Usledio je niz spornih akcija, među njima i hapšenje petogodišnjeg dečaka zajedno sa njegovim ocem, kao i slučaj američkog državljanina iz hmong zajednice koji je priveden u donjem vešu, naoružanim upadom u njegov dom, bez sudskog naloga. Ove slike obišle su naciju i postale simbol straha i besa lokalne zajednice.

Kulminacija krize dogodila se 24. januara, kada je 37-godišnji Alex Pretti, američki državljanin i medicinski tehničar intenzivne nege, ubijen tokom intervencije agenata Granične patrole. Pretti je snimao operaciju telefonom kada su ga agenti oborili na zemlju i potom pucali u njega. Savezne vlasti tvrdile su da je bio naoružan i da je predstavljao neposrednu pretnju, ali dostupni snimci ne prikazuju oružje u njegovim rukama pre pucnjave. Lokalna policija potvrdila je da je Pretti legalno posedovao pištolj, ali da to samo po sebi ne objašnjava smrtonosnu reakciju agenata.

Sukob lokalnih i saveznih vlasti

Reakcije lokalnih zvaničnika bile su oštre. Gradonačelnik Mineapolisa Jakob Frej javno je poručio federalnim agentima da napuste grad, dok je guverner Minesote Tim Volc opisao situaciju kao destabilizujuću i opasnu. Istovremeno, Ministarstvo pravde pokrenulo je istrage protiv lokalnih lidera, optužujući ih da opstruišu rad federalnih službi, potez koji su demokratski zvaničnici nazvali političkom zastrašivanjem.

Tenzična atmosfera dovela je i do pravnih sukoba. Savezni sudija privremeno je zabranio agentima DHS-a da koriste biber-sprej i druga sredstva protiv mirnih demonstranata, ali je ta odluka ubrzo suspendovana na višem sudu.

Grad na ivici

Šef policije Mineapolisa Brajan O’Hara upozorio je da je situacija „neodrživa“, naglašavajući da lokalna policija, uprkos stotinama zaplena oružja i hapšenjima nasilnih prestupnika, tokom cele prethodne godine nije usmrtila nijednu osobu, dok su federalni agenti za manje od mesec dana učestvovali u tri pucnjave, od kojih su dve bile smrtonosne.

Za mnoge stanovnike Mineapolisa, grad je ponovo postao poprište straha, besa i nepoverenja prema institucijama, podsećajući na traume iz 2020. godine nakon ubistva Džordža Flojda. Kritičari tvrde da Trampova administracija koristi imigracionu politiku ne samo kao bezbednosni alat, već i kao političku strategiju, demonstrirajući silu u „plavim“ državama i produbljujući društvene podele.

U tom kontekstu, Mineapolis je postao mnogo više od lokalne vesti, pretvoren je u simbol nacionalne borbe oko granica ovlašćenja države, ljudskih prava i same definicije bezbednosti u savremenoj Americi.