Milatović: Crna Gora blizu oslobađanja od kineskog duga

Crna Gora je 2014. godine pozajmila 944 miliona dolara od Kine za finansiranje dionice puta od 41 km (25 milja), koju su oponeneti tadašnjeg premijera Mila Đukanovića prozvali „put u nigde“, rekavši da pokazuje tipično rasipništvo tokom njegove vlasti – optužbe koje je on negirao.Premijer Zdravko Krivokapić, koji je na vlast došao u decembru, nastoji da smanji troškove kineskog duga sa kamatnom stopom od 2 odsto, kao i da smanji valutni rizik pošto je zajam denominovan u američkim dolarima, rekao je Milatović.„Pregovaramo sa brojem zapadnih banaka iz Evrope i Sjedinjenih Država. Zasigurno je da će dogovor biti sklopljen sa zapadnim bankama,“ rekao je Milatović (35) i dodao da traži kamatnu stopu od "manje od 1 odsto" za dug, prenosi Rojters.

„Postoje dve mogućnosti: prva je refinansiranje, a druga zamenjivanje zajma, dok je treća opcija kombinacija prethodne dvije,“ rekao je. „Verujemo da možemo da dobijemo mnogo bolje uslove - vrlo sam optimističan po tom pitanju.“Milatović je odbio da kaže koje su evropske ili američke banke u pitanju, ali je na pitanje kada bi moglo doći do rešenja rekao: „Uskoro - mislim da su nedjelje u pitanju“.Rojters je 11. juna izvestio da Crna Gora računa na pomoć Evropske unije kako bi ublažila teret duga.Kineski zajam je podignut 2014. godine kod državne Kineske izvozno-uvozne banke (EXIM) sa šestogodišnjim grejs periodom i dodatnim rokom dospijeća od 14 godina. Glavnica već počinje da se isplaćuje.Izvor, koji je upoznat sa pregovorima, izjavio je za Rojters da će Crna Gora verovatno zamijeniti dug i nastaviti pregovore o refinansiranju, a zatim prekinuti zamjenu kada se pregovori o refinansiranju uspešno završe.

"Zarobljena država"Smeštena na obali Jadrana, Crna Gora je vekovima bila suočena sa promjenama velikih sila, mada se Crna Gora nakon raskida državne zajednice sa Srbijom 2006. godine pridružila NATO-u 2017. godine i gaji nade da će postati članica EU u ovoj deceniji.Premijer Krivokapić, 62-godišnji bivši profesor mašinskog inženjerstva, rekao je da je Crna Gora po prvi put u poslednjih nekoliko decenija ušla u demokratsku tranziciju ka onome što je nazvao evroatlantskom budućnošću poput Luksemburga.Krivokapić je rekao da je njegov najveći izazov uspostavljanje vladavine prava u Crnoj Gori, koja je – kako kaže - godinama bila „zarobljena“ od strane kriminalca i zarobljena u korupciji.„Međunarodni organizovani kriminal prisutan je u Crnoj Gori i kao mala zemlja ne možemo sami da se borimo sa ovim problemom,“ rekao je Krivokapić. „Nulta tolerancija na korupciju je formula rada ove vlade.“

TurizamCrnogorska ekonomija pala je 15 odsto u 2020. godini, što je jedan od najvećih padova u Evropi, dok je pandemija koronavirusa prekinula turizam.„Sada vidimo snažan oporavak našeg turističkog sektora“, rekao je Milatović. Turistička aktivnost je oko 70-80 odsto nivoa 2019. godine, dok se potpuni oporavak sektora očekuje do kraja 2022. godine.Vlada predviđa da će ekonomija rasti 10,5 odsto u 2021, sa inflacijom od oko 2 odsto i ekonomskim rastom od 6-7 odsto u 2022. godini.Krivokapićeva vlada nasledila je loše vođena državna preduzeća pa ministri razmatraju mogućnost stvaranja profesionalno vođenog nacionalnog holdinga za upravljanje imovinom, rekao je Milatović.„To je nešto što je Grčka uradila u periodu oporavka – ovo je pravi put kojim treba privatizovati deo imovine i učiniti neka državna preduzeća efikasnijim i na kraju obezbediti povraćaj imovine za poreske obveznike.„Deo imovine bi se prodao, a delom bi upravljao holding“, rekao je.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram